U mojoj mali, kad neko pretera samoživo da uživa u nečemu u jednom dahu ; po principu sad i nikad - kaže se : " nemoj bre da nagrćeš kao bosanac na slatko " .
Elem , danas domoroci iz male kažu za ovog našeg predsednika, da je na vlast navro ko bosanac na slatko .Samo on pa on , valjda dok se ne prejede ili mu hlapljivom pupak se ne otvori kao onima što preteruju u jedenju meda ili slatka .
No nije stvar u ovom predsedniku , nepominje se on ovde što mnogo jede vlast vlastoljubac . Jok ! Svi znaju to i bez mene . On se ovde pominje kao punokrvni bosanac ; da se razjasni ova ujdurma domorodaca iz male -- bolje reći prigradskog zaseoka u kome živim .
Elem, ovde življahu neka baba Milja i deda Avram ; mislim da dođoše pre Obrenovića . Verovatno su osnivači ovog zaseoka / male .
Da stvar bude jasna , ovde ne žive cigani . Nema poodavno muzikanata, cigana cicvarića . Svojevremeno smo imali komšiju Dimitrija, koji nije hteo kod titoista da bude " rom " ; već ciganin . To se rašču sve do požerevca , pa se stvar proširi i izvan granica i stiže aber da je Dimitrije izabran za ciganskog kralja . Krunisanje se obavi u varoškom hotelu Grand ; tri dana i tri noći sa celog balkana bili gosti i muzika . E varoš nikad nije čula bolju cigansku muziku , od te ! Ma kakvi : Vrlja ; Žota ,Bela, Janika , Zvonko , Ođila -- to je stvarno bila kraljevska muzika . E taj pusti dimitrije i danas kad dođe iz Beča , kaže da je ciganin . ( Verovatno zbog one krune ! ) Nije on kao ovi karađorđevići , plaća sve svoje račune ; jošte decu iz male čašćava slatkišima . Dakle , ovde ne žive cigani , a zbog tog slavnog ciganina romi beže glavom bez obzira . Samo ponekad Dimitrijev sin , moj školski doće fijakerom uz ćemane . Svira , svaka mu čast .!
Verovatno ovaj kraj zovu mala , zato što u njemu žive izolovani meštani kao američki domoroci .
Dakle , mala živi i sad kao nekad . A to nekad u ovoj priči počinje po završetku II svetskog rata .
Uzgred mala danas nezna, dal je okupacija gotova . Tih poratnih godina verovalo se po sili zakona da je malu oslobodila sedma lička i neka banjalučka jedinica . Doduše deda Avram pričaše da su nemci utekli pred rusima a posle došli bosanci sa puškama i infinitivom . Baba milja kaže , da bosanci nisu imali infinitiv već samo puške ; jerbo ljudi sa infinitivom su malo priglupi izginuli bi od pušaka . A ko bi njima takvima dao vlsat ? Samo grđi od njih ! Ali to i nije toliko važno , koliko je važno što danas pričaju kako je malu oslobodio Draža sa četnicima . Što pričaju , pričaju ! Neka im ! Ali mala i danas pamti kako ovi današnji skupštinski pokreto oslobodioci pobiše mnoge iz male . Pamti mala i mnoge druge, što ubijaše ljude. Još ima straha od tih oslobodilačkih vojski .
Pa pošto pamti sve , seća se mala tih prvih godina oslobođenja kad su njene žitelje odvodili u opštinske štale . Dođu ti što imaše puške i infinitiv i odvedu te preko noći .Njiovi - kaže deda Adam , odu samo na vrata opštinske štale da vide nove spiskove . Na njima bejahu oni koji su streljani u ime naroda . Ko nije danima izlazio na te spiskove , za njega posle izgradnje se šaputalo da ga pojeo mrak . Tih godina cela varoš je imala dve lindrike ulične , tako da i danas se priča kako je taj varoški mrak pojeo mnoge . Možeš misliti kako je jeo po sokacima , pa i po ovoj nesretnoj mali .
To kako jede varoški mrak ljude koje odvedu u opštinske štale , znala je i baba Milja . Gledala je to ona ćutke i u onom ratu . A veli bilo je takvog ljudoždernog mraka i one godine kad crnođorđevci ubiše kralja i kraljicu - re orgijaše po kneževini nekoliko meseci dok ne isprazniše mnoge bogate kuće .
Pa kad je znala , ona kad odvedoše njenog sina Zorila u opštinske štale, nije htela da stvar prođe mutavski . Već ti ona drugog jutra kad nenađe Zorila na spisku , skuva tursku u filđžane . Miriše cela mala ! Izađe baba ispred kapije i čeka ! Čeka da novi stanar iz komšiluka krene na službu .
