No 5
Dodirom te prizivam
mekanim treperavim
milujem oči i obraze
poput šapata trava
daljina nepreglednih
poput cežnje iznjedrene
oslobodjene okova
vekovnih osama
da poletiš ushitom
nove radosti.
No 6
Nije hrabrost više slika
niti važna neka dika
razbudi tu uspavananost
što utiša tvoja čula
neka krene glad- upornost
nadahnuta prava sila
neka mudrost mirovanja
izazove vidi nove
novih ptica poletanja
krik primalni koji zove.
No 7
Pogled zabacuješ
da lomi daljine
na pola
more uraslo u nebo
nebo guta šumu
a šuma šapuce
priče naslikane
plavetnilom duše
tvoje i
moje
….
pa potrčimo obalom
bosi, tek vrh talasa
da prkosimo tišini
No 8
Baš tako
život naš nasušni
od devet kora
supružnika i dece nam
razmnožavanje po ključu
a ključ u svirali
koja peva našim srcima
nekih plavih jutara
sa grbom na ledjima
Kao duet dva trošna
instrumenta
kodirane greške
od rodjenja
/APC/
