O poverenju - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O poverenju

Oceni ovaj blog
Гледао сам синоћ филм о трговини људима. Филм се зове Human Trafficking.
То ме је подсетило на питање поверења које људи указују једни другима.

"Бизнис" трговине људима функционише тако што се девојке на разне начине домамљују у Америку или већ где, разним обећањима, брачним понудама, модним агенцијама. Затим, што је нарочито интересантно, постоје особе које се удварају женама по Источној Европи, ступају са њима у озбиљне везе, да би исту после извесног времена одвеле у Америку и продале мафији. Тако те особе живе.То им је "посао".

Трговина људима је данас на трећем месту по заради мафије одмах после трговине дрогом и оружјем. Јер дрога се прода, узме новац и крај, а особа доноси мафији зараду опет и опет проституцијом. И невероватно колико је то заправо распрострањено. Данас има више робова у свету него у Америци осамнаестог века.

Али, оно што највише иритира у томе јесте та подмуклост. Та превара на коју људи наседају. Невероватно.

Треба свако у човеку пре свега априори посматрати непријатеља, биће пуно злобе и пакости, биће без трунке моралности.. па тек можда касније некада отворити према њему своју душу или пружити поверење.

Не поводити се одмах за првом лоптом, првим утиском. Јер како каже Шопенхауер:

Ко мисли да у свету ђаволи никада не иду без рогова а будале без прапораца биће увек њихов плен.

Pošalji "O poverenju" na Facebook Pošalji "O poverenju" na Google Pošalji "O poverenju" na My Yahoo! Pošalji "O poverenju" na Live Pošalji "O poverenju" na MySpace Pošalji "O poverenju" na Twitter Pošalji "O poverenju" na Digg Pošalji "O poverenju" na del.icio.us

Ažurirano 19.04.2016. u 20:31, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Arianna (avatar)
    Kao u matriksu...
  2. zxy (avatar)
    Razumem da si ovo napisao pod utiskom filma koji si gledao.Svako je doživeo neko razočarenje i izigrano poverenje u odnosu sa ljudima i tada zbilja izgleda da opreznosti nikad dosta pa i gore navedeni savet izgleda razuman i poželjan.Ali to ne može svako jer čovek prilazi drugima polazeći od sebe i ako je on malo blagorodnija i plemenitija priroda teško mu je da bude uzdržan i podozriv.Zato treba preporučiti svakom da pročita Šopenhauera makar onu malu knjižicu"Pareneze i maksime" gde će i pametan čovek naći korisna uputstva kako da ne ispadne naivan a naivni kako da budu oprezni.
  3. Arianna (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Razumem da si ovo napisao pod utiskom filma koji si gledao.Svako je doživeo neko razočarenje i izigrano poverenje u odnosu sa ljudima i tada zbilja izgleda da opreznosti nikad dosta pa i gore navedeni savet izgleda razuman i poželjan.Ali to ne može svako jer čovek prilazi drugima polazeći od sebe i ako je on malo blagorodnija i plemenitija priroda teško mu je da bude uzdržan i podozriv.Zato treba preporučiti svakom da pročita Šopenhauera makar onu malu knjižicu"Pareneze i maksime" gde će i pametan čovek naći korisna uputstva kako da ne ispadne naivan a naivni kako da budu oprezni.
    Milism da se ne radi o razocarenju nego o zlocinima koji ljudi rade zloupotrebljavajuci tudje poverenje...
  4. coviax1 (avatar)
    A po kom svetu je mislio Šopenhauer da đavli ne hodaju bez rogova i budale bez praporaca?Onom svetu kao
    predstavi ili ovom svetu kao pojavnom i realnom.
    A inače mi drago da si i ti nekim konkretnim problemom podstaknut...
  5. hakim bej (avatar)
    Postoje ljudi koji su vaspitanjem oblikovani kao robovi. Nekada citavi gradovi, regioni, pa i narodi imaju podanicki mentalitet.
    Neke ljude je lakse pretvoriti u robove od drugih.
    To zavisi od nacina vaspitanja i prihvacenog sistema vrednosti u regiji u kojoj odrastaju.
    Ono cemu se misleci ljudi svih nacija oduvek odupiru je strani uticaj na njihovu decu.
    Otpor mogu da pruze samo svesni obrazovani ljudi, i samo oni narodi koje vode dobri ljudi.
    Otpor robovlasnistvu ima razlicita imena, i svako je van zakona, iako je otpor najveca covekova obaveza.

    Ažurirano 13.11.2011. u 03:28, autor: hakim bej
  6. gost 198065 (avatar)
    Na jednom sam blogu već pisala o ovome, i ne pamtim da mi je ikada odgovoreno, čak ni sablažnjenim otporom.


    Ali, ja zaista nisam ustanju saosećati sa kokoškama koje, navučene obećanjima o glamuru poziranja i/ili holivudskom statiranju završe ko belo roblje u nekom ćumezu.


    To je žalosna stvar; ali na ovom svetu nalazim mnogo žalosnije i, svakako, [I]argumentovanije[/I] žalosne.

    Budale, ma kog roda i pola, nisu moj resor. Baš me briga šta im se događa. Imala sam nepunih 17 kad mi je masni četrdesetgodišnjak prišao u krcatoj diskoteci i dao mi svoju vizitku; kuneći se da nikad nije video takav stav i držanje, i obećavajući kule i gradove.

    Rekla sam mu da se nosi. Ja sam plava i dugokosa u neke druge svrhe; i one se pre svega tiču mene same.


    Nadajući se (o)lakoj zaradi i brzoj slavi (?), danas sam mogla čučati u senci neke rimske uličice vapeći za sledećim fiksom, očekujući bilo kog ko bi se raskopčao da mi ga plati i oplakujući svoju tešku sudbinu.


