Ne, ne !!
U zabludi si !
Ne treba meni prozor da vidim te
nit vreme da mu prolaznost zamerim.
Ne treba meni papir da dičim se
onim što mi na um padne.
Ne treba mi kiša da na licu suze mi sakrije
nit vetar da mi umršene pramenove raščešlja.
Ne treba mi san, odmora radi..
Ne treba meni vino da zaboravim
već da spremna virove sećanja dočekam.
Da se bez grča nasmejem,
svojoj gluposti narugam,
tek onda zaplačem,
četkicu dograbim
i naslikam:
Prozor, sa kog srećna gledam te.
Vreme, da bar na slici zastane.
Papir, da slovom se ponosim.
Kišu, da bosa sa njom zaigram.
Vetar, da gola sa njim zapevam.
San, da odsanjam...
U zabludi si !
Ne treba meni prozor da vidim te
nit vreme da mu prolaznost zamerim.
Ne treba meni papir da dičim se
onim što mi na um padne.
Ne treba mi kiša da na licu suze mi sakrije
nit vetar da mi umršene pramenove raščešlja.
Ne treba mi san, odmora radi..
Ne treba meni vino da zaboravim
već da spremna virove sećanja dočekam.
Da se bez grča nasmejem,
svojoj gluposti narugam,
tek onda zaplačem,
četkicu dograbim
i naslikam:
Prozor, sa kog srećna gledam te.
Vreme, da bar na slici zastane.
Papir, da slovom se ponosim.
Kišu, da bosa sa njom zaigram.
Vetar, da gola sa njim zapevam.
San, da odsanjam...
...