Čemu ovo služi? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Čemu ovo služi?

Oceni ovaj blog
Davnih dana, kada sam skontala da osim „forumašenja“ na Krstarici mogu i nesmetano pisati sopstvena razmišljanja bez ograničenja prostora i preke potrebe da bilo ko bilo šta komentariše, baš sam se obradovala. I brže-bolje naškrabala par reči o svom odnosu prema rečima koje se ne izgovaraju već pišu. I o tome kako vidim i čemu će meni služiti ovaj blog (istina, nikad se nisam potrudila da se raspitam odakle potiče ta reč i otkud naziv – blog? - valjda zato što mi nije bilo važno)
Ispisah ovde koješta...
I rekoh svojevremeno: Jedino što u svom životu nikad nisam prestala da radim je – pisanje. Najveća pauza se desila baš pred otkriće bloga jer sam u tom periodu pokušavala da sredim svoj poslovni život, uverena da je lični (partnerski) – sređen. I nisam imala vremena ni da živim mimo posla i intime, i nisam stizala da uzmem papir i olovku ili sednem za tastaturu. I smetalo mi je to, falilo mi je... baš, baš. Sa druge strane, i ako sam svog tadašnjeg partnera na neki način i upoznala zahvaljujući toj sklonosti – nikad za sve to vreme nije iskazao ni najmanji podsticaj ka tome. Možda nije razumeo, možda se nije setio, možda... ma kao da je to važno?
U svakom slučaju, pišem i kad sam srećna i kad sam tužna... i imam potrebu da svoja razmišljanja i deo osećanja stavim „na papir“. Pomoću onoga što napišem razgovaram najpre sa sobom, preispitujem sebe, razmišljam... nekad i ršavam sopstvene probleme i dileme. U svakom slučaju – pisanje na mene deluje i terapeutski. Uvek je postojala neka sveska, rokovnik, uvek sam ga pažljivo birala i ostavljala „za to“: korice, format... I tu sam pisala. I sad kad se prisećam nekog životnog doba, pred očima mi je „onaj“ rokovnik, crvene „tvrde“ korice, sveska A4 sa „cvetnim“ dezenom, ona sa geometrijskim šarama zanimljivih boja... jer je među tim koricama jedan period života.
I nikad niko ništa od toga nije pročitao. I sama se jako, jako retko vraćam da nešto proverim... i to ne svoja osećanja, već neku činjenicu za koju znam da je tamo zabeležena.
Blogovi su ista ta moja pisanija, samo što su na mestu gde ih svako može pročitati. Ili ne pročitati. Razmišljati o mojim mislima, događajima, doživljajima... komentarisati ih ili ne komentarisati. Blogovi su mesto gde „istresem“ svoja osećanja, doživljaje, bes ili tugu... ili ništa od toga. Nekad samo nešto prenesem. To pisanje... u blogu ili sopstvenom kompjuteru... meni znači nešto. I treba mi... jer je neodvojiv deo mene same. Kako sam u međuvremenu „porasla“ shvatila sam i da nemam čega da se stidim... da je puno reči koje slobodno mogu da budu pročitane... kad neko to želi. Naravno da sve ima svoju granicu i da nije baš sve za javnost. Naravno da i u ispisanim pričama, razmišljanjima, događajima... mojim ličnim doživljajima, nedostaje puno toga što „nije za javnost“. I uopšte ne kažem ni da sam racionalna, niti realna – samo koristim svoje pravo da napišem ono što u određenom trenutku mislim, želim, imam potrebu da zabeležim. Možda je, stavljanje toga pred oči javnosti (kao da sad svi korisnici Interneta jure na moj blog ) i vid egzibicionizma? Nemam pojma, ali - ni ne opterećujem se time.
Kome je namenjeno? Koga interesuje? Ni time se nešto ne bavim previše. Znam da ja volim da čitam (neke) blogove i da se radujem kad vidim nove tekstove (a imam vremena da im se posvetim), ali ovo pisanje je samo sebi svrha – dakle onog momenta kada su reči ostavile trag – ima smisla. Sve preko toga je čista premija. Naročito ako se nekom dopada.
Dobila sam jedan mail koji bi zanemarila zajedno sa ostalima koji stižu sa iste adrese, ali me je i letimično čitanje podstaklo na razmišljanje čemu ovo služi?

Pošalji "Čemu ovo služi?" na Facebook Pošalji "Čemu ovo služi?" na Google Pošalji "Čemu ovo služi?" na My Yahoo! Pošalji "Čemu ovo služi?" na Live Pošalji "Čemu ovo služi?" na MySpace Pošalji "Čemu ovo služi?" na Twitter Pošalji "Čemu ovo služi?" na Digg Pošalji "Čemu ovo služi?" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari