Bergson i melodija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Bergson i melodija

Oceni ovaj blog
Бергсон је као средство појашњења своје филозофије трајања често истицао пример мелодије као нечег што нам може бар делимично приближити исту. Али, тај пример на први поглед личи на, ето, још једну магловиту метафору, сличну свим оним симболима мистицизма који лепо звуче али скоро да ништа не појашњавају, и које чујемо и заборавимо. Али, то је само на први поглед, јер ако анализирамо проблем мелодије мало боље, видећемо да нас она води право до трансцендентног. Право до наше унутрашње суштине која није простор а која је својеврсна егзистенција ткз. квалитативне множине.

Знамо шта је мелодија, али питање је где се налази мелодија? Да ли је она негде у спољашњем свету? Рецимо, одемо на концерт и ето имамо мелодију.

Нетачно. У реалном свету садашњости, нема никакве мелодије, већ само једног јединог тона (чак не ни тона, него само једног дела једне амплитуде вибрације звучног таласа, који се опет може смањивати до бесконачности али, кажимо ради бољег разумевања, да је у садашњости један тон).

Да ли је тај тон мелодија?

Није. Мелодија се састоји од више тонова, а у садашњости имамо само један.
Па где су онда ти остали тонови?

Одговор је у сећању. Сећамо се протеклих тонова и њих ређамо једне до других и до овог садашњег, и тај скуп тонова зваћемо онда мелодија.
Али, ту нешто не штима као што видите.
Скуп тонова поређаних један до другог тј. који звуче сви у исто време не дају мелодију, већ неки акорд . То није мелодија већ неартикулисан звук свих дирки неког инстурумента притиснутих истовремено.
Значи ,мелодије нема нигде у спољашњем свету где имамо посла само са једним јединим тоном. Остали тонови су у сећању и то не поређани једни до других или сви у исти мах, већ је мелодија сасвим нешто друго од тога.

Па шта је то друго?

Као што видите за то немамо речи. Можемо рећи само шта није, а оно шта јесте, тј. шта је сама мелодија, само време, само трајање, одговор је доступан унутрашњем непосредном искуству али, није преводив у речи.

И оно што важи за мелодију, исто тако важи и за опажајне слике око нас. Уместо тона ставимо једну опажајну слику, рецимо аутомобила који се креће и питајмо се где је ту кретање када је та слика једна једина у садашњости у којој мирује. Остале слике су у сећању. Али, када их се сећамо, не ређамо их једне до других, јер скуп слика у простору није кретање. А шта је онда кретање?

Нешто слично оној мелодији. Кретање доживљавамо на начин мелодије. На управо онај начин који је доступан непосредном искуству али који није преводив у речи.

У спољашњем свету нема кретања.Ма колико анализирали опажајне слике увек ћемо у садашњости имати посла са једном једином сликом која мирује и са сликама сећања које исто тако мирују. У садашњости, у реалности, споља, има једино мировања, док је кретање доступно непосредном искуству.

Знајући ово можемо разумети како је то Бергсон после 2000 година коначно објаснио Зенонов парадокс прогласивши га софизмом који време третира на начин простора, док је време, заправо, нешто својеврсно и доступно непосредном искуству анализе садржаја сопствене свести.

Pošalji "Bergson i melodija" na Facebook Pošalji "Bergson i melodija" na Google Pošalji "Bergson i melodija" na My Yahoo! Pošalji "Bergson i melodija" na Live Pošalji "Bergson i melodija" na MySpace Pošalji "Bergson i melodija" na Twitter Pošalji "Bergson i melodija" na Digg Pošalji "Bergson i melodija" na del.icio.us

Ažurirano 02.05.2016. u 11:49, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hakim bej (avatar)
    У спољашњем свету нема кретања.

    Ali, spoljasnji svet se menja.
    Tu promenu mozemo razlicito zvati, vreme, paradoks, svest, ali je ne mozemo ignorisati.
    Iako je ne mozemo jednako spoznati, promena postoji.

    Promena jednako kretanje.
  2. oziman (avatar)
    Од спољашњег света имаш само једну слику опажај садашњег тренутка а која мирује, не креће се. Та слика нестаје(постаје слика сећање) а њу замењује друга слика која такође мирује.
    Ти наравно сада можеш констатовати да се те две слике разликују.. и у праву си. Али нигде ту међу тим сликама нема неког "спољашњег света који се мења" већ имаш скуп слика сећања које су поређане једна до друге и које су различите као нека роба на полици. Али и полица и роба мирују. Све те различите слике мирују ..а оно што зовеш "промена" нема никакве везе са тим сликама нити са спољашњим светом од кога имаш само те слике... већ са иманентном свешћу квалитативне множине која је право време, право трајање и која је наша и суштина свега.

    Време није линија... време није простор ..оно је својеврсни феномен доступан непосреном искуству а овај пример мелодије може оном ко га разуме, пружити назнаку шта би право време или зови то и "промена" могла бити у својој суштини.
  3. 123loncar (avatar)
    ...slika bilo čega je ravanski prigaz tog istog .. slika kao takva i nepostoji , postoji samo tvoje pojmanje ravni .. inače ravan je svojevrsna dosetka čoveka da pomoću nje predstavi sebi sliku nečega ... dakle slika je izmišljena projekcija nečega na ravan .... prostor se definiše sa tri ravni ... dakle , nešto u prostoru ima tri slike .. malo pametniji uvode još i pomoćne ravni ; pa od nečega imaju više od tri slike ... premudri uvode beskonačan broj ravni i imaju beskonačan broj slika ---- umesto one jedne koju imaju bergusonci ....
    ...dakle , slike su pomagalo ( kao , kljastom štake ; kao ćoravom naočare ; kao krezubom proteza ; kao ispranom mozgu računar ) ....
    .. evo primera :

  4. oziman (avatar)
    Опажај је слика ако ниси знао. Та гиф анимација је слика ако ниси приметио. У садашњости твоја сазнајна свест има посла са једним опажајем ...који је ето слика.

    А те астракције о равнима изникле на темљу апсруда реализма пусти онима који не могу спознати, 300 година после БАРКЛИЈА, СВУ АПСУРДНСОТ постојања објекта по себи.
  5. 123loncar (avatar)
    ...htedoh da te upozorim da slika ne postoji u realnom svetu kao ni ravan .. ona je samo pomagalo .. u onostranom svetu , sve postoji onoliko dugo koliko dugo postoji misao o njemu .. kad pomru svi vernici boga ovog ili onog - umreće i on ... znaš onu molitvu .. bože pomozi , jer koliko ja potrebujem tebe , još toliko ti potrebuješ mene -- ako ja prestanem da potrebujem tebe u svojim molitvama , ja ću i dalje postojati a ti ne -- zato pomozi , dok ja postojim sa svojim potrebama za tebe , postojiš i ti- a ja sam mnogo zahtevan neki čovek ...

    ... ako ti tako vidiš stvari , onda i oni tvoji alkosi ne postoje - već je sve samo tvoja frustracija pretvorila u zamišljenu sliku ... a i realan svet je tvoja frustracija u vidu zamišljene slike ... inače i on je onostran ..
    Ažurirano 21.07.2011. u 22:18, autor: 123loncar