Znate li za onu priču, verovanje, štajeveć, kako svako od nas ima nekog svog andjela čuvara koji ima zadatak da pazi na nas? Nedavno sam čitao neku knjigu koja se bavi tom tematikom, pa me to nateralo na razmišljanje...
Ako postoji, taj moj čuvar me baš zbunjuje... Nekako me uvek navede na neki put koji je, u stvari, raskrsnica. Nemam nekih problema da ga shvatim osim kad je ženski svet u pitanju. Taman nadjem neku osobu za koju pomislim da je moguća neka kombinacija, kad se u roku od dan-dva pojavi druga za koju pomislim to isto. I ja šta ću, kud ću, dok se odlučim gde i kako, odoše obe... Počeo sam da hvatam sebe kako u situaciji kad se pojavi neka interesantna osoba gledam okolo da vidim gde je ta druga, kad će i kako da se pojavi i ušeta u moj život...
I tako to godinama... Onda se jednom desilo čudo! Šetamo ona i ja, kad se, iznenada, pojavila jedna bivša! Do tada su uvek bile nove, ali ovaj put se pojavila ta bivša draga, koju nisam video godinama! Pomislih da se moj andjeo ispucao i počeo da mi šalje stare ljubavi... A stare ljubavi ko pročitane knjige, ako nema ništa drugo može i to da prodje. I tako, udje ta lako u kombinaciju, što joj i nije bilo teško kad je imala bivšu za konkurenciju... Bila je tu nekoliko vremenskih jedinica i otišla, kako to već obično biva...
Ja sam se vremenom otudjio. Postao asocijalno lenj zbog inerneta, kako me je već opisala jedna poznanica. Ne izlazim, ne družim se na javnim mestima, samo sedim kući i pičim Travian ili ćaskam preko fejsa, skajpa ili gdeveć... Eventualno neki film ili utakmica na tv... U takvim okolnostima teško je naći neku osobu, a da nije virtuelna. Prepustio sam to mom andjelu, neka se muči da mi nekako "navata" nešto. Uspeo je, naravno. Neka virtuelna poznanstva su se pretvorila u javni skup, slučajno druženje, piće u kafiću, znate kako to već ide... Trebalo je par meseci, ma skoro pola godine da se razlenjim i socijalizujem, pa da pomislim kako, možda, može da nastane neka kombinacija. Hoće biti, neće biti, vagam ja i sve čekam da andjeo čuvar ubaci neku protivtežu. On kao da spava! Ulenjio se, šta li mu je... Pokušavam da rastumačim šta to znači, možda je on sve to do sada radio jer je čekao da upoznam onu pravu, jednu i jedinu?
Ma, kakvi... Jedne večeri mi se preko skajpa javila ona već pomenuta, ona što joj je konkurencija bila bivša... Ne može bez mene, moramo da se vidimo, moramo ovo, moramo ono, ostaviće sve, posao, decu, kuću... Naravno, ja ni tamo ni ovamo, nego se samo upletem još više. Po običaju, uvek zakomplikujem stvari...
I tako, ubi me andjeo u pojam! Izgleda da je to što sam ja protumačio kao ćutajuće odobravanje s njegove strane, bilo samo upoznavanje tehnologije. Nije znao da se služi internetom, pa dok je ušao u "fazon"...
Ako postoji, taj moj čuvar me baš zbunjuje... Nekako me uvek navede na neki put koji je, u stvari, raskrsnica. Nemam nekih problema da ga shvatim osim kad je ženski svet u pitanju. Taman nadjem neku osobu za koju pomislim da je moguća neka kombinacija, kad se u roku od dan-dva pojavi druga za koju pomislim to isto. I ja šta ću, kud ću, dok se odlučim gde i kako, odoše obe... Počeo sam da hvatam sebe kako u situaciji kad se pojavi neka interesantna osoba gledam okolo da vidim gde je ta druga, kad će i kako da se pojavi i ušeta u moj život...
I tako to godinama... Onda se jednom desilo čudo! Šetamo ona i ja, kad se, iznenada, pojavila jedna bivša! Do tada su uvek bile nove, ali ovaj put se pojavila ta bivša draga, koju nisam video godinama! Pomislih da se moj andjeo ispucao i počeo da mi šalje stare ljubavi... A stare ljubavi ko pročitane knjige, ako nema ništa drugo može i to da prodje. I tako, udje ta lako u kombinaciju, što joj i nije bilo teško kad je imala bivšu za konkurenciju... Bila je tu nekoliko vremenskih jedinica i otišla, kako to već obično biva...
Ja sam se vremenom otudjio. Postao asocijalno lenj zbog inerneta, kako me je već opisala jedna poznanica. Ne izlazim, ne družim se na javnim mestima, samo sedim kući i pičim Travian ili ćaskam preko fejsa, skajpa ili gdeveć... Eventualno neki film ili utakmica na tv... U takvim okolnostima teško je naći neku osobu, a da nije virtuelna. Prepustio sam to mom andjelu, neka se muči da mi nekako "navata" nešto. Uspeo je, naravno. Neka virtuelna poznanstva su se pretvorila u javni skup, slučajno druženje, piće u kafiću, znate kako to već ide... Trebalo je par meseci, ma skoro pola godine da se razlenjim i socijalizujem, pa da pomislim kako, možda, može da nastane neka kombinacija. Hoće biti, neće biti, vagam ja i sve čekam da andjeo čuvar ubaci neku protivtežu. On kao da spava! Ulenjio se, šta li mu je... Pokušavam da rastumačim šta to znači, možda je on sve to do sada radio jer je čekao da upoznam onu pravu, jednu i jedinu?
Ma, kakvi... Jedne večeri mi se preko skajpa javila ona već pomenuta, ona što joj je konkurencija bila bivša... Ne može bez mene, moramo da se vidimo, moramo ovo, moramo ono, ostaviće sve, posao, decu, kuću... Naravno, ja ni tamo ni ovamo, nego se samo upletem još više. Po običaju, uvek zakomplikujem stvari...
I tako, ubi me andjeo u pojam! Izgleda da je to što sam ja protumačio kao ćutajuće odobravanje s njegove strane, bilo samo upoznavanje tehnologije. Nije znao da se služi internetom, pa dok je ušao u "fazon"...
