Priča Svetlana - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Priča Svetlana

Oceni ovaj blog
Dolazim, Svetlana... Dolazim...
Tri su vranca uginula podamnom. Ipak... Dolazim i nosim ti poklone.
Ponekad se upitam da li je burma još uvek na tvome prstu? Da li je moje ime, ugravirano sa unutrašnje strane, urezano na tvojoj koži, onako kako je tvoje urezano na mojoj?
Ne brini Svetlana... Dolazim i nosim ti poklone.
Putovao sam sa ciganskim psima, drugovao sa najgorim šljamom i drhturio na severnom vetru... Sanjao o tebi Svetlana... Ali, skoro sam stigao... Dolazim, Svetlana... Dolazim i nosim ti poklone.
Ponekad sam poželeo da ne znaš gde sam. Da nikada ne saznaš kako peče korbač četovođe. Želeo sam da sakrijem požare koji su gutali gradove zapaljene mojim ogrubelim rukama. Hteo sam da zaboravim led koji mi se hvatao na telu i u duši dok sam stražario u dugim zimskim noćima.
Nisam uspeo, Svetlana. Nisam mogao da zaboravim. Ali nije važno, jer Ja dolazim. Dolazim i nosim ti poklone.
Nikada ti ne bih poželeo da osetiš kako je gacati po krvi nevinih. Kako je spirati sa sebe utrobu istih onih čiji su me pogledi molećivo posmatrali samo trenutak pre toga. Kao jaganjci...
Ali prošlo je Svetlana... Prošlo je... Dolazim...
I pitam se, Svetlana, pitam se - da li si ti mislila na mene onako kako sam ja mislio na tebe? Da li si me se setila ijednom u ovim dugim godinama?
Dok si okopavala baštu ili navlačila jelek...
Svejedno... Jer ja dolazim i nosim ti poklone...
Da li si me se setila dok si dahtala pod njime, Svetlana?
Stigao sam, Svetlana. Došao sam i nosim ti poklone :
Čizme na umornim nogama, tužne oči i hladno srce...
Nož za pojasom, oštar poput britve...
I pakao tvoga neverstva.

Pošalji "Priča Svetlana" na Facebook Pošalji "Priča Svetlana" na Google Pošalji "Priča Svetlana" na My Yahoo! Pošalji "Priča Svetlana" na Live Pošalji "Priča Svetlana" na MySpace Pošalji "Priča Svetlana" na Twitter Pošalji "Priča Svetlana" na Digg Pošalji "Priča Svetlana" na del.icio.us

Ažurirano 28.10.2011. u 06:08, autor: Stipan Severnjak

Oznake: svetlana
Kategorije
Priča

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Izuzetno snazno napisano.
    Ova ponavljanja doprinose napetosti, kao kad gromovi udaraju sve blize i blize i blize...
    a gorcina skoro da moze prstima da se dodirne.
    Za moj ukus vise nego dobro.
  2. Ne diraj moje krugove (avatar)
    Stilski prefinjeno, nadahnuto i jako ubedljivo. Moje iskrene čestitke.
  3. igrakrugova (avatar)
    Marijin doživljaj prilikom čitanja je sličan mom. Hvala što ste nam dali i mogućnost da preuzmemo zbirku u kojoj je Vaša priča.
  4. Stipan Severnjak (avatar)
    Uh, hvala svima. Nisam baš naviknut na ovolike pohvale.
  5. Lice (avatar)
    Pozeleh da sam Svetlana...
  6. sirijus49 (avatar)
    Lepo, možda bi mogao nastavak da sledi!
  7. Stipan Severnjak (avatar)
    Moram priznati da sam zatečen ovolikim interesovanjem - hvala na čitanju!
  8. lejla.al.dbuni (avatar)
    Kratko,koncizno,efektno...zaista odlilčno napisano,Northern-man!
  9. loki74 (avatar)
    Ovde nemam šta puno da dodam.
    U ovoj priči se oseti neki duh ravnice, duh večitih lutalica, patnje i sete.
    Veoma dobro.
    Jedino na šta imam zamerku je kraj. Pakao neverstva... ovako dobro ispričana priča zaslužuje bolji kraj.
  10. Stipan Severnjak (avatar)
    Hvala Loki.

    Ovo je malo starija priča.
    Da sam je pisao sada - možda bih je i ja drugačije završio.