Duh palanke - njeno povampirenje? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Krilata Boginja; Njena kontroverza; Vreme "pre" stvaranja;

Duh palanke - njeno povampirenje?

Oceni ovaj blog


Upravo otud se u Srbiji povampirila zla kob palanke, jer je u njoj
još uvek nedosegnut ideal samopreispitivanja, odnosno, logika
daleko-zaobilaznog samopotvrđivanja.

Ideja da se neko ko je u svome okruzenju od rodjenja stranac, naprosto apsorbuje — bez
zelje da se omoguci put razvoja artikulacije te stranosti, te i da se s njom istom do kraja
iskomunicira, i to pomocu izgradjivane moci percepiranja granice izmedju sopstvenih
unutrasnjih pravila i pravila te nepoznanice — jeste ideja koja dovodi do urusenja i
propasti upravo onoga sto smatramo vlastitim.
Jer, bez preispitivanja sebe u zrcalu neke nepoznanice nemoguce je osvestiti sopstvena
pravila zivljenja/ponasanja/izrazavanja, odnosno ceo vlastiti kulturni obrazac, a time ga
nije moguce ni obznaniti nekome ko nam kao izvestan stranac, u ovom ili onom svojstvu,
prilazi.
Umesto radosti, koja bi proizilazila iz te komunikacije, tad nastupa oko supervizora
tj. podela na one koji su u njega smesteni, i one koji su njime obuhvaceni. Jer sama
komunikacija je umetnost zaobilazenja, susta suprotnost ovde ucestalom direktnom
pristupu
: — nasrtanju na srediste necijeg bica i njegovu najnepristupacniju intimu, sve
radi toga da se (pod izgovorom brige za to bice) vlastiti samo lokalni nacin zivljenja
nametne i lazno predstavi kao sveopsti. Dakle: s jedne strane, osuda tudjeg pokusaja
izdvajanja iz jednog uistinu vise nepostojeceg zajednistva; i s druge, neprikosnovena
(sasvim zatajena) pozicija vlastitog samoizdvajanja, koje se (za razliku od prvog slucaja) ne
izvodi na sopstveni racun vec na racun ostalih.
&
Postojanje
onog sto je vlastitoj moci razumevanja nedostupno, osudjeno je — u takvim
okolnostima — na likvidaciju. Jer tu je ucinjena sledeca zamena teze: umesto da mi idemo u
susret pojavama i ucinimo napor njihovog razjasnjavanja, mi cekamo da se pojave same od
sebe ucine transparentnima — i to (samo) u odnosu na nas! (Pitanje je: sta je sa ostalim
svetovima i njihovim razlicitim diskursima, kojima ovi isti podjednako pripadaju: — tu
biva unisten i poslednji njihov odjek u susednim svetovima, koji ih i cini vecitima!!!).
Dakle: pod pogledom jednog panoptikuma ukida se polidimenzionalnost jedne
stvari/fenomena, tj. ona se svodi na patent svog opstajanja u samo jednom, izolovanom svetu
(oskudnom vremenu). Paradoksalna posledica ove usadjene nostalgije za jednoobraznom
nacionalnom prosloscu, jeste ta da vise nema niceg osim sadasnjeg trena.
&
Prisustvo stranca u ovoj sredini (mislim na stranca u bilo kom smislu) ne moze biti
iskorisceno kao sredstvo samopreispitivanja: — on moze biti ili odbacen ili
apsorbovan
.
&
Upravo usled toga se gubi, u svim slojevima drustva, i poslednji trag svesti o
funkcionalnosti manira, odnosno, o vaznosti kurtoaznog ponasanja — koje ne ukida vec
samo odlaze, za pravi momenat, neku ostru i jednostavnu ekspresiju istine. A bez te
komunicirajuce distance, koju omogucava tek samo i iskljucivo manir, rusi se i sam temelj
funkcionisanja zivota u jednoj zajednickoj drzavi.
&
Mozda se to sve dogadja zato sto upravo ovde, u Srbiji, jeste mesto gde se tuku dve —
najoprecnije zamislive — struje:
-- jedna koja vodi posuvracanju poslednjih oaza gradjanskog sloja — izatkanih od jednom
interiorizovanih stranih uticaja, koji se vise nikad ne mogu razluciti od onog
"sopstvenog” — u uistinu vise nepostojece i zato simulirano bice nacionalne
proslosti
-- druga koja — priznavanjem fakticiteta prekida koji se dogodio u odnosu na proslost
— ide ka buducnosti, i to bez obzira na to od kojih je drustvenih slojeva potekla
A te dve struje, prilikom sudara, stvaraju najneverovatnije kombinacije; jer, na ovom
podneblju ne opstaje vise nikakav fiksni, vec ustanovljen identitet nego samo identitetu-
izboravanju, identitet odlozen za buducnost — ili moguc tek u buducnosti. (da li je to,
mozda, pravi identitet onoga sto bi bilo srpsko???).
&
A tesko je, svakako, pogledati u ogledalo (stranca-po-rodjenju, navodnog izroda)
u kome se ogleda ta neizvesnost upisana u jedan samoidentitet, to samo nedostajanje jednog
objedinjavajuceg nacela u narodu, ta rasparcanost javnog mnenja usled koje je jedina
mogucnost za ovdasnju kulturu da prezivi — da bude "bacena” u svetskost.

