Ј. и С.

Ај да покушам да сложим мисли, мада није лако после оваквог испита и још једног који ме чека... Ако не успем не замерите....
Једноставност и суштина наслов блога... Треба ли тежити томе или компликовати максимално??? :dontunderstand:
Ако кренемо да компликујемо максимално и набацамо себи много обавеза, из било ког разлога, који је сад у то не бих да улазим пошто је то тема за други пут, где смо ту ми... ДА ли се губимо у свим тим обавезама и претварамо се у њих... Трчи тамо трчи овамо уради ово, ај да урадим још ово и цео живот прође у некој трци за нечим... А такође не ваља ни немати никакве обавезе јер се и ту губимо одлазимо у неко ништавило... Значи треба имати неке обавезе, али треба и имати времена застати мало и посматрати нпр. како тече река... Без икаквог цимања да мора нешто да се обави, или да касним овде или нешто 10-то. Али модерно друштво није такво. Оно је нон стоп у некој трци у некој утрци, да ли за новцем, ко ће да има више новаца да ли за неким знањем ко ће да има боље оцене, да ли ко је прочитао више овога и тако у недоглед. И наравно мисле да ће тиме нешто постићи, неку каријерицу, нешто новца, неки станчић неко ауто, али опет остају на маргини... Немам ништа против тога, ако то неког чини срећним, али такође не видим поенту свега тога... Толико напрезање ни око чега... Нећу бити богатији ако згрнем коју милијарду, такође нећу бити паметнији ако прочитам коју књигу... А можда ми посматрање тока реке донесе неко задовољство које ће бити трајније... Можда чак инспирише на нешто... Некада давно овом Земљом су ходали паметни људи. Паметнији него ми данас... Нису трчали за новцем, а нису много ни читали (нису имали шта), а ипак изговорише тако паметне ствари које живе и дан данас.. Изгубих се негде види се да не могу да се усресредим, покуша ћу кад прођу испити и за крај рече давно неко:
Затегни струну превише и пући ће, отпусти је превише и неће свирати...
 

Back
Top