"Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete" - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

hakim bej

"Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"

Oceni ovaj blog
Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa.
Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi?
Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života.
Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca.
Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti.
Ne pitaj ništa više.
Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja.
Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora.
Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Erih Marija Remark
~~~~~~~~~~~~~
Kada nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti Zemlju, i zivot na Zemlji neiskazano.
Volece jedan drugog. Radice jedan za drugog. Milovace se kao deca.
I nece se toga stideti.

Fjodor Dostojevski
~~~~~~~~~~~~~
Postoji muka, ali postoji i odluka. Postoji strah od prazne hartije, zapravo strah od jednog nepoznatog svijeta u koji covjek ulazi pisuci, ali postoji i odluka da se udje u taj svijet.
Pisanje je projekcija sebe na odredjenu temu. Ta teskoca, taj strah moj, uglavnom se odnosi na strah od sebe kojeg ne poznajem. Pisuci knjigu ja otkrivam sebe kakvog nisam poznavao.
Mislim da se cak ne moze pisati ako covjek nema dvije osobine: ili je ambiciozan, sto ja nisam, ili je doziveo vrlo tesku muku, i mora da se, na neki nacin, ili nekome osveti, ili da se ispovedi i da, uopste krikne u prostor nesto sto ga boli.

Mesa Selimovic
~~~~~~~~~~~~~
Agresija je, verovatno, temelj čoveka kao vrste; i tinja u svakom njegovom porivu i naumu. Najveća greška koju današnji čovek čini, jeste ta što agresiju ignoriše, negira i ne priznaje joj postojanje. Insistiranje na ljubavi kao primarnom fenomenu; umesto na onome što nam je, kao vrsti, kudikamo primerenije; dovelo je do uslovljene (i lažirane) pitomosti; i do eskalacije frustracije Koja-Se-Ne-Sme-Imenovati.

A kojoj neimenovanje i pobijanje nije nikakva muka, jer je utemeljenija od praznih floskula, ideala, priučene plemenitosti i države.

Pitomost o kojoj govorimo je vašarski trik kojem institucija države nastoji držati u pokornosti masu tokom višeg perioda civilizacije usled kojeg demonstracija gole sile postaje isuviše transparentna. Tu se radi samo o drugačijem alatu, ne o promeni cilja. Cilj je uvek i samo jedan, a on je podaništvo; po mogućnosti robovlasničko.

Neprestano govorim da se civilizacija, u principu, tiče samo etikete i ceremonije. Ona ne menja ništa u biti; jer je bit u ovoj priči od mnogo višeg reda nego će njoj, kao prostom čovečijem načinu; ikada biti moguće.

Valkyriur
~~~~~~~~~~~~~
Ljubav je prilicno neuvjerljiva. Mozda ona postoji u zivotu, ali nije tako cesta. Zato je treba itekako dokazivati.
Zlo ne treba dokazivati. Ono je suvise cesto i suvise je prisutno u nasem iskustvu. Dovoljno ga je pomenuti.
Na zalost, sve je ipak stvarnost, pa i san je stvarnost.

Mesa Selimovic
~~~~~~~~~~~~~
Teško je koren laganog.
Mirovanje je gospodar pokreta.
U lakoj pokretljivosti gubi se središte.
U užurbanoj delatnosti gubi se vlast nad sobom.

LAO CE

Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na Facebook Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na Google Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na My Yahoo! Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na Live Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na MySpace Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na Twitter Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na Digg Pošalji ""Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"" na del.icio.us

Ažurirano 19.10.2017. u 22:32, autor: hakim bej

Kategorije
Ukradeno razmisljanje

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Kako je važno podsetiti se mudrih reči i velikih istina.
    Moj doprinos Tvom blogu neka bude:

    "Jedino stvarno bogatstvo je bogatstvo duše,
    ostala su dobra podložna velikim gubicima" (LUKIJAN)
  2. coviax1 (avatar)
    Zapamtio prvih deset redova,ostatak ostao još u gimnaziji...(I moja bih mudrovanja pobacao,a kamo li tuđa...):confused:
  3. hakim bej (avatar)
    Hej ti, ti tamo negde gde šiba hladnoća,
    Tamo gde si usamljena, tamo gde stariš,
    Možeš li me osetiti?
    Hej ti, što stojiš u prolazu
    Sa svrbljivim stopalama i bledog osmeha
    Možeš li me osetiti?
    Hej ti, Nemoj im pomagati dok sahranju svetlo!
    Nemoj se predati bez borbe!

    Hej ti, tamo negde gde si sama,
    Gde sediš gola pored telefona,
    Da li bi me dotakla?
    Hej ti, sa uvom naslonjenim na zidu
    Čekajući da te neko pozove
    Da li bi me dotakla?
    Hej ti, da li bi mi pomogao da ponesem ovaj kamen?

    Otvori svoje srce, dolazim kuci.


    Ali to je samo bila varka,
    Zid je bio previsok
    Kao sto mozeš videti.
    Bez obzira koliko puta pokušao
    Nisam mogao da se oslobodim
    I crvi su mi ušli u lobanju.

    Hej vi, što stojite na putu,
    Uvek radeći šta Vam je rečeno,
    Možete li mi pomoći?
    Hej ti, tamo iza zida
    Što lomiš flaše niz dvoranu
    Možes li mi pomoći?
    Hej ti, nemoj mi reči da ne postoji nada
    Zajedno smo ustali, podeljeni padamo
    ...
    Ažurirano 23.04.2013. u 18:09, autor: hakim bej
  4. wirdz (avatar)
    Dostojevski - Čarls Bukovski

    Uza zid streljački vod na gotovs
    a onda je pomilovan.
    A šta da su streljali Dostojevskog
    pre nego što je napisao sve to?
    Pretpostavljam da ne bi ni bilo važno,
    ne direktno.
    Postoje milijarde ljudi
    koji ga nikad nisu čitali
    i nikad neće.
    Ali,kad sam bio mlad
    znam da me izvukao iz fabrika
    pored kurvi
    dizao me visoko kroz noć
    i smeštao na bolje mesto.
    Čak i kad sam pijančio za šankom
    sa ostalim propalicama
    bilo mi je drago
    što je Dostojevski bio pomilovan
    jer je to i meni dalo neku vrstu pomilovanja,
    dozvolilo mi da gledam
    pravo u ta užegla lica
    u mom svetu,
    dok smrt upire svoj prst
    čvrsto sam se držao,
    neokaljani pijanac,
    deleći smradni Mrak
    sa mojom braćom.