Jer: niti pracenje diktata neke licnosti (kao nezaobilaznog uslova za sloznost jednog
kolektiviteta) niti arhaicna identifikacija sa teritorijom (pra-razlog njegove podele),
nisu odlika ove klice sto je polozena u mesto raskrsca — ovog izdanka vetrova.

**
Heliada (iz "Klopke prisvajanja").

Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na Facebook Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na Google Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na My Yahoo! Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na Live Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na MySpace Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na Twitter Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na Digg Pošalji "Duh palanke - njeno povampirenje?" na del.icio.us

Ažurirano 16.10.2011. u 05:11, autor: heliada

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. coviax1 (avatar)
    Helijada dušo-rođakinjo i prisna prijateljice duše moje...
    Kad sam devedesetih poručivao da "Ebo vas voz koji vas dono..."koristi
    kao pošalicu u lakšem i tolerantnijem prihvatanju izbeglica,kao iskreno
    "razbijanje leda" koji se strahom dolaska u nepoznato stvori-nisam čuo
    pozitivan odjek,a njegovo "ambasadorovanje" je trajalo samo jednu
    polusezonu...Đokej je u pitanju,naravno...
    Šta tu reči,a ne zaplakati...?Koje su ljudi primitivne zveri-predatori
    iskeženih zubala,uvek spremni na ugriz,veoma retko na osmeh!
    Eno,na pdf filozofija Rašomon!
    Udruženi poduhvat (nešto poznato?)da se eliminišu drukčiji!!! Moguće
    čak da su i ti drukčiji kriminalci...Ali,pobogu,to samo ovaj narod može,
    i kriminalci spadaju u ljude! Ako se kriminalcima još mogu smatrati
    VERBALNI KRIMINALCI...
    Poslednje šta sam uradio:pokrenuo sam temu-anatemu tih dešavanja
    i takvih udruženih dejstava pod nazivom "Koegzistencija i filozofija" .
    Bacio sam anatemu na arogantnu primenu moći u postupku izopštavanja
    nekorektnih učesnika Divilac,Čedina Zebra,Zlozi,Piceleone...
    Nisam ja ničiji advokat,ali je IDIOTIZAM izopštavanje drukčijih i ja.ne
    samo da ne želim učestvovati ni svojim prisustvom,peč OSUĐUJEM
    takvo NEMILOSRDNO,AROGANTNO,NADMOĆNO postupanje...
    Nije velik moćni gazda koji kinji svoje podređene,več koji je tolerantan
    i svojom blagošću i razumevanjem,ali i čvrstinom čestitosti pokazuje
    svoje gospodarske kvalitete...Njima je to Španija...
    Nekada izbeglice,danas naši sugrađani,doneli su svežu krv (iskazivao
    sam moje žaljenje što su bili prisiljeni bežati pred ratnim dejstvima),novu
    kulturu (mnogi zlonamerni,a glupi to zvali nekulturom,a samo je drukčija) i
    nove obrasce ponašanja,OBOGAĆUJUĆI NAS SVOJIM DOLASKOM MEĐU NAS!
    E,ovo ovde ni danas nije shvaćeno! Tako da je Srbija tu i gde jeste...
    Da je svojevremeno shvaćeno da smo RASISTI prema Albancima i da činimo
    pravi pravcati APARTHEJD (koji su oni uspešno onemogućavali-inače bi i zaživeo,
    a i-paradoksalno,komunisti ga nisu dozvolili).te da se stvarala klima SUŽIVOTA
    -KOEGZISTENCIJE-nikad Albanci ne bi tražili ni republiku,a kamo li državu...
    Umesto da sagledaju svoje zlo,moja brća Srbi umislili da su Nebeski narod!
    Kako bih želeo da umislimo da smo NORMALNI za promenu...