Bi to neki ličanin sa činovima , naoružan do zuba . Zvali ga krišom : " prekodrinski " . Vele imao krpe i zvezdu od činova ; OZNA-š . Zastavnik , poručnik - vrag bi znao . Tek mnogi ga moljaše da ponekog spase . A činio je to !
Miriše prava kafa , a prekodrinac da svisne - pa pravo na babu !
Miriše - veli !
Miriše - kaže baba ! Prava ! Svrati na posluženje !
Da svratim pusto da ostane . Stvarno prava !
I svrati . Baba milja sipa kafu , stvavlja teglu punu slatka . A slatko ubilo se . Šljive punjene bademom ! Da kusneš , zaliješ bunarskom vodom , pa da mreš!
Čuči posluženje , baba ćuti .
Prekodrinac ne izdrža , uze teglu u ruke - a baba razvali usta !
Ispriča za Zorila ! Veli opanćan kod vlasti od izdajnika i saradnika okupatora . Svi u kraju ga znaju . Svi znaju šta je radio . Išao i donosio hranu da prehrani narod . Zna celu kneževinu gde šta ima. Morao sve da rani , da prehrani familiju . Rat je bio. A vojske ko vojske boga ne mole . Morao je i njima da daje. Koliko je partizanskih oslobodioca nahranio , tako radeći.Svi to znaju . A eto sad nema ni čistog veša !
Daj babo veš - veli prekodrinac ! Dobo ti ovo slatko .
Tako bi cele nedelje . Baba kuva čistu kafu i služi uz bunarsku vodu sa teglom slatka od šljiva sa bademom .
Mala ćuti .Niko da pita odkud im toliko prave kafe i badema što turaše u tolike tegle slatka . Ajd šećer ko šećer .Imao ga deda Avram u izobilju i kod kralja !
A ko još da pita , kad prekodrinac svaki put pojede teglu od frtaljipo . M što pojede slatko nego izgricka vanilu i limun ,a u teglu sipa bunarsku vodu i popija najedaret.
ćutala je mala kad Zorilo dođe jednog dana u đžipu , ko nekad pre rata. Kad su žene čule da ide đžip uz brdo , trk da pokupe decu . A u đžipu niko drugi do Zorilo i zanjim prašina ko u stara dobra vremena .
Kad se čulo to brujanje motora , deda Avramu kažu: pao kamen sa srca i prežali onaj silan šećer , vanilu i šljive . Badem i limun bili su Zorilovi.
Zorila oslobodio prekodrinac i uzeo za ličnog šofera . Nije ima čovek vremena da vozi , pa ga uze jer je znao to još pre rata da radi . Zlobnici vele , nije moga da savlada volan , gas i četiri znaka što u varoši postaviše nemci . Uzgred , dva su bili putokazi .
Dugo je taj prekodrinac živeo u mali . Nekako po oslobođenju zorila , preseli se kod baba Milje kao podstanar . Vele , baba je smanjila tegle pune raznog slatka , ali uvek ih je bilo uz jutarnju pravu kafu koje i danas nema po megamarketima .
Uzgred , šapuće se da posle tog Zorilovog apšenja i tamnovanja u opštinskim štalama , mnoge su glave crnoberzijanskih i kulačkih žena bile umotane u crne marame .
Priča se da je prekodrinac samo nestao iz male . Ko god jurio da sazna gdeje , činovnici bi govorili da je premešten sa službom daleko na more . To je i Zorilo pričao .
Zorilo je još malo radio kao šofer varoških vlasti , pa uze neka priznanja i batali tu državnu službu . Baba MIlja i deda Avram pomreše , ali osta od njih izreka : ne navaljuj na teglu slatka ko bosanac .
E taj bosanac - prekodrinac ; kažu u ona vremena kad je narod gladovao , e u tim vremenima je stalno donosio američke pakete i delio po mali ljudima . Svake večeri bi išao onako sa Zorilom i delio svima po nešto . Govorio je : neka , neka ! Eto i to je uradio . A to za slatko, možda i nije tako . Možda bosanci i nisu znali za ovdašnji red o jednoj kašičici . Možda je prekodrinac bio žrtva sopstvenog neznanja ovdašnjih adeta , pa nije hteo babu da uvredi .
Bilo kako bilo , on : spase Zorila , prehranjivaše gladnu malu u gladnim godinama , niko više iz male ne vodiše u opštinske štale u nepovrat -- a niko i ne ode tamo daleko na more ; .... Sem njega ?