    Ali, ja sam kakva jesam u neke druge svrhe.


    Šta je [I]domamljivanje[/I]? Nikad nisam priznavala taj izraz; osim kao izgovor za budale. Jedinu nesreću priznajem čeljadetu kojeg se, apsolutno nesvesnog, lupilo motkom u glavu i potom zaključalo u podrum. Bilo kog ko je, prethodno, imao priliku da [I]razmisli[/I]; ostavljam sudbini.

    Takvoj kakva jeste.


    Što reče hakim, postoje ljudi koji su vaspitavani kao robovi. Postoje čitave nacije koje su tako vaspitane.


    Pa?

    Ako oni, lično i sami; nikad nisu shvatili jednu od osnovnih čovekovih obaveza, [I]otpor[/I]; svaka tuđa pomoć ili je šupalj revolt dokonih ili politički pamflet.

    Perem ruke i od budala i od takvih humanitaraca.
  7. Aribi (avatar)
    Slazem se sa Valkyriur, pre nekoliko godina citala sam knjigu tj. navodno istinitu pricu jedne Beogradjanke koja je iz naivnosti, na isti nacin koji je pomenuo Oziman, zavrsila u jednom haremu u Dubaiju, a potom u Turskoj. Ona je to navodno pisala nakon sto se izvukla iz citavog haosa. Prica ja bila nakicena i dokicena, ali ajde, ako se to zaista nekome i desilo, pitanje je jednostavno: Kako je mogla toliko da bude glupa i naivna i nasedne na sve to? Dolaze joj Amer i Arapin u radnju i vrbuju je da sa njima ide u Italiju da postane model. Sve se dogadja 90-tih dok je u regionu rat i kriza. Umesto u Rimu, ona zavrsava u Dubaiju i to u haremu. Odlazi iz Bga ko muva bez glave, a pri tom ne zna ni pozivni broj svoje zemlje???? Elem....
    U Emiratima sam vec 3 godine, prostitucije je na svakom koraku, cak vise nije ni sakriveno kao mozda nekada (setaju se po odredjenom parku ili delu grada bez skrivanja) ali devojke (Moldavija, Ukrajina, Rusija, Filipini, Bangladesh itd. itd.) su samoinicijativno u tom zanatu, neke imaju shefove, a neke rade samostalno. One to hoce! To je najlaksi nacin da zarade novac i poklone i njima to nije nikakav problem! Mozda ima i tih "harema" kao u toj knjizi, ne sumnjam u to, ali one koje se u njima nadju, same su izabrale svoju sudbinu. Filipinke npr. zato sto pripadaju jednoj od nacija koja je rodjena da bude potlacena i da budu sluge i robovi i koji nemaju samopostovanja, ali ni ne rade nista da to promene, ne znaju za drugo, a cini mi se da i ne zele da znaju. O Ruskinjama i Moldavkama da ne govorim, svi znamo njihov background...
    Tako da, sve zavisi od individue, njenog poimanja sveta i zivota, morala i principa. Obrazovanje i predostroznost je takodje vazno, makar opsta kultura, kao npr. znati pozivni broj svoje zemlje....
  8. coviax1 (avatar)
    [QUOTE=Valkyriur;bt181484]Na jednom sam blogu već pisala o ovome, i ne pamtim da mi je ikada odgovoreno, čak ni sablažnjenim otporom.


    Ali, ja zaista nisam ustanju saosećati sa kokoškama koje, navučene obećanjima o glamuru poziranja i/ili holivudskom statiranju završe ko belo roblje u nekom ćumezu.


    To je žalosna stvar; ali na ovom svetu nalazim mnogo žalosnije i, svakako, [I]argumentovanije[/I] žalosne.

    Budale, ma kog roda i pola, nisu moj resor. Baš me briga šta im se događa. Imala sam nepunih 17 kad mi je masni četrdesetgodišnjak prišao u krcatoj diskoteci i dao mi svoju vizitku; kuneći se da nikad nije video takav stav i držanje, i obećavajući kule i gradove.

    Rekla sam mu da se nosi. Ja sam plava i dugokosa u neke druge svrhe; i one se pre svega tiču mene same.


    Nadajući se (o)lakoj zaradi i brzoj slavi (?), danas sam mogla čučati u senci neke rimske uličice vapeći za sledećim fiksom, očekujući bilo kog ko bi se raskopčao da mi ga plati i oplakujući svoju tešku sudbinu.


    Ali, ja sam kakva jesam u neke druge svrhe.


    Šta je [I]domamljivanje[/I]? Nikad nisam priznavala taj izraz; osim kao izgovor za budale. Jedinu nesreću priznajem čeljadetu kojeg se, apsolutno nesvesnog, lupilo motkom u glavu i potom zaključalo u podrum. Bilo kog ko je, prethodno, imao priliku da [I]razmisli[/I]; ostavljam sudbini.

    Takvoj kakva jeste.


    Što reče hakim, postoje ljudi koji su vaspitavani kao robovi. Postoje čitave nacije koje su tako vaspitane.


    Pa?

    Ako oni, lično i sami; nikad nisu shvatili jednu od osnovnih čovekovih obaveza, [I]otpor[/I]; svaka tuđa pomoć ili je šupalj revolt dokonih ili politički pamflet.

    Perem ruke i od budala i od takvih humanitaraca.[/QUOTE]
    Pa ne čudim se što ti nije odgovoreno,ovde izgleda preovladava pametan i altruistički
    svet...
  9. gost 198065 (avatar)
    [QUOTE]Pa ne čudim se što ti nije odgovoreno,ovde izgleda preovladava pametan i altruistički
    svet... [/QUOTE]

    Ma ajde?

    Rekla bih ti da imaš još jednom da pogađaš, ali, eto.


    Nemaš.