NEBO I ZEMLJA

Ima li smisla
Govoriti gluvima
Ili mahati crvenom maramom pred očima slepima
Ima li smisla lopovima govoriti da ne kradu
Ako je to hrana njihovih duša
Ili reći licemerima – ne licemerite
Kad je to osovina njihovog sveta
Da svakoga ko nije deo njih
I koga ne mogu da ukalupe u svoje oskudne okvire
Smatraju za nište i dostojne svakoga prezira

Kako će zemlja da razume nebo
Kad je u njenoj utrobi težina i tama
I svaki blistavi zrak nebeskog prostranstva i širine
U grudima stišnjene zemlje gubi se u ponoru tame

Nebo je visoko za zemlju
Ono diše i živi drugačije
Neshvatljivo za zemlju
zemlja ne mogući da doraste i približi se nebu
da bi olakšala sebi
izvrće istinu -
za nju biva ono što je gore dole
i ono što je dole gore
za nju svetlost nebeska i lakoća i sjaj
bivaju tama i težina, smutnja i zlo

Jednom je na zemlju sišlo Nebo
I zemlja Ga je prezrela
Ne mogući da Ga drži na svojim plećima
Od tada svima koji Nebo
Useliše u sebe
Biva isto kao i Prvorođenom od Neba:
Zemlja ih proganja
Zemaljski ih ne prepoznaju
Kinje i proganjaju

I dokle će tako
Jadna zemlja da zavidi nebu
Da progoni nebo iz svojih bedara
da preobrće istinu u laž?
Samo dotle dok samo nebo
Sidje na zemlju
Da pokaže tada u svom naručju
Sud zemlji i
Istinu


(posvećeno jednom svešteniku)