... citajuci reci nase divne Mari.... zavrsavajuci veceru, podizem pogled i vidim ogroman crveni mesec nad Sandzakom. Kao da me gleda i pita, secas li se Sashko, crvenog meseca, secas li se Bosne? Na zidu jedne zgrade nakon mnogo cudnih dana tamo negde osvanuo je grafit ... ‚‚ovdje ni lokum vise nije rahat‚‚ ... a dani su tekli, svaka sledeca mena vise je vukla na crveno, veceri su bile sve toplije, sve crvenije, sve vatrenije.
Na radiju Tose kao i uvek kad bas hoce da me dotuce ‚‚‚..da sve je bilo uzalud... u svakoj prici ti si mi na kraju...ti si i tama i sjaj..‚‚
Bas kao veceras u 22 i 20 kratak let sad vec propalim JAT -om, nikad kraci, stomak mi se prevrnuo. Dobra ti noc Sarajevo, dobra ti noc zivote, laku noc Vi moji... Dobro vece, dobro dosli ovo je kasarna Marsal Tito. Cevapi, pricljivi, topli ljudi...kao pre - kao nikad posle toga. Ilidza, hotel Bosna, porodica...carsija, mantija...feredza...
Veceras crveni mesec nad Sandzakom, vesti ponovo lose, ne pratim ih, ne zelim ih, hocu da verujem ovim pogledima ljudi. Hocu da jedem sudzuk, hocu da se smejem,
Cude se malinarima i gej paraderima, gde bas sad da protestvuju? Sad kad je najteze. Aida se ukljucuje u B92, brine se za muftiju...a ja uzivam na terasi, jedem teletinu, lagano ispijam Efes i gledam crveni mesec i molim se Bogu i klanjam se ljudima da vise ne vidim taj grafit nikad i da podelimo burek i cevap. Da se verujemo, da si verujemo, da se zivimo i da ovo bude samo crveni mesec jos jedan na prelepoj slici zivota.
Opet se cuje poziv na molitvu - zaslo je sunce. Nek to bude jos jedna molitva razumevanja. Nek nam lokum uvek bude rahat!
Na radiju Tose kao i uvek kad bas hoce da me dotuce ‚‚‚..da sve je bilo uzalud... u svakoj prici ti si mi na kraju...ti si i tama i sjaj..‚‚
Bas kao veceras u 22 i 20 kratak let sad vec propalim JAT -om, nikad kraci, stomak mi se prevrnuo. Dobra ti noc Sarajevo, dobra ti noc zivote, laku noc Vi moji... Dobro vece, dobro dosli ovo je kasarna Marsal Tito. Cevapi, pricljivi, topli ljudi...kao pre - kao nikad posle toga. Ilidza, hotel Bosna, porodica...carsija, mantija...feredza...
Veceras crveni mesec nad Sandzakom, vesti ponovo lose, ne pratim ih, ne zelim ih, hocu da verujem ovim pogledima ljudi. Hocu da jedem sudzuk, hocu da se smejem,
Cude se malinarima i gej paraderima, gde bas sad da protestvuju? Sad kad je najteze. Aida se ukljucuje u B92, brine se za muftiju...a ja uzivam na terasi, jedem teletinu, lagano ispijam Efes i gledam crveni mesec i molim se Bogu i klanjam se ljudima da vise ne vidim taj grafit nikad i da podelimo burek i cevap. Da se verujemo, da si verujemo, da se zivimo i da ovo bude samo crveni mesec jos jedan na prelepoj slici zivota.
Opet se cuje poziv na molitvu - zaslo je sunce. Nek to bude jos jedna molitva razumevanja. Nek nam lokum uvek bude rahat!
