Zvezde zemlje patnji - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Krilata Boginja; Njena kontroverza; Vreme "pre" stvaranja;

Zvezde zemlje patnji

Oceni ovaj blog


Zvezde zemlje patnji (Rilke):

&
Zvezdani oreol oko zjapeće praznine Severa nekad beše Koralni Zamak (Tron Sijamke): loš zbroj duša zakovan trozubim sidrom. Jer njome istom je patvoren pečat najprobranijih dajmona, okupljenih oko podzemne vatre – koja tek erupcijom postade krunom Severnog pola! Jer, tek kad se krug najprobranijih probije šiljkom tog korala – što odgovara ledničkom vrhuncu Zemljinih samoizmenjujućih polova – on postaje tonski (žalopevno) razuđen! Jer, oblik jedne sveopšte patnje je među samim Sirenama (Mojrama) razdeljen – stvrdnut u zaliv odzvanjanja njihove daleke pesme.

U bespovrat upetljane uzde mnogih žalopevnih zvezda, ili klupko mrtvih slova unutar novo-nebeskog zakona – postale su u dinamici vihorskog samoodnošenja pra-bića! Dakle, u vremenu “pre” utvrđivanja granice njega spram njih – dakle, granice koja će biti povučena tek radi njegovog sagledavanja vlastite zatamnjene poleđine! A dotle ovo pra-biće – kao oko ptice – boravi u sopstvenom svetlosnom mehurju; okružju vlastitih dahova.

Sva ovozemaljska patnja je unapred doživljena u onostranome – kao pogled mrtve ptice na roj zvezda što se, kovitlanjem u bezizlazu vlastitog joj uma, sabijaju u meteor bolne promene unutar nje same. Ali, da bi se uski krug duhova koji su kadri da tu patnju – iako nedotaknuti njome – prime-na-sebe tu i proširio, nužno je da on /kao svetlosni mehur, što sažima date rojeve/ prsne; te da svojim belim isijanjem ispiše krug noćnog neba; te da sažimanjem tragova te davno ugašene polutrenutne poruke nju istu obnovi /rasadi/ – omogućavajući joj da naraste /proklija/ u stepenište /puzavicu/ prolaska kroz Kapiju nemogućeg /Divovski oblak dima/.

Lemuri – povorka dahova izašlih iz majčinog kraterskog srca, kao nadoknada za njen meteorski nestanak – behu podzemni (plameno usađeni) podupirači Kosmopolisa (atlantskog “ostrva blaženih”). I to sve dok erupcijom istog ostrva ne behu izbačeni na zarubljeno-kupastu visoravan Severa – postavši Hiperborejci.

Mojre – vanzemaljačka bića, što potiču iz sveta nadmesečevog – u uslovnom smislu su niža bića od čoveka. Jer su samo delovi svetlosnog tela Anankinog, koje je od njenog duha odavno napušteno. One čuvaju i prenose sažetke jednog preširokog znanja – koji svi skupa tek u čoveku mogu da proklijaju i dobiju konkretan oblik. A most između njih i ljudi su Lemuri, vazdušne skeletne prikaze, rasemenjene oaze Anankine krstasto-prosečene kugle samosvesti.

Ali, Lemuri su samo u tom smislu iznad na-zemlji-uspostavljenih zakona što – kao izraz najveće daljine, ili upad daleko-budućeg vremena u sadašnje – iznose podzemni otpor njihovom okoštavanju; njihovom vezivanju za samo jedan ograničen proizvoljno odabran cilj, ili, tačnije, osobu koja je stala na čelo jednog u-biti-nedovoljno protumačenog izraza kolektivnog stremljenja. Tako tek oni omogućavaju sili zakona, zračećoj iz središta nebeske olupine, da nesmetano prođe ka ravni obnavljanja vlastite istančano-tonske srži: sopstvenog subjekta žalopevne pravde.
*
heliada (Katarina Ristić Aglaja)
*
(Odlomak iz moje knjige-u-pripremi, "Put od Lemurije ka Hiperboreji")

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Novo Zvezdano Tkanje


"Raskoši, dvorano gde kralj zavedeni
Grč venaca gleda, smrt u svečanosti,
Samo ponos vi ste, skriven tamnom zlosti
Oku samotnika, verom zasenjenim.

Znam, daleko od te noći, zemlja sjajnim
Bleskom daje svetlost neobičnoj tajni
I rugobni vekovi je manje mrače."

(Malarme; neimenovana pesma)



S neumoljivog Zvezdanog Razboja otrgle, preuranjene ideje-sličice, koje nisu učestvovale u proizvodnji vlastite zrcalno-svetlodavne tvari (što vrhuni u polarnoj čipkastoj kruni – izrazu samosvesti duha – što obrubom svladava jedinicu bezdane praznine), behu usisane nižom tvari: antitezom duha slikotvorstva, otpatkom zvezdanog prediva. Zapravo, one behu silom (prevremeno) uzemljene u (prekratkotrajni) rajski vrt, i usađene u um njegovog divljeg pretka: tako nastade prvi (lažni) prorok, koji je mogao tačno da percipira zvezdanu tkaninu, ali ne i da pronikne u težište duha koji rukovodi njegovom niti – nestašnim izdankom gigantske zvezde samouništenja.
Međutim, kada se – slučajem – dogodilo preklapanje čipkastom tkaninom te bezdano-usisavajuće rupe ne/postojanja, otelovio se na Zemlji duh novog zvezdoznanstva (Koleda, koja prekraja koloplet, u neočekivanom smeru); onakav, koji je prozirao u budućnosno događanje, kroz sitne rupe tog tkanja, najpre svojim krilatim očima! I konac tkanja otad više nije bio prenapet (– centrifugalnom silom zategnut do krajnosti vretena –) već se isprekidan celio svilastim zakrpama, iz zrcala svoje spoznate antiteze! I na taj način olabavljivao za svoje ornamentalno-govorne zavijutke – koji su mogli iskazati buduće-noćno (podzemnim zalihama okićeno) nebo; dakle, nebo koje je sa starom zemnom površinom nepodudarno više u potpunosti.

Ali, sačuvana je, pri tom, svetlost zemne oaze (odmerena rupa u tkanju, diskretna doza otrova, zimski dar anime mundi) sa koje se vršila delatnost ovog inkarniranog duha predskazanja (alegorijske pretkinje, spektralne žar-ptice). I ona je evakuisana (kroz tunel srebrne vrpce, iz zlatnog težišta omfalosa) u domen svečanog (kružnog) promišljanja vlastite slepo-misaone pretpostavke – kao najverodostojnije! I taj je sklonjeni egzemplarni svet obdaren najvišim kvalitetom obrađene materije prima, pale u ništavost.

&

Svemirski sat (bîlo vretena) će otad imati uži, unutrašnji krug, slušni organ doticanja muklog središta; ujedno: poprečnu strujnu osmicu u vidu dvobojno-slivajućeg para očiju; dolinu kruženja svetlosti, zaokruženu do pune celine: zlatnog jajeta Gakušinog. Finalni uzrok što – iako vitrifikovan – s najviše grane života priziva dubinu mračnog postanka.

Takođe širi, šuplje-okvirni, dijabolični krug, podeljen – uzduž– na dve polutke:

tamnu polutku, okrenutu od Zemlje, kao i od brige svetlosnog bića za zlokliconosni kapacitet ljudske vrste, gde se (– upravo iz onog uzornog, učahurenog, pa ipak ljudskog prasveta –) raspršuju zraci na izvan-Sunčeve galaksije i oplemenjuju ih.
svetlu polutku, okrenutu (upornim izdankom evakuisane čahure zemnog prasveta) ka dalekoj Zemlji – gde preostalo jezgro zemnog prasveta biva rasejano u zrake drugačije raspodele jednom posvećenih zemnih stvari od one kakva je vladala pod Saturnovom kosom. Jer sad sve ostaje u Sferi svečanog promišljanja Suživota – tako što nagim prisustvom daje samoiluminaciju!

*
Odlomak iz "Vremenskog Levka"; autor: heliada (Katarina Ristić Aglaja).

Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na Facebook Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na Google Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na My Yahoo! Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na Live Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na MySpace Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na Twitter Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na Digg Pošalji "Zvezde zemlje patnji" na del.icio.us

Ažurirano 14.06.2012. u 19:40, autor: heliada

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari