Tajne hronike 12. deo V - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne hronike 12. deo V

Oceni ovaj blog
- Uz tu tvoju dugovečnost ide izgleda, da moraš ceo život da se kliberiš.
- Ej, ko mi kaže?
Sinjora uzdanu i sede i zagleda se u njega svojim tamnim očima. Biće ovo kratak razgovor, pomisli.
- Moramo da se zaštitimo od plime. Kad kreneš neće čekati ni da ti vidi leđa. Ima da nas podavi k’o pacove.
- Ostaviću vam štit.
- Ni slučajno, bez njega si gotov.
- Malo pre sam bio gotov, da gotoviji nisam mogao biti. Više mi ne treba. I on to zna.
- Kako to misliš?
- Otišao sam do Izvora.
- Nemoguće. Ispričaj mi.
- Nemoguće, već sam ti previše rekao.
- Kaži mi samo da li je tačno da česma vodi...
- Zašto hoćeš to da znaš?
- Zato što bi mogao tako da provali do Izvora.
- Ako je i mogao, sad više neće moći.
- Kaži mi samo može li Izvor da nas zaštiti?
- Ne može Ana. Izvor ima sasvim drugu namenu.
- A kažeš, da on ne može do njega.
- Ne može, ako nije jači od mene.
- Ni kroz česmu.
- Ni kroz česmu.
Ispriča joj potom ukratko o viziji koju je imao kraj Fulkanelijevog groba.
- Znači Izvor si zaštitio, a nas ko šiša.
- Grad nije izvor, a ja nisam svemoćan. Osim toga svako ima da sledi svoju Karmu, od toga ni grad nije izuzet. Moraćete sami da se branite. Ana, žao mi je.
- Ne možemo. Znaš da smo slabi i posvađani. Neki su mu već prišli.
- E, sad se setih. Pozdravio te priore Đuzepe.
- Gde si na njega naleteo?
Ispriča joj tada i o susretu sa priorom, o svojim sumnjama i na kraju joj pokaza kamen kog mu je dao.
- Gad pokvareni. Prodao mu se, eto ti tvog sveštenstva.
- Čekaj malo.
- Šta da čekam, ostavi taj kamen ovde, ko zna šta je u njemu. Spakovao ti je neku gadost, skočiće ti za vrat, kad se najmanje nadaš. Znala sam ja da je česma slaba tačka.
- Čekaj malo, ne ljuti se. Meni se čini pre da je bio prisiljen, ali da je tim kamenom uradio nešto za nas. Kad uhvatim vremena ispitaču ovu stvar.
- Grešiš jako što veruješ mantijašima.
- Sigurna si?
- Velika Majko, da li sam sigurna? Pogodi ko će širom da otvori vrata do česme.
- Česma je česma, a ja sam mu obećao da ću mu vratiti kamen kad se vidimo opet.
- To je od tebe tražio?
- Da.
- Naravno, pošto zna da se više nećete videti, bolje baci to u kanal.
- Obećao sam da ću mu ga vratiti ali nisam obećao da ću ga stalno nositi sa sobom.
- Obećaj meni da češ..., ma ništa i tako ne bi održao obećanje. Znači, počeli su dilovi sa đavolom. Eto to smo ti mi i ti još hoćeš da se branimo.
- Nije tačno. Ima ih koji, kalkulišu, Vetinari recimo, ali sa njim niko nikada.... Seti se samo.
- Stara priča Arči, šta mi još možemo?
- Ti možeš sve što poželiš, Donna Bonastella, behu li li to moje reči ili ..? – učini mu se da je za tren video onu staru iskru u njenim oćima. Hajde sireno budi se, požele još jače .
- Sama sam i nisam više mlada.
- Kome pričaš? Ti si najsnažnija ovde, a Roberto zna sa štitom.
- Žabac Bobo?
- Žabac Roberto. Podigao se odnedavna, stellina mia. Sreo sam ga malopre. Zamisli, prisluškivao me u kafiću za svoj ćef. Hteo je da mi služi, kaže da je o’ladio starog Danijelija k’o staru krpu.
- Ma znam, čula sam jutros, neverovatno. Ako se on podigao, nema ko se nije podigao u Kanalu. Kako onda da ga zauzdam da meni služi.
- Nikako, pozovi ga da radite zajedno, reci mu da sam ti ga preporučio, jedva će dočekati.
- Arči šta se ovo dešava? – zbunjena i uplašena, ali u dnu njenog pogleda nazirala se vatra. Stara dobra Stelina, pomisli, kada se bura podigne zna gde joj je mesto. Majko, večno ću te služiti.
- Otidi kod Dužda i zahtevaj svoje pravo.
- Ali to se ne sme. – ali oči su joj već pevale sasvim drugu baladu.
„Dama nije tu da srlja, da se lepi kao krlja, već pre no što prihvati, prvo mora korpu dati“, javiše mu se stihovi jedne stare pesme. Žena je uvek žena, pa i pod plimom pomisli.
- Sad se sme, kara mia. Imaćeš više saveznika nego što misliš. Prošlo je vreme začina i čaja, eto to se dešava. Hoćeš li da on prvi zakuca kod Dužda? Uzgred, to mi se čini verovatnijim nego da vas okupa.
- U pravu si. – oči joj zasjaše onim starim sjajem. - Smislićemo već nešto. Razbićemo ga.
- Ecco Stella mia, kakvu je znam iz najlepših vremena. Videćeš, imaš više saveznika nego što misliš.
- A ti što ideš sad kad je najgušće, ima da platiš jednog dana.
- Dobro, a sad stvarno moram da idem.
- Ćekaj, nešto sam ti spremila.
- Čak Noris je ubedio babu da nije gladan.
- Ne budali, evo ti.
- U skoro sam ga zaboravio. Hvala ti. – dala mu je jedan veoma stari muški šešir za jahanje, zakitila ga je novim perom sivog sokola. Bio je to njegov stari šešir za putovanja. Odmah ga je stavio na glavu.
- Stariš, a sve ti lepše stoji.
- Arriveiderci Magdalena. To je zato što svi starimo.
- Mačoru ofucani, čuvaj te fazone za mlađe frajlice. – na ovo je mogao samo da nasmeši i zatvori vrata prodavnice.
Uzdah i pomisao, hoću li ikad više na ova vrata, moraju da ostanu napolju znao je. Nije mu bilo prvi put.
Sad samo da se uredi još jedna sitnica.

Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na Facebook Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na Google Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na My Yahoo! Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na Live Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na MySpace Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na Twitter Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na Digg Pošalji "Tajne hronike 12. deo V" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari