Bumerang 2/5 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Bumerang 2/5

Oceni ovaj blog
Tajne Hronike 29.
- Kćeri, jesi li ti sigurna da znaš šta govoriš?
- Naravno, dosta mi je ovoga. Svet koji se uništava, svako grabi šta stigne, a samo ja da gutam, pazim, pridržavam, uravnotežavam, tešim. Čemu Majko? – Amanuet je primetila da pada u vatru. Malo prebrzo, ali za to je krivila te svoje nove osećaje, koje je sve manje mogla da kontroliše. Iz početka je mislila da će samo da Joj se izjada i da će je Majka razumeti i pomoći, da će joj dati telo žene i pustiti negde među ljude, svejedno gde, samo već jednom da ode sa prestola Zemlje. No čim su stali pred Nju, osetila je da baš neće biti tako. Ni tad joj taj sasvim novi predosećaj ne bi čudan.
Nju su osećaji potpuno promenili, pomisli Ars. Hteo je samo da zamoli Majku, da strpljivo sasluša Amanuet i da potom ostavi, da se njih dve, velika Majka i žena u nastajanju, same osete razumeju, rasplaču najverovatnije, onako kako to već poodavno ide na zemlji među ljudima. Brinula ga je ta sestrina promena, još i više od te hirovite namere. No, pokazivanje te zabrinutosti i uopšte, drugih emocija u koje je kao biće vode, jednostavno bio uronjen, bila je druga stvar. Nečija druga stvar, mislio je.
- Nikom nije dato da sam odlučuje o svojim dužnostima, draga moja.
- Dužnosti, obaveze, zar to je sve što imaš za mene? –prasnu - A gde su ti osećaji majko? Gde ti je Ljubav, da svoje dete otisneš u kamenu? Zar ti nikad nisi volela?
Ide baš kao kod ljudi, to jest žena, pomisli Ars, samo ima tu i nekih drugačijih tokova koji bi mu bili draži.
- Jesam, dete moje – reče mirno, mada Ars po prvi put primeti koliko je taj mir tnanak –, ali mi to nikad nije ometalo izvršavanje svih obaveza, koje su u odnosu na tvoje, ipak dosta teže i mnogobrojnije.
- Ma nemoj! – viknu Amanuet. Ustade naglo, iskorači ka drevnom licu i levom rukom potegnu sa pojasa lančić sa staklenim viskom podigavši ga u vis. Mesečeva iskra bljesnu iz stakla. Van sebe, nije se obazrela na to, nego visoko uzdignute ruke, držeći mesečev plamen na lancu, načini još jedan odlučan korak ka Majci.
- A, šta je ovo?
Ars nije verovao svojim očima.
Iz stakla sevnu ogromna kugla mesečevog sjaja. Snažno blješteći srebrnim sjajem, pred samim licem drevne majke. Nije bila niti topla niti zaslepljujuća. Iznenađena Amanuet ustuknu. Naspram sjajne svetlosti pred njima, ukaza se silueta ogromnih razmera. Telo muškarca oko četiri metra visine, zaogrnuto pamučnom pregačom poput Arsove, krasila je nesrazmerno mala glava ptice ibisa, dugog tankog kljuna. U levoj ruci držao je svitak papirusa, a u desnoj zašiljeno pero.
U trenu Ars primeti setu na Majčinom licu, a čak mu se učini i suzu izdajnicu, onu koja iz oka, samo što nije. Snažan vazdušni udar izbaci ih oboje iz portala.
Kad je podigao pogled ka portalu, umesto njega ugleda kameni zid. Amanuet ga je gledala zbunjeno, pomalo detinje.
- Bato, šta je ovo bilo?
- Ima jedna stara priča koju ti nisam ispričao. Nekada, jako davno godina je imala 360 dana, a bog Geb je strasno ljubio boginju Nut, suprugu vrhovnog boga Sunca Ra. Kada je Ra to saznao, bacio je kletvu na svoju suprugu objavivši da ni jednoga meseca u godini neće moći roditi dete. Tada se bog Tot, koga smo upravo videli, a koji je takođe ljubio Nut, zakartao sa Mesecom i pobedivši ga, dobio punih pet dana, zapravo nešto malo više jer Luna nikad nije znala tačno da meri. Te dane Tot je spojio sa onih 360. Od tada, godina ima 365 dana i kusur, a tih pet su bili slobodni od Raove kletve. Prvog od tih pet dana rodio se Oziris, a u trenutku njegovog rođenja, čuo se glas da je rođen Gospodar Sveta.
