TAJNE HRONIKE 9-ti deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Amaunet

TAJNE HRONIKE 9-ti deo

Oceni ovaj blog
Link do prethodnog dela... http://forum.krstarica.com/entry.php...ike-8.-deo-2-2



Sećanja i vizije

Začarana šuma je već uveliko tonula u mrak. Vraćajući se iz šetnje, Amaunet oseti snažno probadanje u grudima, toliko snažno da pala na kolenima pred Valeriom.

-Šta ti je seko?! Reci mi! – Nije mogla da joj odgovori, ali joj je pogled bio prikovan u jednu tačku i Valeria je znala da se tamo nešto nalazi, nešto što ne pripada Začaranoj Šumi.
Pošla je u tom pravcu i zaustavila se naglo, osvrnula se i pogledala u sestru koja joj je klimanjem glave dala do znanja da je blizu.
Sagnuvši se, primetila je maleni bljesak ispod gomilice zlatkastog sasušenog lišća. Pruživši ruku prema tajanstvenom predmetu, osetila je kako joj naviru sećanja... muško dete ne starije od 3 godina, plave, gotovo bele kose koja mu je pokrivala čelo ispod kojih su se nalazile najcrnje oči koje je ikada videla. U svom srcu je osetila da je to dete iluzara, smrtno i krhko, okovano fizičkim telom, ali tu je bilo još nečega. Nešto tamno, poput dima, širilo se oko deteta koje je nepomično stojalo sa blagim smeškom na usnama. Valeria je osetila svo zlo kojom je crna izmaglica kovitlala oko deteta i želela je da ga zaštiti, ali... najednom je novo sećanje sruši na zemlju i u mislima ugleda stravičnu sliku. To zlo, ta izmaglica kao da je oživela, sjurila se na dete, podiglo ga sa zemlje i ispunjavalo je njegovo krhko biće takvom žestinom da se dečak tresao pod naletima tamnih talasa. Odjednom, mrak je nestao, svetlost je zavladala i sledeće što je ugledala je dete, na zemlji, onesvešćeno. Vizija se tako naglo premotala unapred i Valeria oseti takav udarac, kao da ju je neko pesnicom udario u grudi. Pokušavala je da kontroliše tu bol, ali vizija je zaokupila njen um i ona joj se prepusti.
Videla je čoveka, bio je okrenut leđima i najupečatljivije na njemu je duga, bela, sjajna kosa koja mu je dosezala do pojasa. Bio je visok, svaki mišić mu se ocrtavao ispod crne odeće. U ruci je držao mač, kratak, sa širokim, zakrivljenim sečivom. Načinivši jedan korak unazad, okrenuo se. Valeria je primetila medaljon na njegovim grudima, ogroman tamni kamen uokviren sebrnim isprepletenim zmijama, koji je visio na teškom lancu oko njegovog snažnog vrata, podigla je pogled prema njegovom licu i osetila njegov prodoran pogled na sebi. Pogled iz njegovih crnih očiju zarile su se duboko u njen um. Usne mu se nakriviše u zlokoban smešak i iz njih izađoše reči, toliko tihe, a tolikom snagom izgovorene...

-Dolazim po tebe Amaunet, tvoja sestra i braća te neće spasiti... dolazim po vas...- Sećanje naglo nestade, kao što se pojavilo i Valeria je uspravi u sedeći položaj. Navala osećanja pretvoriše se u slapove suza koje su joj se slivale niz blede obraze. Sve što je videla, duboko ju je uzdrmlao, sva ta sećanja koja nisu njoj pripadala i vizija na kraju... taj preteći šapat.
Obrisala je suze, razgrnula gomilicu lišća ispred sebe i uoči blistavi medaljon, onaj isti koji je iluzar sa belom kosom nosio oko vrata. Razmišljala je da li da ga zgrabi rukom, jer samo približavanje tom zlokobnom predmetu izazvalo je bujicu sećanja i vizija. Odjednom, lanac sa medaljonom poče da se uspravlja i diže. Valeria ugleda sestru kako manipuliše predmetom svojim štapićem.

-Bolje da ne dodirujemo to zlo, bar dok ga ne ispitamo.- Amaunetin pogled je bio pun srdžbe, a glas leden.
Valeria se ispravi i klimne glavom.

-U pravu si. Slušaj Am... znam da si videla sve što sam i ja. Ne brini, pobedićemo ovo.- Valeria je bila zabrinuta, nikada nije videla sestru tako ljutu. Njenu mirnu prirodu je samo jedan akt mogao poremetiti, pretnja njenoj porodici, njenoj sestri i braći... za to, nikada i nikome neće dati oprost, samo tamnu i večnu smrt.