Pa sve mislim da se prekodrinac tamo u mornara kapetana izmetnuo ; ako ništa drugo ono zbog naše male . Takav je to čovek bio .
Elem , danas domoroci iz male kažu za ovog našeg predsednika, da je na vlast navro ko bosanac na slatko .Samo on pa on , valjda dok se ne prejede ili mu hlapljivom pupak se ne otvori kao onima što preteruju u jedenju meda ili slatka .
No nije stvar u ovom predsedniku , nepominje se on ovde što mnogo jede vlast vlastoljubac . Jok ! Svi znaju to i bez mene . On se ovde pominje kao punokrvni bosanac ; da se razjasni ova ujdurma domorodaca iz male -- bolje reći prigradskog zaseoka u kome živim .
Elem, ovde življahu neka baba Milja i deda Avram ; mislim da dođoše pre Obrenovića . Verovatno su osnivači ovog zaseoka / male .
Da stvar bude jasna , ovde ne žive cigani . Nema poodavno muzikanata, cigana cicvarića . Svojevremeno smo imali komšiju Dimitrija, koji nije hteo kod titoista da bude " rom " ; već ciganin . To se rašču sve do požerevca , pa se stvar proširi i izvan granica i stiže aber da je Dimitrije izabran za ciganskog kralja . Krunisanje se obavi u varoškom hotelu Grand ; tri dana i tri noći sa celog balkana bili gosti i muzika . E varoš nikad nije čula bolju cigansku muziku , od te ! Ma kakvi : Vrlja ; Žota ,Bela, Janika , Zvonko , Ođila -- to je stvarno bila kraljevska muzika . E taj pusti dimitrije i danas kad dođe iz Beča , kaže da je ciganin . ( Verovatno zbog one krune ! ) Nije on kao ovi karađorđevići , plaća sve svoje račune ; jošte decu iz male čašćava slatkišima . Dakle , ovde ne žive cigani , a zbog tog slavnog ciganina romi beže glavom bez obzira . Samo ponekad Dimitrijev sin , moj školski doće fijakerom uz ćemane . Svira , svaka mu čast .!
Verovatno ovaj kraj zovu mala , zato što u njemu žive izolovani meštani kao američki domoroci .
Dakle , mala živi i sad kao nekad . A to nekad u ovoj priči počinje po završetku II svetskog rata .
Uzgred mala danas nezna, dal je okupacija gotova . Tih poratnih godina verovalo se po sili zakona da je malu oslobodila sedma lička i neka banjalučka jedinica . Doduše deda Avram pričaše da su nemci utekli pred rusima a posle došli bosanci sa puškama i infinitivom . Baba milja kaže , da bosanci nisu imali infinitiv već samo puške ; jerbo ljudi sa infinitivom su malo priglupi izginuli bi od pušaka . A ko bi njima takvima dao vlsat ? Samo grđi od njih ! Ali to i nije toliko važno , koliko je važno što danas pričaju kako je malu oslobodio Draža sa četnicima . Što pričaju , pričaju ! Neka im ! Ali mala i danas pamti kako ovi današnji skupštinski pokreto oslobodioci pobiše mnoge iz male . Pamti mala i mnoge druge, što ubijaše ljude. Još ima straha od tih oslobodilačkih vojski .
Pa pošto pamti sve , seća se mala tih prvih godina oslobođenja kad su njene žitelje odvodili u opštinske štale . Dođu ti što imaše puške i infinitiv i odvedu te preko noći .Njiovi - kaže deda Adam , odu samo na vrata opštinske štale da vide nove spiskove . Na njima bejahu oni koji su streljani u ime naroda . Ko nije danima izlazio na te spiskove , za njega posle izgradnje se šaputalo da ga pojeo mrak . Tih godina cela varoš je imala dve lindrike ulične , tako da i danas se priča kako je taj varoški mrak pojeo mnoge . Možeš misliti kako je jeo po sokacima , pa i po ovoj nesretnoj mali .
To kako jede varoški mrak ljude koje odvedu u opštinske štale , znala je i baba Milja . Gledala je to ona ćutke i u onom ratu . A veli bilo je takvog ljudoždernog mraka i one godine kad crnođorđevci ubiše kralja i kraljicu - re orgijaše po kneževini nekoliko meseci dok ne isprazniše mnoge bogate kuće .
Pa kad je znala , ona kad odvedoše njenog sina Zorila u opštinske štale, nije htela da stvar prođe mutavski . Već ti ona drugog jutra kad nenađe Zorila na spisku , skuva tursku u filđžane . Miriše cela mala ! Izađe baba ispred kapije i čeka ! Čeka da novi stanar iz komšiluka krene na službu .