- Dakle švaler i kartaroš, ispao heroj i još ispao najpametniji, da bi je sačuvao i eliminisao konkurenta. Stvarno lepo društvo za Nju.
- Njen izbor, sestro.
- Znači ja sam Joj u svađi nabila švalera na nos?
- Da, upravo tako seko. Izgledalo je tipično ženski.
- Čudno, upravo sam to i htela, a nisam znala čega ili koga ima u visku. Čekaj, to si mi ti napakovao, pokvarenjaku jedan.
- Jesam, ali reci mi zašto si ponela visak?
- Šta zašto? Pa ti si me skoro na kolenima molio, da bi kao, bio i ti sa mnom. Trebalo je da posumnjam odmah, kad sam te videla i odkud ti to telo?
- Ljubavlju Njenom. Rekao sam ti, da će me svakako pozvati. Čekaj, nisi znala da svako staklo koje odsija mesečina otvara oko njegovog gospodara? Ej, Murano gde si sad?
- Otkud bih?
- A zašto si ga onda potegla i nabila Joj ga na nos, i to kao glavni dokaz, da je itekako, eskivirala svoje obaveze supruge boga sunca. Zbog ljubavi.
- Ne znam. Kao da sam u trenutku osetila, da je to pravi odgovor.
- Naravno, to je to sestro draga. Zove se intuicija. Za tebe je to novost, neki novi osećaj. Svojstvena je svakom čoveku. Videćeš zajedno sa prostom logikom čini život čoveku. U prošlosti su je ljudi koristili mnogo više, no ostale osobine, svoje, inače kratke pameti. Danas je koriste samo neke žene a ti, kada odeš ljudima, koristeći je možeš tamo pomoći mnogima.
- A što bih ja tamo pomagala ikome?
- To ćeš već videti kad odeš.
- Kad odem? To kažeš, kao da si siguran da će me Majka pustiti, a ja baš ne bih rekla da smo tako završile ovaj razgovor.
- Vaš razgovor još nije gotov. Nije lepo kada u svađi, jedna žena drugoj nabija švalere na nos, ali ipak si bila u pravu. Osim toga, ja još uvek imam ovo telo što znači, da Majka ima još šta da nam kaže.
- Pa zašto nas je onda izbacila?
- Koliko znam, sumnjam, da bi ijedna žena dozvolila svojoj deci da prisluškuju njen razgovor sa hm, ljubavnikom.
- Švaler i kartaroš, spašava budućnost sveta od gneva vrhovnog boga, da bi ostao sa Njom, a njegova Preljubnica je potom porodila čitavu civilizaciju. Hej, pa njih dvoje su promenili svet.
- Zvuči li ti to odnekud poznato?
- Bravo sestro, da je Morgana samo tu, da te čuje. Intuicija i logika. Zajedno bude asocijaciju. To je to seko. Nije doduše, išlo baš tako jednostavno, mada su koliko znam mislili, da će da ide samo od sebe. Bili su znaš, jako mladi tada, ali to asociranje tebi ide jako dobro.
- Ništa te ne razumem, ali ako je tačno to što si mi ispričao, onda su ljudi još i dobro ispali kakvi su mogli biti.
- To su ljudi, kakvima ti upravo hrliš sestro draga.
- Ej, rekla sam ti da nema šanse da me pokolebaš!
- Ja? Ma ni pomislio. Da nije jubavi, ne bi svita bilo. Ni tebe ni mene...
- Dobro, a taj bog sa ptičijom glavom, kako on može da govori?
- On ne govori sestro, on piše. Bog Tot, je bog meseca, skrivenih mudrosti, vodenih tokova.
- Pa ti si onda njegov gospodar, šta si ga se uplašio? To je brate, neki običan smutljivac isti kao i onaj Loki. Švaler i kartaroš odma’ se vidi.
