Filopoetizam

Panonskoga mora , mrtvo je dno ,
sada moja povrsina , pod nogama mi tlo .

Na hiljade mocvarista , jezera i bara
tek ostrva pod trskom, kvare ucmalu ravninu ,
s' pomoc kojih zemlja , pod vodom sto vazduh hvata ,
sve je kao da , na kolena pada , jauce i pati , cim nanjusi silinu ,
Bas tu gde i nebo , travka , srndac ...,
svako sobom nosi zelenu pitominu .

Tu si kao "jedno" medju "raznome" !
Tu si kao seme u "nigde" i u "praznome" !
Tu si nerazumljiv , ako gledas suvise siroko
I nema mesta doslednosti ... medj' njima nikako !.

Ti ..., paperje od platine , on ..., zguzvan blatnjav list
Medj' tonama otpada , korozije , kao plavi Ametist .!!!
Medju njima, izglacani "moral" si ,
kol'ko god da kvaran si ?!?

Kolko god da sebe , kao "jedno" ...
i "celovito JEDNO" stvaras ! ...,
u svakome trenu , i u svakoj tami ,
ti u'istom moras ... ono JEDNO i da "rasparas" !!!


Bas u toj , i takvoj ravnici ,
uvek mora se gledati sa samo tebi znanih planina .
Toj bajatoj ,bremenitoj i sivomucenickoj slici ,
duznost ti je ,dodati joj sarenilo boja , donetih s' visina .!!!

 

[needlman]

Gde covek je sad ?
Gde sutra ce biti ?,
U kom svetu je sad !?
I da’l sutra ce ga biti ?

Tamo gde tvrdi su principi ,
Meka je zemlja , da radja se blud !...
Gde duboko je ukorenjeno ; „ moje“ , i „nedam“,
onaj koji spreman je dati , proziva se „lud“ !

Tamo gde pod lomacom , osmehuje se crkva ...
najgusca je suma , pravom nihilizmu ,
a covek samac , otudjen u rulji ,
hoda kraj zivota , zaslepljen komforom .

Gde problem nevidi se ,
A cvrsto ispred stoji ?,
tu je prosto nepriznanje , da grdoba se goji ...
kao mehur od sapunice , a tvrd kao kamen ,
Sve to plod je svakojakoj krivici ,
al’ covek opet tupo , gord je i stamen ! ...

Gde nezna se za tudje , samo se svoje zna da broji ,
bitnosti , vrline i dukate pod slamom
Nema mesta voljenju i htenju ,
samo kruta mizantropija postoji .

I sam zarad sebe , zato uzbrdo grabi se , i penji .!
Svome utocistu , spoznaji ,
i vidiku u pogledu umornome ...

Gde docekan si hvalospevima ... iz prve ,
Znaj ! , da na kraju ..., popljuvan ces biti ,
Gde Sunce su i Mesec , jedini kalendar
Nasmejana bica su , i stomaci siti !

Gde covek je sad ?
I gde sutra ce biti ?
U kojem je svetu ?
I da’l sutra ce ga biti ?

...... ZNAM , AL’ Nezelim reci ......