Bi to neki ličanin sa činovima , naoružan do zuba . Zvali ga krišom : " prekodrinski " . Vele imao krpe i zvezdu od činova ; OZNA-š . Zastavnik , poručnik - vrag bi znao . Tek mnogi ga moljaše da ponekog spase . A činio je to !
Miriše prava kafa , a prekodrinac da svisne - pa pravo na babu !
Miriše - veli !
Miriše - kaže baba ! Prava ! Svrati na posluženje !
Da svratim pusto da ostane . Stvarno prava !
I svrati . Baba milja sipa kafu , stvavlja teglu punu slatka . A slatko ubilo se . Šljive punjene bademom ! Da kusneš , zaliješ bunarskom vodom , pa da mreš!
Čuči posluženje , baba ćuti .
Prekodrinac ne izdrža , uze teglu u ruke - a baba razvali usta !
Ispriča za Zorila ! Veli opanćan kod vlasti od izdajnika i saradnika okupatora . Svi u kraju ga znaju . Svi znaju šta je radio . Išao i donosio hranu da prehrani narod . Zna celu kneževinu gde šta ima. Morao sve da rani , da prehrani familiju . Rat je bio. A vojske ko vojske boga ne mole . Morao je i njima da daje. Koliko je partizanskih oslobodioca nahranio , tako radeći.Svi to znaju . A eto sad nema ni čistog veša !
Daj babo veš - veli prekodrinac ! Dobo ti ovo slatko .
Tako bi cele nedelje . Baba kuva čistu kafu i služi uz bunarsku vodu sa teglom slatka od šljiva sa bademom .
Mala ćuti .Niko da pita odkud im toliko prave kafe i badema što turaše u tolike tegle slatka . Ajd šećer ko šećer .Imao ga deda Avram u izobilju i kod kralja !
A ko još da pita , kad prekodrinac svaki put pojede teglu od frtaljipo . M što pojede slatko nego izgricka vanilu i limun ,a u teglu sipa bunarsku vodu i popija najedaret.
ćutala je mala kad Zorilo dođe jednog dana u đžipu , ko nekad pre rata. Kad su žene čule da ide đžip uz brdo , trk da pokupe decu . A u đžipu niko drugi do Zorilo i zanjim prašina ko u stara dobra vremena .
Kad se čulo to brujanje motora , deda Avramu kažu: pao kamen sa srca i prežali onaj silan šećer , vanilu i šljive . Badem i limun bili su Zorilovi.
Zorila oslobodio prekodrinac i uzeo za ličnog šofera . Nije ima čovek vremena da vozi , pa ga uze jer je znao to još pre rata da radi . Zlobnici vele , nije moga da savlada volan , gas i četiri znaka što u varoši postaviše nemci . Uzgred , dva su bili putokazi .
Dugo je taj prekodrinac živeo u mali . Nekako po oslobođenju zorila , preseli se kod baba Milje kao podstanar . Vele , baba je smanjila tegle pune raznog slatka , ali uvek ih je bilo uz jutarnju pravu kafu koje i danas nema po megamarketima .
Uzgred , šapuće se da posle tog Zorilovog apšenja i tamnovanja u opštinskim štalama , mnoge su glave crnoberzijanskih i kulačkih žena bile umotane u crne marame .
Priča se da je prekodrinac samo nestao iz male . Ko god jurio da sazna gdeje , činovnici bi govorili da je premešten sa službom daleko na more . To je i Zorilo pričao .
Zorilo je još malo radio kao šofer varoških vlasti , pa uze neka priznanja i batali tu državnu službu . Baba MIlja i deda Avram pomreše , ali osta od njih izreka : ne navaljuj na teglu slatka ko bosanac .
E taj bosanac - prekodrinac ; kažu u ona vremena kad je narod gladovao , e u tim vremenima je stalno donosio američke pakete i delio po mali ljudima . Svake večeri bi išao onako sa Zorilom i delio svima po nešto . Govorio je : neka , neka ! Eto i to je uradio . A to za slatko, možda i nije tako . Možda bosanci i nisu znali za ovdašnji red o jednoj kašičici . Možda je prekodrinac bio žrtva sopstvenog neznanja ovdašnjih adeta , pa nije hteo babu da uvredi .
Bilo kako bilo , on : spase Zorila , prehranjivaše gladnu malu u gladnim godinama , niko više iz male ne vodiše u opštinske štale u nepovrat -- a niko i ne ode tamo daleko na more ; .... Sem njega ?
Pa sve mislim da se prekodrinac tamo u mornara kapetana izmetnuo ; ako ništa drugo ono zbog naše male . Takav je to čovek bio .
za pisca 
