Tajne hronike 12. deo I - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne hronike 12. deo I

Oceni ovaj blog
Biti u telu mačka, lepše je nego bilo kakav lunapark. Luda misao, pomisli, ali ko kaže da mačke tako ne razmišljaju. Istina, situacija nije bila baš pogodna za ludiranje.
Prethodni nastavak: http://forum.krstarica.com/entry.php/25526-TAJNE-HRONIKE-11.-DEO
Odlazak u lov je trebao da bude izgovor da ode njihovom domaćinu i osmotri ga malo bolje. Bilo mu je čudno kako je stari odgovorio na Valeriinu ponudu zlatom. Da je rekao: „Marš odatle cigani dok nisam zvao miliciju!“ bilo bi verovatnije, pogotovu što su tako u gluvo doba peške i ličili na neka zakasnele čergare.Valeria je davno bila sa iluzarima, pa nije primetila da se seljak zadovoljio jako malim parama, moguće samo da ih zadrži na spavanju. Hteo je isprva da ode i da mu ponudi još malo novaca. Međutim kada ga je ugledao seljaka kako se u mrklom mraku iskrada iz rođene kuće, a živeo je sam i tek na dobrih sto metara od kapije tiho razgovara telefonom, prošla ga je volja za ludiranjem.
Seljak je skoro otrčao u selo. Rado bi i on otrčao za njim, ali nije hteo da sestre ostavi same, a još manje da ih uznemirava. Sva je prilika da ću da dežuram noćas, pomisli. Ugledao je udobnu granu na visokom bagremu, odakle se lepo video put kojim je seljak otišao.
Jedan crni mačak uspentrao se na bagrm namestio se, naslonio glavu na prednje šape uperio uši napred začkiljio, a preko celog seljakovog imanja prebacio je finu Zandtmanovu mrežu. Niko je ne bi primetio, a ona je osetljiva kao mačiji san. Uz nju mogao bi i da zadrema, osetila bi opasne namere na kilometar.
Kad si mačak onda jednostavno ne postoje neudobni položaji tela, pomisli.
Noć je bila tiha. Nije protekao ni ceo dan otkako je napustio Veneciju i tek sad uvide, da ima malo vremena da sabere sećanja i utiske na burne dogaćaje proteklog dana. Zlo se diže, sad već nema ni malo sumnje, a Venecija je sigurnija bez njega, a klupko sećanja je počelo da seodmotava
Venecija, grad na Vodi, njegov grad. Morao je da ga napusti, tako će grad imati više šansi za opstanak.
Mada ne mnogo više. Zaslužio je taj grad svoje ljute neprijatelje, doduše mogli su samo da laju, dok je on boravio u gradu. Sada se pak vetrovi menjaju.
Žabac, je bio ljigava ulizica, ali to je prošlost. Uvek mu je nekako verovao, mislio je da je žabac u srži dobar stvor, mada opakim činima, beznadežno vezan za još goreg gospodara. Evo, koliko juče mu je u velikom stilu okrenuo svoju žablju pozadinu. Nakon skoro petsto godina.
Nadao se da će žabac odigrati kao pravi.
Sudbina grada zaljubljenih u rukama kanalskog vodozemca, kakva vremena takav i zaplet.
Stajao je tako, na potpljenom platou i gledao u vodu za žapcem, još uvek ne verujući da je to onaj ljigavi Roberto, ali slagalica se uklapala. Mali su postajali veliki, a velikima je izgleda odzvonilo.
Odjednom preseče ga snažno u grudima. Trajalo je kratko ali morao je da sedne.
Am, na šta li je to nagazila? Bilo je to nešto podmuklo. Neko. One su Šumi, znači relativno bezbedne. Bio je siguran da će sad Val da podigne sve moguće štitove oko Šume. Moraće na put još noćas, da otkaže posetu doni Bonastella, nije mogao, važno je. Ko zna, ovo je možda poslednja prilika. Ipak valjalo je požuriti. Jer, bilo je i nečeg mnogo važnijeg.
Počeo je sa pripremom.
Već se dešavalo, doduše jako retko, da neko vidi promenu koja se upravo dešavala na njemu, ali niko se nije nikad usudio da veruje svojim očima.
I dalje je stajao polumokar na poptopljenom platou.
Odjednom se vlaga raširila svuda po njemu i u trenu je postao mokar kao da je skočio u kanal. Potom je izgledalo kao da mu se telo, sve sa odećom, pretvara u staklo, prvo, glava, ruke, noge, na kraju torzo.
U neko živo staklo.
Grimizne senke kasnog sutona sa visokih fasada, prelamale su se nakratko u toj bizarnoj providnoj fguri koja, se stojeći u nadolazećoj plimi, odjednom topila poput leda i za manje od minuta cela otekla u kanal.
To je bio taj osećaj.
Reč stopljen, najbolje opisuje to stanje, ali nažalost toliko šturo, kao kada bi na primer, od opisa celokupnog doživljaja, pecanja ribe i pripremanja ribljeg paprikaša, svih događaja mirisa ukusa, ideja, osećaja, sve do trpeze sa belim vinom i ugodnih trenutaka potom i uz tamburaše, koljivo i crno vino na kraju, kada bi opisujuči sve to, rekli samo: „gladan, umočio je kašiku u čorbu“.
Svakako, trenuci koji su usledili mogu se opisati sredstvom koje dosta nalikuje pričanju priče, ali ipak, zbog svoje suštine, ne poznaje mogućnost ostavljanja čvrstog traga u vremenu kao što je to slučaj sa pisanom reči. Vreme u tom svetu je nešto malo drugačije. U ovom svetu imao ga je jako malo, ali možda bi se nešto dalo pozajmiti iz komšiluka, nadao se..
Koliko god se trudili, neki svetovi ostaju jedni drugima neuporedivi, iako su toliko isprepleteni da su već odavno srasli u jedan svet, mislio je ne bez sete, dok je promicao kanalima putem koji su nekad pohodili mnogi, a sada samo njemu znanom.
A, u buduće ko zna?
Šta je uopšte to „ubuduće“, upita se, izgleda da sam predugo među ovom decom od vrste.
Lako je našao potopljenu kriptu.
Davno zaboravljena, zazidana, dopola ispunjena kao nebo Bistrom Vodom bila je nedostupna, skoro kao da ni ne postoji. Do kripte je vodila još samo duga olovna cev starog rimskog vodovoda. Godinama taložene naslage krečnjaka davale su joj Izgled, više neke pečine nego prostorije načinjene svesnom namerom.
Naravno, mesto je skrivalio izvor, nastao na kosom rasedu. koji je kao raširena lepeza, brižljivo skupljao kapi svih evropskih slivova šireći se od Gibraltara, pa sve do uralske pukotine.
Prateći trag velike crne vatre, koja je zauvek potopila naš dom.
Prateći trag šačice nas, kojima beše data varljiva nada u spas.
Prateći trag zveri koja se našom nadom hrani.
Prateći i ispirajući.
Taj lepezasti rased zajedno sa izvorom, nastajao je u noći velike vatre,
kao zalog njegovog učitelja
Velikima.

Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na Facebook Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na Google Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na My Yahoo! Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na Live Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na MySpace Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na Twitter Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na Digg Pošalji "Tajne hronike 12. deo I" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Amaunet (avatar)
    E sad je tu
    Bravo, Ars
  2. coviax1 (avatar)
    Covi čeka rasplet i navija...:heart: