Selma, Selma, zdravo Selma! Moj ti usput, Selma, i molim te, ne naginji se kroz prozo

Kakva mie to pesma


Dugo nisam voleo tu pesmu, a zbog pesme nisam voleo ni Selmu. Naravno, Selma ni za sta nije bila kriva. Ili bar tada to nisam znao. Smetalo mi je ono razvlacenje stihova.. „Selma putuje na faaaaaaaakuuuuuulteeeet“ i „na ulasku u voz ti htjeeeeedooooooh rec“ .. Pa, dobro, majku mu, jel ne moze ta pesmica da se napise tako da prati melodiju, a ne da moramo da natezemo stihove.
E, kad sam mnogo kasnije zavoleo jednu devojku i sa njom nekako i Galiju, onda je i to natezanje Selme prestalo da mi smeta, jer i Galioti su vecito nesto natezali.. „Gospo, veeeeceras samo vaaama peeeevaaaaam, jeeeeeeeeer“..


 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
Niš brez natezanja, drug moj :)
4f20c0817cd4b6281f472591b91be48f.gif
 
Mogla je biti prosta prica


A onda sam, jednog lepog dana, saznao kako je pesma nastala. Vlado Dijak se ko kreten zaljubio u Selmu. Kako je bio pesnicka dusa, nie se usudio da joj pridje. Samo ju je, sto bi rekle lale, gledio. Selma je bila zaokupljena svojim koferima i nish to nije primecivala. A onda, na iznenadjenje svih nas koi citamo ovo, Vlado je prisao Selmi i ponudio se ko pravi dzentlmen da joj ponese kofer u voz. Selma je rado prihvatila. Na trenutak samo joj je proletelo kroz glavu da joj je Vlado odnekud poznat, ali je samo odmahnula glavom i odbacila tu misao zakljucivsi nekako dae to nemoguce. (Ovu recenicu sam ubacio da ovo malo zalici na knjizevno delo i da kod citaoca stvori kao neke nagovestaje i nagna ga na sanjarenje). Kad je lepo smestio Selmu u kupe, on je hteo da joj kaze „nesto njezno, nesto sto izaziva pozor“, al je reko samo: „Zdravo Selma, i, molim te, ne naginji se kroz prozor!“.. Tu stoji uzvicnik, a ja sam siguran da je to na kraju izgovorio sasvim tiho.. Poceo je glasno:“Zdravo, Selma!“, a onda sve tise „i, molim te, ne naginji se kroz prozor“. I uopste ne verujem da ga je Selma iz kupea cula (kako je tvrdila mnogo kasnije). Selma je otputovala, a on se odvukao kuci drhteci od uzbudjenja i napisao cuvenu pesmu.
Kasnije je video Selmu u Zagrebu jos par puta. Gledao ju je, ali nije prilazio. Selma se udala za kolegu sa faksa i sad bi naivni citaoc pomislio da se tu prica zavrsava, ali moji citaoci znaju da prica tu tek pocinje. Dani su prolazili, a sa njima isle su i godine. I onda je Selmi 1962. god. stiglo pismo od oca i u njemu novinski clanak sa Dijkovom pesmom “Selma”. Svi su nekako intuitivno osetili, pa tako i sama Selma, da je to pesma o njoj. Zadrhtala je kao srna u kandzama jastreba. I tako bi drhtala s vremena na vreme i bilo bi joj toplo oko srca kad bi se setila Dijka i pjesme. A onda su godine opet krenule neumitno da prolaze i dosla je 1975. Koncert Dugmeta u Lisinskom. Svi vec znaju za cuvenu Selmu, ali retki znaju da ona zaista postoji. Koncert se zavrsava, prilazi Selma i kaze:” Pa ja.. ovaj.. pa ja sam Selma”. Neverica, a odmah zatim odusevljenje..
I to bi zaista bila lepa i prosta prica i ja bih Selmu i dan danas voleo samo da se na tome zavrsilo.. Ali, avaj - nije..



 
Poslednja izmena:
Danas otvaram oci nakon svih ovih godina...


Pre neki dan vidim tu nesrtenu emisiju o Selmi koja mi sjebe divnu zabludu moe mladosti. Emisiju nisam poceo da gledam od pocetka, a i svaki cas su me prekidali. Uglavnom, Selma je sad baba od 83 godine koja putuje vozom u Sarajevo i evocirajuci uspomene na Dijka, sjebava mi iluzije. (Prvo, Selma, da se razjasnimo oma u startu, nedopustivoe da budes baba od tolko godina. To nikako nisi smela da mi uradis). Kondukter joj prilazi i pregleda joj kartu. „Nemo kondukteru, pa toe Selma“, htedoh ja da viknem ko ona onda na koncertu u Lisinskom. Da, napisao sam:“ Pa, ja.. ovaj.. pa ja sam Selma“, ali ona to nije tako rekla. Nije Selma tada bila zbunjena. Ona je sigurnim glasom rekla:“ Ja sam Selma“, jer je bila sigurna da ce njene reci izazvati odusevljenje. I jesu se svi odusevili, a Selma je bila ushicena. I onda je krenula da prati Dugme na koncertima i da ponavlja:“Ja sam Selma“, u zelji da se to odusevljenje i ushicenje ponavljaju opet, i opet.. I svima je bilo neugodno sem Selmi, koja, zaslepljena iznenadnom slavom, nije bila u stanju da uvidi da vec odavno svima ide na *****. Dok menadzer Dugmeta nije popizdeo i otkacio je. Halo, Selma, koi ces ti na koncertima, nisi tu vazna ti, vazna je pesma.
No, povratka vise nije bilo. Osetivsi priliku da, nicim zasluszna, postane besmrtna, Selma pocinje da pise o Dijku i toj ljubavi, koje, sa njene strane, zapravo nije ni bilo. Muz u emisiji izjavljuje da je jedva cekao da im sin zavrsi fakultet da bi se razveo, jer je Selma samo o Dijku pisala i pricala. Selma ugovara i par susreta sa Dijkom, a vec drugi susret se zavrsava neslavno, jer se u kafani pojavljuje i Dijkova zena i strahovito napusi Selmu.
Emisija se zavrsava tako sto folirant Brega krajnje neiskreno prica kako njemu nije vazna ta pesma, nego je tu jedino vazno da je ta pesma nju ucinila sretnom. A Selma izjavljuje nesto ovako:“ Neka mi oprosti moj muz, on i onako zna sve, a mi vec odavno i nismo u braku, ali ja mislim da sam strasno pogresila u zivotu“ i, pokusavajuci da odglumi duboku emociju, slaze facu punu patnje i upinje se da iscedi suzu, ali suza, ko uz *****, nece da krene.


 
Poslednja izmena:
Pozdrav baki


I ovde se svojevremeno desilo nesto slicno onom sto se desilo na koncertu u Lisinskom. Na temi “Muzika za decu”, na pomen pesme “Pozdrav baki”, iznenada je banula Arijana i, poput Selme, rekla:” Cao, ja sam Arijana”.Bili smo iznenadjeni i odusevljeni. I mi i Arijana. Lepo smo popricali sa Arijanom na toj temi i Arijana je ubrzo otisla. I verujem da nam je svima prijatno kad se toga setimo. A da je Arijana krenula da po temama vice:“ Ja sam Arijana“, sve bi pokvarila. I ni taj prvi susret nam vise ne bi bio drag.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/122615-Muzika-za-decu?





 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top