    Svaka čast za tekst i izvini što sam komentarem prešao uobičajenu kvotu
    reči i misli...
  2. loki74 (avatar)
    Odličan tekst.
    Zaista navodi na razmišljanje : gde smo, kuda to idemo.
    Ljudi su nekako, bojim se svuda isti. Teško im je da zavole, a malo treba da omrznu. I ništa ne uče ni iz svojih grešaka, ni tuđih. Kada su 92 u moju opštinu ( Bosansko Grahovo ) došle prve izbeglice iz susednog Livna- zvali su ih Kurdi. Ponižavali ih i provocirali. Kasnije su i Grahovljaci izbegli, pa su 95 doživeli ista takva poniženja u Banjaluci. Danas u NS, imam komšije izbegle sa Kosova, većina stanara zgrade očima ne može da ih vidi. Smeta im naglasak, brz govor...
    Mržnja je zapravo oblik slabosti, inferiornosti ( ne kažem da joj i sam nekad ne podlegnem ), jer čoveku koji je zadovoljan sobom, koji ima neku radost u životu i mir sa samim sobom, ne smeta ni drugačiji naglasak, ni jezik, ni druga vera, kultura. Onome ko je nadrndan i do podne mrzi sebe a od podne sve druge, naravno da smeta sve živo.
    Taj duh palanke je zavladao- vidim ja to i na forumu i uživo. Uvukla se neka agresija u ljude, netolerancija, niko nema vremena, živaca ni razumevanja za drugoga. O empatiji da i ne govorim.
  3. 123loncar (avatar)
    ..pročitao sam podosta tekstova na temu " duh palanke " .... mnogi arče ovu temu u političkom i filosofskom smislu na podosta sebi svojstven egocentričan način ... u poslednje vreme , pokojni zoran a posle njega "prvi" međ mama evropejac boris ; arčili su ovu temu kao njeki veliki mislioci ( ljubitelji vlasti ) --- verovatno nisu kao bosanac skapirali da tiranija uvek ima ispred sebe magarećeg mudraca i glasno njikavca ... ali vremena su takva , još od velikog turskog agrarnog poduhvata u XVII veku ( kad su se masovno doseljavali prekodrinci i južnjaci ) --a naročito od 1903 kad su karađorđevići genocidirali svaki trag etike i bilo kakve duhovnosti na ovim prostorima... tad počinje to zlo ( palanački duh i plemensko / brtsko nomadska kultura )...

    ....nomadi , skitnice , izbeglice , iseljenici svu svoju nesreću i svu svoju pamet implementiraju na teritoriji na kojoj borave ... pogledajte , životinje ... krda koja se sele , razore sve pred sobom ( gde nomadska krda u seobi prođu , tu trava ne niče ) .... tako je to .... krda predvode najači, koji u krvi zavrednjuju vođstvo ...

    ....ajde sad pogledajte naše jednovekovno rukovođenje i pokušajte da sračunate kolike i kad su bile velike migracije stanovništva u nas .... pa kako onda se očekuje iskorenjivanje svega negativnog u nas ...

    ... dakle , stojim na stanovištu da palanački duh je cilj i neminovnost kojoj treba da težimo , jer smo ispod njega .. mi se trenutno nalazimo u plemensko nomadskoj kulturi , koja ima za cilj iskorenjivanje starosedelaca .... već jedan vek , manje ili više na svim nivoima važnim za rast i razvoj društva nalaze se značajke iz nomadsko doseljeničkog korpusa ...

    ....ovo su belodane istine .... a teza o palančanima , još samo je jedan lukavi argument da se starosedeoci pretvaraju u strance --- da se zastrašuju i povlače --- da se navodno na kvazi evropeizmu i kosmopolitizmu isterebi lokalno stanovništvo .. ne čudi me rehabilitacija četnika koji su masakrirali šumadiju i pomoravlje ... to je dokaz da nikad nećemo saznati imena onih ličkih i krajiških partizana koji su ubijali besumučno posle II sv.ra. zajedno sa lokalnim kosmopilita internacionalnim junacima u genocidu nad sopstvenim stanovništvom ....

    ... koliko ja vidim, kud se kreće kodeks ljudskosti novopristiglih nomada , ne gine nam suptilnija ličko kraiška čistka -- na čelu sa crnogorcima novobeograđanima ...

    ...Srbija i njena nomadska srpština dokusuriće svakog "starosedelačkog stranca".... to je unosan posao od 1903 ..
  4. heliada (avatar)
    *
    Da, upravo su starosedeoci Beograda, sa svojom opštom kulturom "iz prošlosti", postali naj-manjinska grupa, izgnanici i izbeglice. Strašljivo čuće u svojim stanovima, samo u retkim prilikama izlaze...
    *
    To što su se istorijski dogodili Palermo i Toledo, dokaz je da rajski suživot nije tek samo puka utopija... Stara Jugoslavija se nakazno raspala upravo zato jer je taj suživot u njoj (makar za kratko) realno postojao...
  5. 123loncar (avatar)
    ...evo šta drugi kažu os vojstvima palanačkog duha:

    "1. Duh palanke duh je kolektivizma.Iskustvo palanke u svojoj suštini je plemensko iskustvo.
    2. Duh palanke u svojoj osnovi je mitomanski.Kroz mit, palanački duh, začet u nepismenosti i njome vječno obilježen, prenosi setove plemenskih stereotipa na nadolazeće generacije.
    3. Duh palanke duh je zatvorenog, izolovanog društva, koje se ne razvija. Stagnacija je osnova palanačkog duha. Duh palanke inicijalno je suprotan filozofiji razvoja.
    4. Lijenost je osnovno stanje i ultimativni cilj palanačkog duha.
    5. Duh palanke opstaje na principu masovnog ismijavanja svega onoga što se od osnovnog
    palanačkog stereotipa razlikuje.
    6. Duh palanke u osnovi je pornografski, iako seksualnost javno osuđuje.
    7. Duh palanke je manijački egocentričan, a sebe shvata apsolutno nadređenim svim ostalim egizstencijalnim oblicima. U osnovi ove manije zapravo leži akutni manjak samopouzdanja. U svrhu odbrane napadnutog ega duh palanke odobrava i promovira agresiju. Agresija je jedno od primarnih stanja palanačkog duha.
    8. Duh palanke operiše isključivo sa stereotipima koje crpi iz tradicionalizma. U okviru ovog duha rodni stereotipi se svode na par osnovnih karakteristika: profil muškarca profil je ratnika, hranitelja, branitelja ženske i nacionalne časti (u palanačkom svijetu žena se izjednačuje sa teritorijom), a profil žene je isključivo pasivni i reproduktivni. Žena je predstavnik muškarčeve časti, ako ga iznevjeri, on ovim činom postaje demaskuliniziran, odnosno učinjen impotentnim.
    9. Duh palanke banalan je, senzacionalistički i u osnovi nihilistički.
    10. Duh palanke ukorijenjen je i satkan u kontekstu siromaštva i neimaštine. Zato je palančanin uvijek ultimativno materijalistički orijentisan. Sve duhovne potrebe čovjeka za njega su suštinski nepoznate. Iako se poziva na boga, palančanin je u svojoj srži uvijek bezbožnik. "

    ..dakle , mi nemožemo reći da je kod nas zavladao duh palanke , jer stanovništvo sociološko geografski je heterogeno -- nije monolitno ; stoga i nije moguć kolektivizam kao onaj koji je formiran sredinom osamdesetih ... taj kolektivizam je sa svojim palanačkim duhom izrodio nacionalizam i građanski rad -- koji je prouzrokovao enormne migracije stanovništva i eroziju njihove duhovnosti ... ta duhovna erozija prouzrokovala je dalju duhovnu bedu do nivoa plemensko klanovskih podela u svemu --- dakle , mi smo ponovo pali na nivo plemensko klanovske kulture ; koja htela ili ne mora uništiti starosedelačku populaciju kako bi sebi obezbedila opstana i trajanje ...

    ... komačno , 1903 karađorđevići su uništili ( genocidirali ) stanovništvo sa sedećim svojstvima i zakonodavno forsirali ratnoprofitersko zločinačku dođošku populaciju ....sa sedećim građanstvom ne može se manipulisati i eksploatisati ( otimati ) tuđe ... to se može sa nomadima , izbeglima , unesrećenima i ljudima bez moralnih vrlina ...

    ..dakle , palanački duh i nomadska kultura su sredstvo sa kojim se manipuliše na izuztno niskoj i ništavnoj neljudskoj razini ... i mismo danas u tome ...

    Hvala za temu !
  6. 123loncar (avatar)
    ...evo još toga :

    "tr. 10. U svetu palanke, vaznije je dobro se drzati ustaljenog obicaja nego biti licnost. Sve sto je pretezno licno, individualno (ma u kom pravcu) nepozeljno je pre svega zato sto je obecanje «sveta», kao ciste negacije palanke, dakle, obecanje stilske polivalencije, a ova polivalencija je, za palanacki duh, cisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla.

    Str. 11. Kao sto mora da vazi svuda (kao sto mora svuda da prodre), on mora da vazi i uvek. Duh tradicionalizma jedan je od osnovnih izrazaja palanackog duha.

    Str. 11. Palanka ne voli nepoznato, u nacelu; to je jedna od osnovnih njenih oznaka, kojim se odlikuju njena istorija, njena kultura, njen mentalni svet.

    Str. 15. U slozenom ima bogatstva, ali nema sigurnosti. Slozenost je uvek kriza sigurnosti. Svet palanke javlja se kao idealno prost, jer kao idealno siguran svet, zatvoren u samog sebe, i poznat sebi, on je predvidjen unapred...

    Str. 18. Da i ne znamo za lekciju istorije (i sociologije) koja nam porucuje da je palanka cardak ni na nebu ni na zemlji, ni selo ni grad, mi bismo njenu genetsku vezu sa plemenskim selom osetili vec po ovoj njenoj naglasenoj vernosti jedno-obraznom, uopstavajucem stilu kao cistom poricanju svake pojedinacnosti i, time, kao pokusaju poricanja smrti...

    Str. 20. Za duh palanke stil je obrazac koji treba podrzati svojim zivotom, u koji treba bukvalno ugraditi zivot koji dolazi posle tog obrasca.

    Str. 20. Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, ili tiranija ove apsolutne jasnosti i javnosti svega.

    Str. 21. Podsmeh fizickoj mani ma koje vrste, uvek spremno ceka u palanci, ali i uopste podsmeh ma kakvoj odlici po kojoj se pojedinac razlikuje od drugih. Nijedna odlika se ne priznaje, ma kako da je izrazena...

    Str. 21. Ljudima se nadevaju imena upravo po toj njihovoj odlici, cime se ta odlika istice, ali ne zato da bi bila postovana i uvazena, vec zato da bi bila ismejana, i na neki nacin uvek na oku palanackog duha, koji sve pamti, nista ne propusta, nista ne ostavlja nezabelezeno.

    Str. 22. Time sto je nosilac jedne osobine ili mane, - u koju je pretoceno njegovo ime koje je dobio po rodjenju (veoma malo ljudi zovu se u palanci svojim pravim imenom), - on je u praksi trajno podredjen palanci: svakim dozivanjem, koje mu se, po ovome nadimku, upucuje, duh palanke pobedonosno likuje: on je neprestano zaposlen.

    Str. 22. Pojedinci su slova u azbuci tog sistema, simboli u simbolickoj tablici vrednosti.

    Str. 22. Razliku izmedju tih gornjih sfera kao sfera pune duhovne aktivnosti, i sfera svakodnevnog zivota kao «donjih» sfera, duh palanke ne priznaje i njoj se suprotstavlja snagom koja ide do ciste svireposti.

    Str. 23. Ovo palanacko-pozorisno tvorastvo koje razara i imena, i pojedinacnost, i zidove u koje bi se ta pojedinacnost pokusala da skloni bezeci u tajnu, jeste svojevrsna utakmica za prvenstvo u bliskosti duhu palanke.

    Str. 23. Taj pojedinac tezi da se poistoveti sa samim duhom palanke, da bude cisto njegovo olicenje upravo progonstvom svoga pojedinacno-izuzetnog, ne bi li time postao subjekt duha palanke i spasao se tako od sudbine njenog objekta.

    Str. 23-24. On zna, podsvesnom mudroscu u koju ga posvecuje duh palanke: da ce ako stane da se smeje, pasti u sudbinu cistog objekta (tudjeg smeha); njegovo potajno znanje je da se samo objekti ne smeju, odnosno da smeh pocinje tamo gde prestaje objekt. "

    ...vredi pročitati ...
  7. heliada (avatar)
    Bravo Lončar, duh palanke kod nas više ne vlada onako homogeno kao tokom 80-ih, ali zato vreba hodajuće usamljenike na periferiji grada -- dakle, pojavljuje se još uvek kao avetinjski (povampiren) oblik samog sebe!
    **
    Bravo i za dodatak, sve je to tačno, samo treba dodati da kada je mitomanija u pitanju, -ona se pojavljuje samo i isključivo u novokomponovanom kič-obliku, nikada kao poetska transformacija (osavremenjenje) izvornih mitoloških tekstova... Toliko o tome.

    Pozdrav.