Ово йе мой трећи и послѣдњи чланак овдѣ на мрежной књизи посвѣћен изворним србским множинским падежемъ, протѣраним из нашега йезика дѣловањем Вука Караџића. Њих нѣйе тешко наћи, коришћаху их СВИ србски писци до Вука и многи послѣ њега. Наш познати йезикословац Павле Ивић у свойих дѣлах изричито наглашаваше да Вук Караџић бѣше први србски списатељ не користивши три данас прогнана множинска падежа (ако се он уопште може назвати списатељем).
Почећу од светога кнеза Лазара и његова сина светога деспота Стефана. Слѣдећи примѣри су из њихових повеља, писама, или писама њим ближњих саврѣменика, монах и игуман. Наведени примѣри су из дѣлова писаних само србским говорним, не старословѣнским йезиком. У то врѣме немаше искварености множинских падежа, бѣху као што су и дан данас у осталих Словѣна.
Мѣстни множине: "по трговех", "у них келїах"
Творитељни множине: "сь всѣми правинами своими", "сь всѣми старими мегіами", "с всеми сели и заселци и мегіами", "с всѣми прѣдѣли своими", "прѣд онемизи судиіами", "с всеми метоси и мегіами и правинами сель тѣх", "с всѣми попови манастирскими", "ш ними"
Датељни множине: "їєговемъ дѣцам", "кнез всѣмь Срьблем", "всѣм православнїим христїаном", "самодръжъць въсѣмь Срьблїемъ", "тѣмь", "всѣмь", "всѣм"
Родитељни множине: "Ученїє книгь", "нїеинѣх синовь", "всѣх Србль", "од всехь работь", "сель техзи", "грѣх ради моихь", "од онехзи сведокь", "от всѣх Царства ми работь", "десет коукъ іацѣх" (десет кућа яких!)
Мѣстни йеднине: "вь монастирѣ, "въ славнѣм градѣ", "на мѣстѣ", "у селѣ", "у селе"
Гаврил Венцловић: "у ових реках" (мѣстни), "в женах", "ногами" (творитељни), "свим реками", "с водами", "с лађами", "сузами свойим", "ручицами", "мамузами", "са своји сели", "Ружним имени се прозивљемо", "с руками", "шаками", "квар пловцем чине" (датељни), "к начелником, к властем, к миродржником", "блудним синовом", "кнезовом, "господарем и кметовом", "беговом"
Йеротей Рачанин, у дѣлу "Путешествийе к граду Йерусалиму", писаном само 60 година прѣ рођења Вука: "на горах", "по тих земљах", "на главах", "по њих", "на катисмах", "у одеждах", "у торбах", "о вратих града", "по црквах", "по честних трапезах", "молитвами" (творитељни), "с ногами и зубы свойими", "пред иконами", "с чалмами на главах", "међу кућами", "над другими врати", "пред нами", "с коли", "пред горним седалишти", "с чашами", "владикам" (датељни), "обиљу плодов" (родитељни), ""кућа пет тисућь", "ради молитв", "12 источник", "до облак", "святих апостол".
Захарийе Стефановић Орфелин:
"на муках", "при потоках", "Жабе крече у потоках", "по гранчицах", "пред ногами" (творитељни), "различними муками", "с пиличићи", "с крили", "са храбрими воји", "пресилними цареви", "руками", "с чадми", "к различним царем" (датељни), "оружия са плећи врагом дат морали".
Разни писци и пѣсници Срби Войвођани из 18га вѣка: "по горах", "у зелених горах, у кристалних водах", "у усти'", "на златних крили'", "с вретени" (творитељни), "са тужними звуци", "Угодити момком" (датељни), "витезовом", "И Мађаром, нашей браћи".
Войвода Яков Ненадовић из првога србскога устанка: "Турком Ужичаном", "кнезовом", "Турком Шабчаном".
Сава Мркаљ: "у песмах", "витезовом" (датељни).
Петар Петровић Његош: "по границах", "о ратиштах".
Множинских падежа има и у пѣсмах Вуком сакупљаних: "удараху ране по животах", "Турком", "беговом", "биће доста меса и гавраном (датељни)"
Бранко Радичевић: "по грудих" Иако бѣше присталица Вука, и њему се по неки пут омаче изворни србски множински падеж.
