Eristička dijalektika - Artur Šopenhauer

Еристичка дијалектика је спис који Шопенхауер није довршио нити објавио у своје време. А оно што је уместо њега објавио уједно нам и објашњава шта је суштина тог списа „Еристичке дијалектике“ објављеног тек касније. Наиме, ради се о Парергама и паралипоменама 2 „О логици и дијалектици“.

Шопенхауер ту признаје да је дијалектика или вештина вођења расправе, веома корисна за стицање знања јер „коригује, потврђује и буди нове мисли“. Ипак, такве идеалне расправе веома су ретке, јер захтевају равноправне саговорнике у трима врлинама: знању, интелигенцији, и вештини вођења дијалога.
Ако неком учеснику расправе нешто од овога недостаје, она губи све своје предности и претвара се у обично надметање, свађу и препирку; одатле то „еристичка“ по грчкој богињи свађе и раздора „Ерис“.

Тако, ако саговорнику недостаје прва врлина тј. „знање“ он неће разумети шта му говоримо и расправа је бесмислена а он недодирљив у препирци.

Ако му недостаје ово друго тј. интелект ни он неће разумети шта му говоримо али итекако ће разумети да је интелектуално инфериоран а пред тиме су људи веома осетљиви. Тако да ће дотични покушати да расправу из области интелекта, у којој је слаб, спусти у област воље, а где смо сви исти. И ето нама „еристичке дијалектике“ где је важно испасти паметан свим средствима, док је интелект у таквој расправи заправо препустио место вољи.

Шопенхауер због тога закључује и поручује да не треба водити еристичку дијалектику. Не треба губити време и играти такве бесмислене игре сујете.

Zato, kao što su na turnir puštali samo međusobno ravne, učen čovek ne treba da raspravlja sa neznalicom, jer protiv njega ne može da upotrebi svoje najbolje argumente, pošto ovom nedostaje znanje da ih razume i proceni. Ako u toj bezizlaznoj situaciji ipak pokuša da ih ovom drugom objasni, to će najčešce ostati bez uspeha. Oni će, štaviše, uz upotrebu nekog lošeg i glupog protivargumenta, ostati u pravu u očima isto tako neukih slušalaca.

Zato Gete kaže:

Ако чујеш глупост када, не противуречи, не збори
Мудрац у незнање пада кад се с незналицом спори.

Дакле, дело Еристичка дијалектика служи онима који би да се препиру и да буду у праву независно од истине. Јер, ту коло не води интелект већ воља.

Можда зато Шопенхауер није објавио тај свој спис јер се он не бави суштинским стварима света и живота као остала његова филозофија, већ обичним препиркама, већ је своје мишљење о дијалектици исказао у споменутом делу Парерге и паралипомене.

Било како било, ономе коме је стало да увек буде у праву може проучити тај спис јер у њему је Шопенхауер успео да прозре све те смицалице, вештине и правила које на крају чине да неко у расправи изгледа да је у праву иако је можда далеко од истине.

 

[123loncar]

...odličan prilog ...bravo !

 

[a_patrid]

Shopenhauer u zakljucku u svojoj "Eristickoj dijalektici" navodi i ovo:

Aristotel u poslednjem delu Topike kaze - da se ne treba prepirati sa bilo kim...
vec sa onima za koje znamo da imaju dovoljno pameti da ne bi rekli nesto apsurdno sto bi nas postidelo...
da bi raspravljali sa cinjenicama ..... i konacno da bi znali da cene istinu....
i da imaju strpljenja da podnesu to kad nisu u pravu...

 

[jankulesku]

Veoma zanimljivo ... bilo bi dobro da svi forumasi procitaju

 

[oziman]

Морамо имати на уму да је интелект многих људи потпуно окренут циљевима због којих и постоји , тј служењу индивидулној вољи појединца. Само изузетни имају ту привилегију, тај вишак интелекта, да могу да се отргну од службе иднивидуалној вољи и да свет погледају објективно, тражећи истину а не оно што њихова индивидуална воља захтева а што се у основи своди на тражити оно што се може ставити "у се, на се, и по да се."

Имајући ту ограниченост интелекта многих људи само на циљеве њихове воље можемо разумети зашто у расправама није истина та која се тражи и око које се расправа води, већ се по правилу тражи по сваку цену бити у праву и тиме задовољити свој его.

Урођена сујета која је изузетно раздражљива када је у питању интелект, не допушта да се оно што смо првобитно рекли покаже као погрешно,а оно што је рекао противник као правилно"

Шопенхауер

 

[123loncar]

...ljudi "JA pa JA - use, na se i po da se" , proizvode se kao svaki drugi masovan industrijdki proizvod...oni su proizvod institucionalizovanog obrazovanja...tah soj , uglavnom je radno biološka stvar...za držanje pod kontrolom i u pokornosti takvog soja ljudi , fabrikuju se ljudi "JA pa JA - use, na se , po da se i nad njima" ....svakako da tu nema govora u intelektu koji garantuje čovečnost , a da ne govorimo o intelektu saznajnom / istraživačkom ....
...sujetnost i egocentričnost , usađuju se u obrazovnim procesima , kao i tupavost , strahopoštovanje , kolektivna čoporarivnost , mržnja , primitivizam , plemenska ostrašćenost , totemska religioznost i još mnogo toga frustrirajućeg i nečovečnog...
...u takvom loncu kad se prokuva jedno mlado stvorenje , teško da u svom kasnijem argatorskom životu može se spasti sebe sama i otpočeti proces samo očovečenja... ne može lančasti transporter da radi ako se jedna alka oslobodi iz lanca - oću reći , da tako usmereno mlado biće kad postane društveno korisna stvar u lancu argatovanja , nemo že se spasti ni zbog ekonomske podeređenosti , ni zbog pameti koja mu je ugrađena ( kao usmerena stvar )....
...oni koji su izvan lanca ekonomske društvene zavisnosti, oni imaju velike šanse da stvore taj takozvani intelekt koji je izvan robovanja tom individualizmu "Ja pa JA"......oni zapravo i imaju u uvid u produkciju individualizma "Ja pa JA" , jer on je konačno i njihov proizvod koji im verno služi --- milenijumski , jer je samo reproduktivan....
...ovo , jasno se vidi međ takozvanom žutom rasom....
...postavlja se ozbiljno etičko pitanje o izuzetnosti tog intelekta i njegove privilegovanosti... u čemu se sastoji ta izuzetnost i sa kojim etičkim vrlinama je osvojena ta privilegovanost....


...jedan čovek ne može da izuzme svoju decu iz državnog obrazovnog sistema ( " fabrika za proizvodnju radnobioloških stvari i uništavanje svih tragova ljudskosti u njima" ), te da ih opismeni, obrazuje i osposobi za život i rad u bilo kom društvenom sistemu ...jednostavno to je nemoguća misija sprečena oružanom silom vlasti...i budale znaju da intelektulan posebnost i privilegovanost stiče se rođenjem ---to je društveno statusna stvar....čovečanstvo nema intelektualnog Spartaka !.....

 

[zxy]

Šta li bi rekao da vidi naš parlament ili da je živeo u društvenom samoupravljanju