„Што је противник ништавнији, пораз је коначнији. Јер само моћан и озбиљан противник може у човеку да изазове жељу за отпором и створи му дух побуне. Не постоје тираније против којих се није побунио човек. Убијао је Цезаре и краљеве, рушио Лујеве и Наполеоне, гиљотинирао Дантоне и Робеспјере. Човек је бивао срећан због свог гнева, сневајући освету покоритељима и моћницима. Али, против владавине ваши, против ваши на темену и на престолу, човек се најређе бунио. Покоравао им се чим га напдну. Просто зато што га од ваши није био страх, што му не подстичу мржњу. Ваши нас побеђују својом сићушношћу, безопсним уједима, лаком прљавштином. Својим мноштвом које човека збуни, па се свикне. Да ујед вашке боли, да њен ујед јако смрди, велики помори не би наступили.“
Ове речи Добрица Ћосић је приписао Непознатом Боленику Ваљевске болнице. Чисто подсећања ради после две огромне херојско-пировске победе над великом Аустро-Угарском монархијом, српску војску с краја 1914 напале су ваши и изазвале епидемију пегавог тифуса.
Био је то један од најапсурднијих догађаја у историји. (Према неким подацима укупне војне жртве Краљевине Србије у Церској и Колубарској бици процењују се на нешто више од 38000, док је од епидемије пегавца умрло скоро 30.000 војника!) Малу војску која је пољуљала велику Двојну монархију, поражава безначајни и једва приметни инсект- ваш.
Све ми се чини да је како нам је Учитељица Живота приредила поправни испит! Пре нешто више од деценије покрет „ОТПОР“ је одиграо лавовски део посла у у збацивању тираније. „Отпораши“ су успели ујединити све гневне и потлачене, што је за последицу имало 5. октобар.
Међутим, ти млади људи, нису могли ни да претпоставе како ће се ствари даље одвијати. У свом победничком одушевљењу нису видели како њиховом величанственом успех прети нови непријатељ- вашке. Вашке са ограниченим квалитетима и неограниченим егом. Вашке са пуним устима великих речи и
празним шакама дела. Вашке, чија нам је прљавштина изгледала минорно у односу на трулеж претходног режима.
И тако, мало по мало, афера по афера, скандал за скандалом успели су да нас заразе. Заразили су нас апатијом и срамотом. Заразили су нас уверењем да су они најбоље вашке које можемо изабрати и да једино они имају монопол на нашу „крв, зној и сузе“. Одузели су нам достојанство. Што је најгоре натерали су нас да се осетимо кривим због сопствене вашљивости. Убедили су нас да смо једини кривци ми. Не, нису они криви што нам пију крв и шире заразу, криви смо ми што смо их изабрали. Криви смо што смо им дозволили да нам се попну на престо, док смо се борили против већег зла. Доста лагања.
Историјска је чињењица да би број жртава пегавца у Првом светском рату у Србији био далеко мањи да су сви одмах поверовали како је ваш главни узрочник помора. . Драги пријатељи, једина наша кривица је ако се не почнемо борити против вашака. Немојмо поновити грешку стару скоро један век. Једини одговорни за катастрофално стање у Србији су ове наше човеколике вашке. Људи-вашке, који нас из дана у дан боду, усисају мало наше крви и оставе семе болести и тако опстају на нашој муци, дакле они су једини кривци за нову Голготу Србије.
Преживели тифусари тврде да су ваши бежале само са мртвих. Пријатељи, не дозволимо да вашке униште нашу земљу... Почнимо борбу против вашака, борбу какву је водио „стари“ ОТПОР против Милошевића, ненасилну али бескомпромисну- гандијевску. Рецимо гласно и јасно: „Нећемо вашке у нашим животима и на челу државе“. Стиснимо песницу док не побели и разбијмо мрак, као што је то учињено 2000. године.
П.С. Аутор ових редова је свестан да су многи чланови некадашњег ОТПОРА у свом (не)знању прешли на страну вашака. Али то је њихов проблем а не наш. Небо је горе, земља је доле. Песница је бела, позадина је црна. Тако је било, јесте и биће док наш политикантски мрак не разбије Сунце (социјалне) правде.
Ове речи Добрица Ћосић је приписао Непознатом Боленику Ваљевске болнице. Чисто подсећања ради после две огромне херојско-пировске победе над великом Аустро-Угарском монархијом, српску војску с краја 1914 напале су ваши и изазвале епидемију пегавог тифуса.
Био је то један од најапсурднијих догађаја у историји. (Према неким подацима укупне војне жртве Краљевине Србије у Церској и Колубарској бици процењују се на нешто више од 38000, док је од епидемије пегавца умрло скоро 30.000 војника!) Малу војску која је пољуљала велику Двојну монархију, поражава безначајни и једва приметни инсект- ваш.
Све ми се чини да је како нам је Учитељица Живота приредила поправни испит! Пре нешто више од деценије покрет „ОТПОР“ је одиграо лавовски део посла у у збацивању тираније. „Отпораши“ су успели ујединити све гневне и потлачене, што је за последицу имало 5. октобар.
Међутим, ти млади људи, нису могли ни да претпоставе како ће се ствари даље одвијати. У свом победничком одушевљењу нису видели како њиховом величанственом успех прети нови непријатељ- вашке. Вашке са ограниченим квалитетима и неограниченим егом. Вашке са пуним устима великих речи и
празним шакама дела. Вашке, чија нам је прљавштина изгледала минорно у односу на трулеж претходног режима.
И тако, мало по мало, афера по афера, скандал за скандалом успели су да нас заразе. Заразили су нас апатијом и срамотом. Заразили су нас уверењем да су они најбоље вашке које можемо изабрати и да једино они имају монопол на нашу „крв, зној и сузе“. Одузели су нам достојанство. Што је најгоре натерали су нас да се осетимо кривим због сопствене вашљивости. Убедили су нас да смо једини кривци ми. Не, нису они криви што нам пију крв и шире заразу, криви смо ми што смо их изабрали. Криви смо што смо им дозволили да нам се попну на престо, док смо се борили против већег зла. Доста лагања.
Историјска је чињењица да би број жртава пегавца у Првом светском рату у Србији био далеко мањи да су сви одмах поверовали како је ваш главни узрочник помора. . Драги пријатељи, једина наша кривица је ако се не почнемо борити против вашака. Немојмо поновити грешку стару скоро један век. Једини одговорни за катастрофално стање у Србији су ове наше човеколике вашке. Људи-вашке, који нас из дана у дан боду, усисају мало наше крви и оставе семе болести и тако опстају на нашој муци, дакле они су једини кривци за нову Голготу Србије.
Преживели тифусари тврде да су ваши бежале само са мртвих. Пријатељи, не дозволимо да вашке униште нашу земљу... Почнимо борбу против вашака, борбу какву је водио „стари“ ОТПОР против Милошевића, ненасилну али бескомпромисну- гандијевску. Рецимо гласно и јасно: „Нећемо вашке у нашим животима и на челу државе“. Стиснимо песницу док не побели и разбијмо мрак, као што је то учињено 2000. године.
П.С. Аутор ових редова је свестан да су многи чланови некадашњег ОТПОРА у свом (не)знању прешли на страну вашака. Али то је њихов проблем а не наш. Небо је горе, земља је доле. Песница је бела, позадина је црна. Тако је било, јесте и биће док наш политикантски мрак не разбије Сунце (социјалне) правде.
