Pogledajte prilog 207294
Ceo ti ja zivot tako.
Od neke muke
iznikle su mi drvene ruke,
hladne i nepostojne dodirom.
Zbog nekih vila,
samo sto nemam krila,
ali zato za sobom vucem
neke usi, i rep od juce.
Obicno
nema moje savesti da me prati,
ona uvek kasni,
pa gluposti pravim
uvek iznova, ispocetka.
Od petka do petka.
Kao lutka bez zive slobode,
zagnjurena u duboke vode
koja tone,
vise zbog sopstvenog tereta,
gaseci strahom
svoje srce od drveta.
Mozda mi i nos nekad poraste,
al' to me bas i ne spase
kad upadnem u usta
ovom zivotu.
A tako bih htela
da mogu zivlje da vidim,
da se nasmejem bez srafova
i zaigram bez kanapa,
i da vratim svoju zivu dusu
i srce,
da ne habam ovo od stapa.
Ceo ti ja zivot tako.
Od neke muke
iznikle su mi drvene ruke,
hladne i nepostojne dodirom.
Zbog nekih vila,
samo sto nemam krila,
ali zato za sobom vucem
neke usi, i rep od juce.
Obicno
nema moje savesti da me prati,
ona uvek kasni,
pa gluposti pravim
uvek iznova, ispocetka.
Od petka do petka.
Kao lutka bez zive slobode,
zagnjurena u duboke vode
koja tone,
vise zbog sopstvenog tereta,
gaseci strahom
svoje srce od drveta.
Mozda mi i nos nekad poraste,
al' to me bas i ne spase
kad upadnem u usta
ovom zivotu.
A tako bih htela
da mogu zivlje da vidim,
da se nasmejem bez srafova
i zaigram bez kanapa,
i da vratim svoju zivu dusu
i srce,
da ne habam ovo od stapa.
pomisli na Đepeta
