Otvorila je vrata, upalila svetlo i skidajući bundu rekla:
- Eto, ovde živim.
- Prijatno je - rekao je.
- Uđi, ne moraš se izuvati.
- Nikada se ne izuvam ako ne idem do kraja...
- Jesi li za piće?
- Može. Imaš pozamašnu biblioteku. Da li si čitala onu crnu knjigu, treću u nizu na najvišoj polici?- reče uranjajući u fotelju.
- Nisam. Dobila sam je nedavno za rođendan. Zašto?
- Ja sam je napisao.
- Zaista? Ti si pisac? O čemu se radi?
- Uglavnom o stvarima koje će mi se desiti. Ovu situaciju sam obradio na 74. strani u „Nedovršenoj priči“.
Ustala je, uzela knjigu, pronašla priču i počela da čita:
„Otvorila je vrata, upalila svetlo i skidajući bundu rekla:
-Eto, ovde živim.
- Prijatno je - rekao je.
- Uđi, ne moraš se izuvati.
- Nikada se ne izuvam ako ne idem do kraja...
- Jesi li za piće?
- Može. Imaš pozamašnu biblioteku. Da li si čitala onu crnu knjigu, treću u nizu na najvišoj polici?- reče uranjajući u fotelju.
- Nisam. Dobila sam je nedavno za rođendan. Zašto?
- Ja sam je napisao.
- Zaista? Ti si pisac? O čemu se radi?
- Uglavnom o stvarima koje će mi se desiti. Ovu situaciju sam obradio na 74. strani u „Nedovršenoj priči“.
Ustala je, uzela knjigu, pronašla priču i počela da čita.“
Ustao je i uzeo joj knjigu iz ruke.
- Ako nastaviš da čitaš izmenićeš smisao našeg poznanstva.
- Ali šta će se dalje dešavati?
- Već se dešava, ponašaj se prirodno, pročitaćeš kad odem.
- Molim te da ideš odmah, strašno sam radoznala.
- Kako hoćeš - reče i izađe.
Knjiga joj je ispala iz ruke i pala na pod otvorena na 74. strani. Pogledala je poslednju rečenicu - pisalo je upravo to.
- Eto, ovde živim.
- Prijatno je - rekao je.
- Uđi, ne moraš se izuvati.
- Nikada se ne izuvam ako ne idem do kraja...
- Jesi li za piće?
- Može. Imaš pozamašnu biblioteku. Da li si čitala onu crnu knjigu, treću u nizu na najvišoj polici?- reče uranjajući u fotelju.
- Nisam. Dobila sam je nedavno za rođendan. Zašto?
- Ja sam je napisao.
- Zaista? Ti si pisac? O čemu se radi?
- Uglavnom o stvarima koje će mi se desiti. Ovu situaciju sam obradio na 74. strani u „Nedovršenoj priči“.
Ustala je, uzela knjigu, pronašla priču i počela da čita:
„Otvorila je vrata, upalila svetlo i skidajući bundu rekla:
-Eto, ovde živim.
- Prijatno je - rekao je.
- Uđi, ne moraš se izuvati.
- Nikada se ne izuvam ako ne idem do kraja...
- Jesi li za piće?
- Može. Imaš pozamašnu biblioteku. Da li si čitala onu crnu knjigu, treću u nizu na najvišoj polici?- reče uranjajući u fotelju.
- Nisam. Dobila sam je nedavno za rođendan. Zašto?
- Ja sam je napisao.
- Zaista? Ti si pisac? O čemu se radi?
- Uglavnom o stvarima koje će mi se desiti. Ovu situaciju sam obradio na 74. strani u „Nedovršenoj priči“.
Ustala je, uzela knjigu, pronašla priču i počela da čita.“
Ustao je i uzeo joj knjigu iz ruke.
- Ako nastaviš da čitaš izmenićeš smisao našeg poznanstva.
- Ali šta će se dalje dešavati?
- Već se dešava, ponašaj se prirodno, pročitaćeš kad odem.
- Molim te da ideš odmah, strašno sam radoznala.
- Kako hoćeš - reče i izađe.
Knjiga joj je ispala iz ruke i pala na pod otvorena na 74. strani. Pogledala je poslednju rečenicu - pisalo je upravo to.
.
