TAJNE HRONIKE 13-ti deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Amaunet

TAJNE HRONIKE 13-ti deo

Oceni ovaj blog

Prethodni deo... http://forum.krstarica.com/entry.php...ike-12.-deo-VI

Srebrno jezero


Amaunet, udobno smeštena na vrh starog kredenca, posmatrala je u svoju sestru koja je nervozno preletala s’jednog kraja sobe na drugi.

-Znam da si zabrinuta za šumu, Val, ali digle smo zaštitu, uradile sve što je u našoj moći da zlo nikada više ne kroči nogom u naš dom. Uostalom, tamo je Bobo, pored njega neće niko proći neopažen.- smeškala se Amaunet setivši se dobroćudnog trolovog lica.

-Ne zaboravi Fejt, ta mala namiguša ima načina da odvrati trolu pažnju svojom bledunjavom, patetičnom lepotom i svilenim krilima. Vidim je kako sedi sa odvratno setnim pogledom čekajući Adepta... načekaće se.- Valeria prosikta.
Izgubivši strpljenje, pretvori se u sokola i odleti kroz prozor.
Na čvrstoj grani bagrema, sklupčan u tami, Ars je nadgledao okolinu.

-Ne mogu više da budem u onoj smrdljivoj sobi.- Val se smesti pored Arsa.- I tebi je sumnjiv seljak? Čim sam ga omirisala, znala sam da nešto smišlja.-

-Nisam još uvek siguran, ali bolje je biti na oprezu.- Glas mu je bio tih, a pojava gotovo neprimetna.
Najednom, sa severa poče da duva hladan vetar. Tamna noć postade sablasna i tri maga osetiše nešto čudno u vazduhu. Amaunet izleti kroz prozor i neviđenom brzinom se pridruži sestri i bratu na grani bagrema koja je podrhtavala pod naletima vetra.

-Nešto se dešava.- Arsov glas nije više bio miran i vibrirao je od brige.- Šta god to bilo, ne smemo se razdvajati nikako.-

-Šta god to bilo, imam osećaj da upravo to žele.- Valeria je posmatrala okolinu svojim oštrim sokolovim vidom, ali osim prirode koja se bolno savijala pod snažnim vetrom, ništa sumnjivo se nije dešavalo. – Am, šta ti je?-

Amaunet je drhtala, nemoćna da progovori, njene setne oči pogledaše prvo sestru, pa onda brata i najzad, tiho izusti. –Moram, oprostite mi, ali moram... nastavite put, ja ću vam se pridružiti čim budem mogla.-
Odletela je hitro, nošena vetrom. Nesvesna koliki put je prešla, najednom joj se okolina iznad koje je letela učini poznatom. Ispod nje se širilo Sebrno Jezero, a njena snežno bela krila osetiše kako se vetar umiruje i čim je pronašla čistinu, sletela je na rosnu zemlju i u istom momentu je preuzela ljudski oblik.
Njena duga zelena haljina se vukla po mokroj travi dok je šetala kraj jezera pitajući se koja ju je to sila dovela ovde. Sledećeg trenutka je ugledala komešanje vode, negde u sredini jezera, ali nije mogla da razazna o čemu se radi. Talasi su se širili do obale i nadajući se da će osetiti nešto, podigla je haljinu do kolena i zakoračila u hladnu vodu.
Talas nemira je prostrujao njenim telom, osetila je kako je svaki talas udara snažno po listovima, ali nije uzmakla... nešto joj se približavalo.
Mesečina je zalutala na drugi kraj sveta i tama koja ju je opkolila činila se sve mračnijom. Sve je to trajalo svega nekoliko trenutaka, a onda, iz vode, na nekoliko metara od nje, izroni on.
Njegova kosa, natopljena vodom se činila još beljom i dužom dok je prekrivala snažne gole grudi koje su se mirno podizale i spuštale, mirno i duboko.
Bio je potpuno go i Amaunet nije mogla da odvoji pogled sa tog skladno građenog tela, ipak njena veštičja trezvenost je opomenu i ona se pribere i pogleda ga u oči.

-Ti!- Rekla je kratko i hladno dok joj se on lagano približavao. – Ne prilazi mi, ako ti je život mio.- Podigla je svoj čarobni štapić prema njemu.

Sledeće što je čula je njegov grohotan smeh i preplavi je osećaj besa, takvog besa da je izgovorila kletvu. Crvena svetlost izleti iz njenog štapića, ali oko njega se podiže vodeni vir i kletva skrene negde ka nebu i nestane.

-Zar je dotle došlo, da na mene bacaš kletvu... sestro?- Pogledao ju je i nasmejao se zajedljivo.

-Adeptus! To si ti! Ali... – Amaunet je bila šokirana i iz nje izleti bujica reči. – Ali vizije, kako si mogao Valeriji i meni poslati tako jezive vizije? Sećanja, koja nisu tvoja? Kako si mogao tako da se sakriješ od nas? – jedva je zastala na trenutak da uzme daha. – Adepte, koristiš li vetar protiv nas? Znaš da je to Boginja Majka zabranila. Znaš da ne smemo da koristimo elemente jedni protiv drugih! Zašto si to uradio? I molim te, obuci nešto.- odmahnula je rukom zapovednički, okrenula glavu od njega i zakoračila nazad prema obali.

-Nije ti prvi put da me vidiš golog, a garantujem ti, ni poslednji- Pohotno se smeškao prateći je u korak.

-Adeptus! – Uzviknula je preneraženo.- Nemoj, molim te, da me podsećaš. To nikada nije trebalo da se desi, znaš to i sam i znaš isto tako dobro da se neće ponoviti.-

-Da nije trebalo da se desi, ne bi se desilo, draga sestrice. Zaboravljaš, našim venama ne teče krv Iluzara, mi smo mnogo više od toga, mi smo bogovi, moja Am.- Rukom je nežno uhvatio pramen njene kose, i vrteo ga oko prsta, baš kao što je vrteo nju oko malog prsta milenijumima.
Adeptus je oduvek bio njena slabost i proklinjala je sebe što mu je dozvolila da do te spoznaje i sam dođe. Nije se odmakla od njega... nije mogla.

-Zašto si me dovukao ovde? – Upitala je tiho i podigla pogled prema njemu. – Zar nisi trebao biti u Veneciji? Zar ti Ars nije dao zadatak?-

-Venecija, Venecija... – Podigao je pogled ka nebu i nasmejao se glasno. – Moj dragi Ars ne shvata da me zaboli za njegovu Veneciju. Radije bih pomogao da taj brlog potone do kraja.-

-Zašto, brate? Šta se dešava sa tobom?!- Amaunet nije mogla da veruje u to što čuje.

-Velike promene se dešavaju, Am, velike! Dobio sam nov zadatak, novu sudbinu, da se tako izrazim i ti ćeš da je deliš sa mnom. Morgana oseća to, mada se još bori sa tim. Znam da znaš, Am, znam da si osetila promenu u njoj, u njenom ponašanju.- Još se više približio Amaunet i mogla je da oseti njegovo telo kako se pripija uz njeno. Pokušala je da se odmakne od njega, ali Adeptus ju je rukom privukao još bliže sebi, toliko snažno da je osetila kao da joj je izbio vazduh iz grudi. Pokušala je da ostane pribrana.

-Brate, znaš da ne volim da Valeriju oslovljavaš sa Morgana.- Okrenula je glavu od njega, ali njegove usne su pronašle put do njenog uha i prošaputale tiho.

-To je tvoj problem, Am, boriš se protiv prošlosti iako znaš da gubiš. – Privukao ju je još snažnije i usne im se spojiše.
Amaunet je pokušala da se otme iz tog zagrljaja i što se više otimala, njegove usne su je sve pohotnije želele. Njegove ruke su je privijale toliko snagom da je jauknula od bola.
Najzad ju je pustio i odgurnuo od sebe.