Лаза Костић (1841-1910): "у колених, у млазових, у часових, на вратих смедеревских, на конацих, по српских крайевих, по уздасих, по ребрих, на меканих, на младих рамени', на усти' мојих", "вашим дедовом (датељни), изабраником, у тих груди' где мужевом отров суди".
Почећу од светога кнеза Лазара и његова сина светога деспота Стефана. Слѣдећи примѣри су из њихових повеља, писама, или писама њим ближњих саврѣменика, монах и игуман. Наведени примѣри су из дѣлова писаних само србским говорним, не старословѣнским йезиком. У то врѣме немаше искварености множинских падежа, бѣху као што су и дан данас у осталих Словѣна.
Мѣстни множине: "по трговех", "у них келїах"
Творитељни множине: "сь всѣми правинами своими", "сь всѣми старими мегіами", "с всеми сели и заселци и мегіами", "с всѣми прѣдѣли своими", "прѣд онемизи судиіами", "с всеми метоси и мегіами и правинами сель тѣх", "с всѣми попови манастирскими", "ш ними"
Датељни множине: "їєговемъ дѣцам", "кнез всѣмь Срьблем", "всѣм православнїим христїаном", "самодръжъць въсѣмь Срьблїемъ", "тѣмь", "всѣмь", "всѣм"
Родитељни множине: "Ученїє книгь", "нїеинѣх синовь", "всѣх Србль", "од всехь работь", "сель техзи", "грѣх ради моихь", "од онехзи сведокь", "от всѣх Царства ми работь", "десет коукъ іацѣх" (десет кућа яких!)
Мѣстни йеднине: "вь монастирѣ, "въ славнѣм градѣ", "на мѣстѣ", "у селѣ", "у селе"
Гаврил Венцловић: "у ових реках" (мѣстни), "в женах", "ногами" (творитељни), "свим реками", "с водами", "с лађами", "сузами свойим", "ручицами", "мамузами", "са своји сели", "Ружним имени се прозивљемо", "с руками", "шаками", "квар пловцем чине" (датељни), "к начелником, к властем, к миродржником", "блудним синовом", "кнезовом, "господарем и кметовом", "беговом"
Йеротей Рачанин, у дѣлу "Путешествийе к граду Йерусалиму", писаном само 60 година прѣ рођења Вука: "на горах", "по тих земљах", "на главах", "по њих", "на катисмах", "у одеждах", "у торбах", "о вратих града", "по црквах", "по честних трапезах", "молитвами" (творитељни), "с ногами и зубы свойими", "пред иконами", "с чалмами на главах", "међу кућами", "над другими врати", "пред нами", "с коли", "пред горним седалишти", "с чашами", "владикам" (датељни), "обиљу плодов" (родитељни), ""кућа пет тисућь", "ради молитв", "12 источник", "до облак", "святих апостол".
Захарийе Стефановић Орфелин:
"на муках", "при потоках", "Жабе крече у потоках", "по гранчицах", "пред ногами" (творитељни), "различними муками", "с пиличићи", "с крили", "са храбрими воји", "пресилними цареви", "руками", "с чадми", "к различним царем" (датељни), "оружия са плећи врагом дат морали".
Разни писци и пѣсници Срби Войвођани из 18га вѣка: "по горах", "у зелених горах, у кристалних водах", "у усти'", "на златних крили'", "с вретени" (творитељни), "са тужними звуци", "Угодити момком" (датељни), "витезовом", "И Мађаром, нашей браћи".
Войвода Яков Ненадовић из првога србскога устанка: "Турком Ужичаном", "кнезовом", "Турком Шабчаном".
Сава Мркаљ: "у песмах", "витезовом" (датељни).
Петар Петровић Његош: "по границах", "о ратиштах".
Множинских падежа има и у пѣсмах Вуком сакупљаних: "удараху ране по животах", "Турком", "беговом", "биће доста меса и гавраном (датељни)"
Бранко Радичевић: "по грудих" Иако бѣше присталица Вука, и њему се по неки пут омаче изворни србски множински падеж.
Лаза Костић (1841-1910): "у колених, у млазових, у часових, на вратих смедеревских, на конацих, по српских крайевих, по уздасих, по ребрих, на меканих, на младих рамени', на усти' мојих", "вашим дедовом (датељни), изабраником, у тих груди' где мужевом отров суди".
