Посматрам албуме на овом форуму и скоро увек наиђем на опис албума " Ово сам ја" при чему тај мисли на своје тело. Да ли се неко икада запитао шта је заправо то "ЈА" ?
Овде се сусрећемо са великим филозофским учењем о немогућности сазнања субјекта .
1) Субјекат је једно када ту реч узимамо у логици где имамо субјекат суда са својим предикатима.
2) Субјекат је друго када га узимамо као вршиоца радње у реченици
3) Он је треће када се у уобичајеној употреби за субјекат узима нека особа ,тј. њено тело.
"Субјекат" није ништа од овога када га узмемо у смислу корелације са објектом. Када га узмемо као оно што опажа опажаје у свести а што је најближе значењу речи "ЈА".
Па шта је то "Ја" ?
Њега нико никада није видео, нити ће га видети, јер би сам тај догађај био противуречност. Тело је такође објекат у свести субјекта, док он сам никада није био опажен, баш као што око не може само себе да види.
Да си рођен у пустињи и да никада ниси изашао из ње, да ли би знао које су боје твоје очи ?
Не би, јер око не може само себе да види !
Исто тако, ако би неко опазио свој субјекат, оно што би тако опазио, не би био субјекат већ објекат неког другог субјекта који би и даље остао изван могућности опажања.
У једној реченици:
Дакле, ја не знам ко сам. То не знате ни ви. То не зна нико јер је "Ја" недоступно људском сазнању. До њега морамо доћи другим путевима него што је опажање и мишљење.
Постoји једна "вежба" која сваком може приближити шта је субјекат:
Ради се о томе да замислите неку сцену у својој представи на свом "унутрашњем платну". Најпогодније је да сцена буде динамична. Рецимо, замислите орла како напада човека.
Овде имамо:
1) Унутрашње "платно" испред нас (не нашег тела), нешто као у биоскопу
2) Имамо сцену човека који маше рукама док га орао напада.
Дакле, имамо и простор и време, и објекте, ствари, човека , орла, кретање. И ништа од тога није споља већ "унутар наше свести.
Али сада следи просто питање. Ко ту сцену посматра?
Ко седи у "биоскопу"? И којим "очима" он посматра овог човека и овог орла? Никаквих очију ту нема, очи су споља и гледају у монитор. Па ко је тај онда што посматра тог орла и човека, ако то нисам ја тело, са својим очима?
Одговор је субјекат. Оно што сазнаје а што никада није сазнато а што налазимо у себи као самосвест и као сведока, као гледаоца, а то није тело, већ оно што све сазнаје, укључујући и тело, а само никада није сазнато. То је субјекат као корелат објекта.
Важно је схватити шта је субјекат како би разумели Барклијеву корелативност субјекта и објекта. Јер када се са њом сусретну многи очито под субјектима замишљају људе и тиме потпуно промашују сву снагу те филозофије.
На пример : На овој слици доле немамо два субјекта, већ два објекта, два опажаја људских тела која су испред субјекта, који, међутим, није опажен, нити може бити опажен, јер је он тај који опажа ова два објекта а сам није објекат.
Назив слике" Два човека у контемплацији"
Исто тако, на овој следећој слици, сопствено тело које овај човек овако види такође је објекат испред његовог субјекта а који он не може видети. Ма шта радио, видеће само објекте испред њега али не њега самог а међу тим објектима стоји и његово тело које је, понављам, објекат.
пс. Кантово "синтетичко јединство аперцепције" такође може појаснити тему: http://forum.krstarica.com/blog.php?b=11470
Овде се сусрећемо са великим филозофским учењем о немогућности сазнања субјекта .
1) Субјекат је једно када ту реч узимамо у логици где имамо субјекат суда са својим предикатима.
2) Субјекат је друго када га узимамо као вршиоца радње у реченици
3) Он је треће када се у уобичајеној употреби за субјекат узима нека особа ,тј. њено тело.
"Субјекат" није ништа од овога када га узмемо у смислу корелације са објектом. Када га узмемо као оно што опажа опажаје у свести а што је најближе значењу речи "ЈА".
Па шта је то "Ја" ?
Њега нико никада није видео, нити ће га видети, јер би сам тај догађај био противуречност. Тело је такође објекат у свести субјекта, док он сам никада није био опажен, баш као што око не може само себе да види.
Да си рођен у пустињи и да никада ниси изашао из ње, да ли би знао које су боје твоје очи ?
Не би, јер око не може само себе да види !
Исто тако, ако би неко опазио свој субјекат, оно што би тако опазио, не би био субјекат већ објекат неког другог субјекта који би и даље остао изван могућности опажања.
У једној реченици:
Дакле, ја не знам ко сам. То не знате ни ви. То не зна нико јер је "Ја" недоступно људском сазнању. До њега морамо доћи другим путевима него што је опажање и мишљење.
Постoји једна "вежба" која сваком може приближити шта је субјекат:
Ради се о томе да замислите неку сцену у својој представи на свом "унутрашњем платну". Најпогодније је да сцена буде динамична. Рецимо, замислите орла како напада човека.
Овде имамо:
1) Унутрашње "платно" испред нас (не нашег тела), нешто као у биоскопу
2) Имамо сцену човека који маше рукама док га орао напада.
Дакле, имамо и простор и време, и објекте, ствари, човека , орла, кретање. И ништа од тога није споља већ "унутар наше свести.
Али сада следи просто питање. Ко ту сцену посматра?
Ко седи у "биоскопу"? И којим "очима" он посматра овог човека и овог орла? Никаквих очију ту нема, очи су споља и гледају у монитор. Па ко је тај онда што посматра тог орла и човека, ако то нисам ја тело, са својим очима?
Одговор је субјекат. Оно што сазнаје а што никада није сазнато а што налазимо у себи као самосвест и као сведока, као гледаоца, а то није тело, већ оно што све сазнаје, укључујући и тело, а само никада није сазнато. То је субјекат као корелат објекта.
Важно је схватити шта је субјекат како би разумели Барклијеву корелативност субјекта и објекта. Јер када се са њом сусретну многи очито под субјектима замишљају људе и тиме потпуно промашују сву снагу те филозофије.
На пример : На овој слици доле немамо два субјекта, већ два објекта, два опажаја људских тела која су испред субјекта, који, међутим, није опажен, нити може бити опажен, јер је он тај који опажа ова два објекта а сам није објекат.
Назив слике" Два човека у контемплацији"
Исто тако, на овој следећој слици, сопствено тело које овај човек овако види такође је објекат испред његовог субјекта а који он не може видети. Ма шта радио, видеће само објекте испред њега али не њега самог а међу тим објектима стоји и његово тело које је, понављам, објекат.
пс. Кантово "синтетичко јединство аперцепције" такође може појаснити тему: http://forum.krstarica.com/blog.php?b=11470
Poslednja izmena:
А надам се да нећеш навести ни неки други објекат. Па шта онда замишљаш? Где је то? Може ли се опазити? На било који начин регистровати тако да то што региструјеш не буде објекат већ субјекат?
