Za VND je potrebna mashta. Da bi jedna VND bila zaista ziva, potrebno je stalno izmisljati. Izmisljati da je ta osoba tu, svakog dana, stalno. Zamisljati sta bi ta osoba rekla, osetila, pomislila, sta bi joj se dopalo, a sta ne, i onda u telefonskom razgovoru/imejlu videti sta bi on/ona zaista mislili o tome. Spremati hranu koju on/ona voli, probati sve kafe sa cokoladom u gradu, samo zato sto on/ona toliko voli kafe sa cokoladom, da isplanirate gde cete ga/je voditi kada dodje ponovo. Izmisljati igre, fotografisati, snimati, slati slatke male poklone, podsecati svoje voljeno stalno na svoj miris, svoj osmeh, svoje pokrete.
VND zahteva mnogo razgovora, jer u njoj malo sta sem reci preostaje. Pricati, stalno, o sitnim svakodnevnim dogadjajima, o velikim problemima, o temama o kojima se obicno ne razgovara preko telefona, o svemu. Toliko da ni jedan dan u zivotu vaseg voljenog/voljene ne prodje bez vas, da ne osetite da ste izgubili ni trenutak.
VND zahteva mnogo razgovora, jer u njoj malo sta sem reci preostaje. Pricati, stalno, o sitnim svakodnevnim dogadjajima, o velikim problemima, o temama o kojima se obicno ne razgovara preko telefona, o svemu. Toliko da ni jedan dan u zivotu vaseg voljenog/voljene ne prodje bez vas, da ne osetite da ste izgubili ni trenutak.