-Rekao sam ti, nisam ti brat, nikad bio, niti ću biti, i bilo bi ti bolje da to zapamtiš.- Gledao ju je ljutitim pogledom. – Odlazi sad, reci Morgani da je čekam ovde, ona zna šta joj je činiti. – Okrenuo je leđa Amaunet dajući joj time do znanja da je razgovor završen.

Nije mu se više obraćala, ali je još nekoliko trenutaka gledala u njega, dok joj se srce cepalo zbog pitanja šta se to sa njim desilo i duša jauknula od bola jer odgovora nije bilo.
Sova je poletela visoko i nadletala jezero ulazud pogledom tražeći Adeptusa, ali nije mogla da ga nađe... nestao je.

Vratila se Arsu i Valeriji, baš na vreme da vidi kako su se u daljini približavale horde vampira.

-Vreme je da se pripremimo, znaju da smo ovde.- Arsov glas je bio miran, jer je znao šta ih čeka.
Amaunet je pogledala u sestru i zabrinuo ju je njen pogled, pun mržnje, koji je bio fiksiran u daljinu. Pogled koji je imao samo jedan cilj, ubijanje. Već je videla sestru kako rastrza tela tih prelepih, bezdušnih bića i kako ždere njihova srca.

-Val?- Amaunet je zagrlila sestru.

-Nisam Valeria, sestro, nikada više neću biti.- Njen glas je bio dubok i preteći.- Čim završimo sa gamadima, odlazim... a ti sestro, vrlo dobro znaš i gde.-

Amaunet nije htela da pokreće temu, njoj dobro poznatu, jer valjalo se pripremiti za napad, samo je tiho prozborila.

-Znam, vrlo dobro znam... samo jedno zapamti, ti si moja sestra, zvala se Valeria ili Morgana i potrudi se da to nikada ne zaboraviš.- U njenim očima se pojaviše suze, ali hladnoća u Morganinom glasu ih je zbrisala.

-Neću zaboraviti, dok mi ne staneš na put.- Njen ledeni osmeh je čak i Arsa iznenadio. Znao je šta se dešava, slutio je od samog početka, ali nadao se da do toga neće doći.

Vampiri su se približavali i magovi su ih čekali spremno, magovi koji će se uskoro razdvojiti, posle više milenijuma, zauvek...

Nastaviće se...

Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na Facebook Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na Google Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na My Yahoo! Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na Live Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na MySpace Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na Twitter Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na Digg Pošalji "TAJNE HRONIKE 13-ti deo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Valeria (avatar)
  2. Amaunet (avatar)
    Predajem ti pero, sestrice moja
  3. adeptus (avatar)
    perverzno dobro!!!!!!
  4. Amaunet (avatar)
    Pa nije valjda?! Čini ti se, Adice
  5. Valeria (avatar)
    Gledaću večeras da napišem nastavak ako stignem.
  6. Amaunet (avatar)
    Samo polako, sekić
  7. adeptus (avatar)
    Hoćemo još, hoćemo još!!!
  8. LJILJA MMM (avatar)
    Au.....šteta....
  9. Valeria (avatar)
    Polako Ljiljo, biće tu još svakakvih obrta do kraja
    Ko što ja jednom rekoh..u magijskom svetu sve je moguće .
  10. coviax1 (avatar)
    [QUOTE=LJILJA MMM;bt158349]Au.....šteta....:([/QUOTE]
    Kolateralna-za vampiriške:hahaha:
  11. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Valeria
    Polako Ljiljo, biće tu još svakakvih obrta do kraja
    Ko što ja jednom rekoh..u magijskom svetu sve je moguće .
    ma.....samo ne volim rasturanje....al valjda će se opravite posle
  12. Valeria (avatar)
  13. Amaunet (avatar)
  14. MPMcB (avatar)
    Ovo nas je ponelo izgleda
    Baš da vidim kuda.