-Jedno je sigurno Val, ovaj iluzar, ovaj... stvor, je zašao preduboko u začaranu šumu. Snažni duhovi ga štite i vreme je da živa voda odradi ono za šta je stvorena, smesta.- U tren oka, sestre su se vratile u kolibu i odloživši medaljon na sigurno mesto, zapevaše glasno drevnu bajalicu...

Uzdigni se, Živa Vodo
Kazni one što su krivi
Zaštiti Začaranu Šumu
Svako biće koje u njoj živi...

Njihovi glasovi isprepleteni u savršenoj harmoniji širili su se zajedno sa zelenom izmaglicom po šumi. Sva bića zastadoše, odjenom svesna velikih promena koja će se dešavati u svetu... njihovom domu, Začaranoj Šumi, posle dugo vremena, bila je potrebna zaštita.

Valeria i Amaunet su nepomično stajale, zagledane u prazan kazan.

-Šuma je zaštićena, sestro.- Amaunet se zadovoljno smeškala. Odjednom, tama ispuni prostoriju. Znale su šta se dešava...

-Ars, brate naš dragi, došao si!- Valeria je potrčala bratu u zagrljaj.

-Stigao sam na vreme, vidim. Uostalom, neko mora da pripazi na vas dve, inače biste digle svet u vazduh.- Osetio je ljubav koja kulja iz Amaunetinog pogleda i zagrlio je sestru snažno.

-Ars, dugo vremena je prošlo, predugo. Skoro da sam zaboravila kako izgledaš.-
-Znam sekice, ali nećemo o tome sada... ostavi ljutnju za neko drugo doba.- Njegove mudre reči su je razveselile, to je Ars kog je uvek znala i volela.
Seli su ispred vatre i istog trenutka počeli sa pričama, Arsovim doživljajima u Veneciji, susretu sa malim Bobom, Serđom i slastima njegove majstorske pizze. Smejali su se kao u stara vremena, kada ništa i niko nije mogao da poremeti njihove živote, kada pretnje nisu postojale, ni tamne izmaglice koja bi prekrila boje sveta.

Negde tamo, u Začaranoj Šumi, sporo se kretao trol Bobo, a društvo mu je pravila Fejt. Nisu mogli tako brzo da se kreću kao veštice. Doduše, Fejt je mogla da leti, ali nije želela da ostavi trola samog. Bio je tako ljubazan prema njoj i ispričao joj je priču koju malo ko zna kao istinitu... priču koja se poput mita prenosi s’generacije na generaciju iluzara koji ne veruju ni u šta više, priču koja je gotovo zaboravljena i koja se „služi“ pred spavanje maloj deci.
Usput su razgovarali o svemu, ali Fejt je samo jedno zanimalo.

-Da li će Adeptus doći, Bobo?- Upitala je zatreptavši zaljubljeno.

-Nikad se ne zna sa njim, Fejt. Vrlo je nepredvidiv. Jedno samo znam, ako ne dođe on do veštica, one će otići po njega, a onda, teško njemu.- Smejali su se veselo, vraćajući se prema kolibi u kojoj su dve sestre i njihov brat, predugo željni jedni drugih, uživali u razgovoru.

Nastaviće se...

Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na Facebook Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na Google Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na My Yahoo! Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na Live Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na MySpace Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na Twitter Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na Digg Pošalji "TAJNE HRONIKE 9-ti deo" na del.icio.us

Ažurirano 18.07.2011. u 17:33, autor: Amaunet

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Valeria (avatar)
  2. Amaunet (avatar)
    Citat Original postavio Valeria
  3. MPMcB (avatar)
  4. Amaunet (avatar)
    Citat Original postavio MPMcB
    Hvala... Ars
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Ha........još da stigne onaj....skitač....bogme....odlični ste....zapravo sjajni
    Za sve vas ....jedno spisateljsko
  6. Amaunet (avatar)
    Hvala Ljiljo, divna si
  7. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Amaunet
    Hvala Ljiljo, divna si
    Narafski da sam divna....pa ja sam donna Lilla s vučkom....knjigovodja......a sorta nam tako nežna i mila
  8. Amaunet (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Narafski da sam divna....pa ja sam donna Lilla s vučkom....knjigovodja......a sorta nam tako nežna i mila
    Zato vam i treba vučko
  9. coviax1 (avatar)
    Vece nevaljece...Ako bude valjalo za pecaroše-prepričam pecarošima-usmeno-naravno...Zasad superica...
  10. Amaunet (avatar)
    Citat Original postavio coviax1
    Vece nevaljece...Ako bude valjalo za pecaroše-prepričam pecarošima-usmeno-naravno...Zasad superica...
    A nama prepričaj koliko si upecao, otpevaćemo samo za tebe malu pecarošku bajalicu
  11. Valeria (avatar)