Filopoetizam - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

O ČULNOSTI , O UMETNOSTI , O SEKSUALNOSTI ...

Filopoetizam

Oceni ovaj blog
Panonskoga mora , mrtvo je dno ,
sada moja povrsina , pod nogama mi tlo .

Na hiljade mocvarista , jezera i bara
tek ostrva pod trskom, kvare ucmalu ravninu ,
s' pomoc kojih zemlja , pod vodom sto vazduh hvata ,
sve je kao da , na kolena pada , jauce i pati , cim nanjusi silinu ,
Bas tu gde i nebo , travka , srndac ...,
svako sobom nosi zelenu pitominu .

Tu si kao "jedno" medju "raznome" !
Tu si kao seme u "nigde" i u "praznome" !
Tu si nerazumljiv , ako gledas suvise siroko
I nema mesta doslednosti ... medj' njima nikako !.

Ti ..., paperje od platine , on ..., zguzvan blatnjav list
Medj' tonama otpada , korozije , kao plavi Ametist .!!!
Medju njima, izglacani "moral" si ,
kol'ko god da kvaran si ?!?

Kolko god da sebe , kao "jedno" ...
i "celovito JEDNO" stvaras ! ...,
u svakome trenu , i u svakoj tami ,
ti u'istom moras ... ono JEDNO i da "rasparas" !!!


Bas u toj , i takvoj ravnici ,
uvek mora se gledati sa samo tebi znanih planina .
Toj bajatoj ,bremenitoj i sivomucenickoj slici ,
duznost ti je ,dodati joj sarenilo boja , donetih s' visina .!!!

Pošalji "Filopoetizam" na Facebook Pošalji "Filopoetizam" na Google Pošalji "Filopoetizam" na My Yahoo! Pošalji "Filopoetizam" na Live Pošalji "Filopoetizam" na MySpace Pošalji "Filopoetizam" na Twitter Pošalji "Filopoetizam" na Digg Pošalji "Filopoetizam" na del.icio.us

Ažurirano 12.11.2011. u 21:58, autor: needlman

Kategorije
Umeće voljenja , jeste dar prepoznavanja lepote u SVEMU !

Komentari

  1. needlman (avatar)
    Gde covek je sad ?
    Gde sutra ce biti ?,
    U kom svetu je sad !?
    I da’l sutra ce ga biti ?

    Tamo gde tvrdi su principi ,
    Meka je zemlja , da radja se blud !...
    Gde duboko je ukorenjeno ; „ moje“ , i „nedam“,
    onaj koji spreman je dati , proziva se „lud“ !

    Tamo gde pod lomacom , osmehuje se crkva ...
    najgusca je suma , pravom nihilizmu ,
    a covek samac , otudjen u rulji ,
    hoda kraj zivota , zaslepljen komforom .

    Gde problem nevidi se ,
    A cvrsto ispred stoji ?,
    tu je prosto nepriznanje , da grdoba se goji ...
    kao mehur od sapunice , a tvrd kao kamen ,
    Sve to plod je svakojakoj krivici ,
    al’ covek opet tupo , gord je i stamen ! ...

    Gde nezna se za tudje , samo se svoje zna da broji ,
    bitnosti , vrline i dukate pod slamom
    Nema mesta voljenju i htenju ,
    samo kruta mizantropija postoji .

    I sam zarad sebe , zato uzbrdo grabi se , i penji .!
    Svome utocistu , spoznaji ,
    i vidiku u pogledu umornome ...

    Gde docekan si hvalospevima ... iz prve ,
    Znaj ! , da na kraju ..., popljuvan ces biti ,
    Gde Sunce su i Mesec , jedini kalendar
    Nasmejana bica su , i stomaci siti !

    Gde covek je sad ?
    I gde sutra ce biti ?
    U kojem je svetu ?
    I da’l sutra ce ga biti ?

    ...... ZNAM , AL’ Nezelim reci ......