- Nije baš tako seko. Ti si u tvom svetu gospodarica i od gospodarice, pa sve do poslednjeg trola, tačno se zna, ko je kome gospodar, a ko kome služi.
- Naravno, tako je bilo uvek.
- E, a u vodi je drugo. Kod nas pliva sve što ne tone, a tone samo ono što nema drugog izbora. Spolja gledano, ja sam gospodar, jer neko mora i to da bude, a u svetu koji ne poznaje ni gospodare, ni sluge, ni hijerarhiju, ni nivoe, ja sam samo plivač. Jesi li se ikad zapitala zašto nikad sa sobom nisam imao dostojnu pratnju tritona i undina? Zato što je nemam. Kako misliš da se zapoveda sirenama?
- Da, to mi izgleda baš bez veze.
- U vodi, ja ne mogu da dobijem ni mršav ručak, ako neko ne želi da mi ga da.
- Pa, zar nemate neki novac?
- Zlato tone sestro, zajedno sa onim ko ga gomila u džepovima.
- Pa doro, onda bilo šta, što je vredno, cenite li išta?
- Cenimo jedni druge, po onome koliko znamo i šta činimo. To ti je skoro isto kao ono vaše: koliko imamo. I jedno i drugo ima svoje prednosti i nedostatke. Zbog toga svega i zbog toga koliko znam, ja mogu da budem jako srećan što sam uopšte ugledao Tota i ostao živ, mislim, relativno živ i da se nadam, da će tako i ostati. Sada kada ideš, mislim ovo je rastanak, čeka me, po svojoj prilici, vrlo ubrzo, da se nagađam sa Hadom, a nešto baš ne znam, ko se do sad sa njim nagodio. S druge strane, Tot je jedan od onih, kod kojih se prvo ide, kad dođe vreme. Had, kao šef parade preuzima posle. Sa Totom još i ima šanse da se nagodim. Ako od toga ništa ne ispadne, ode i tvoj bata negde u iluzare.
- Bata bi možda mogao da se priseti, da nije sam na ovom svetu i da nikad nije ni bio sam, mada se uvek trpao, da sve svoje probleme rešava sam i pravio se pametan, kao da ne zna da neko za njim brine, još kako?
- Jeste tako je, ali sad smo tu gde smo seko. Ako nekad sretneš Morganu ili Adeptusa pozdravi ih i kaži im da mi nedostaju.
- Čekaj, ona egipatska freska sa vagom, na kojoj je valjda, srce umrlog, a sa druge strane pero, pa ako srce prevagne, pojede ga krokodil, Tot beše onaj što tamo pored nešto beleži.
- Da, Tot svodi ono što se zove životna priča umrlog, šta je činio, ko je bio, koga je voleo, šta je znao i predaje je Ozirisu.
- Ih Tot, koje ime? Možeš misliti, danas bi ga prikazali sa tastaturom i mišem. Bog Interneta, Nadmoderator.
- Kao što rekoh, nije baš sve tako jednostavno seko. Logika i intuicija počivaju na znanju, a ne samo na pukom povezivanju sličnih stvari. Upotrebi svoja drevna pamćenja.
- Nemam ih više bato, vidiš i sam, da počinjem da lupetam kao piljarica, polako me napuštaju i sećanja na naše detinjstvo.
- Au seko.
- Što si se uplašio? Ne trebaju mi ta sećanja, ljudi ih rado i sami odbacuju. Jedva dočekaju da mogu. Koga briga, ko je kome nož u leđa kada i zašto? To ti nije život. Život je koga i kako voliš, ćemu se raduješ, šta lepog ti nosi novi dan, a protekli dani, oni su već dali šta su imali. Šta me gledaš tako? Nemoj mi samo reći, da to nisi znao.
- Ma, ništa. Nema veze.

Pošalji "Bumerang 2/5" na Facebook Pošalji "Bumerang 2/5" na Google Pošalji "Bumerang 2/5" na My Yahoo! Pošalji "Bumerang 2/5" na Live Pošalji "Bumerang 2/5" na MySpace Pošalji "Bumerang 2/5" na Twitter Pošalji "Bumerang 2/5" na Digg Pošalji "Bumerang 2/5" na del.icio.us

Ažurirano 19.10.2011. u 22:26, autor: MPMcB

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari