PITANJA

Pitanja,
uvek ta pitanja.
U jutra rana dok se sveza budim
i pospana kada na pocinak krecem
i dok budna sanjam
i usnula se smesim,
uvek se preplicu
pitanja u meni.
I dokle,
do kada,
gde je kraj svemu,
da li je ljubav
sreca ili nada
ono sto me vodi
stazama zivota,
gde se branim
od djavola
sto po zemlji hode
odeveni u belo
andjeosko ruho.
Stazama zivota,
gde andjele srecem
koje samo mogu
prepoznati srcem
i po dusi koja
osmehom se siri
i dodirom ruke
nestvarnim i toplim.
I dokle ce sve to
uvek da me prati
i odakle snage
da se stazom hodi
i da li su koraci
brzi ili spori
kada treba stati,
kada ubrzati?
I gde je sad kraj
moje duge staze
cas posuta cvecem
cas trncima bolnim
i zasto, samo
andjele ne srecem
vec djavole crne
u odorama belim?
Pitanja u meni
kao vrelo zivo,
preplicu se uvek
i dok budna sanjam
i usnula se smesim.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top