Dragi moj dnevniče,
nisam ti se javljala malo duže, jer sam imala nekih obaveza. Izvini zbog toga.
Znaš i sam da nemam običaj da ti pišem o mojim razmišljanjima. Ovaj put činim izuzetak i molim te da mi ne zameriš. Potpuno sam zbunjena i ne znam šta da radim. Krenuću od početka.
Upoznala sam ga, kako to biva, sasvim slučajno. Pravila sam društvo sestri, ona je išla da se nadje sa nekim prijateljima i tu je bio i on. Nisam nešto mnogo obraćala pažnju na okupljene, uostalom ti me znaš. Ja sedim sa strane i odgovorim ako me nešto pitaju. Ionako je to sestrino društvo, pa se ja ne bih mnogo mešala tu. Nebitno. Ubrzo smo se razišli i izgledalo je da će to biti novo poznanstvo kao i gomila koje sklapam, neobavezna, površna...
Onda je počelo da se polako dešava. On ima terasu na mnogo lepom mestu, uslovno rečeno. Za vreme "Roštiljijade" bina je bila preko puta te terase, pa nas je zvao u "VIP ložu", kako je sam nazvao. Trebalo je da gledamo "Leb i sol", ali nam se nije dalo. Iako smo se dogovorili (sestra, ja i ne znam ko još), koncert je otkazan zbog iznenada proglašenog dana žalosti. U stvari, nije otkazan, samo je pomeren za nedelju uveče. Nema veze, pomislila sam, može i nedelja. Ali, u nedelju je proglašena žalost u Makedoniji i koncert je, ovaj put, definitivno otkazan. Jedino ja to nisam znala i dodjem u dogovoreno vreme. I sad, šta da se radi, kad smo već tu, izadjemo na terasu da gledamo zamenu koju su organizatori navatali. Dragan Kojić Keba! Baš je zamena, ali sad... Još i neka kišica počela da pada, ma, sve krenulo da ne može bolje... Odslušali smo 3-4 pesama i izašli da prošetamo, popili piće u kafiću i razišli smo se.
E, posle toga polako počinju da se dešavaju stvari koje me zbunjuju. On mi je već ujutru poslao sms gde mi je poželeo srećan put do posla... Uveče mi je slao citate pesama za laku noć. Najčešće Crvena jabuka, ali bilo je tu i starodgradskih bisera... Sve sami romantični momenti. Svakog vikenda me zvao da izadjemo, da prošetamo, popijemo piće... Pričali smo o običnim stvarima, tipa ko koje filmove gleda, koju muziku sluša... Ali, znali smo da se dohvatimo i teških filozofskih tema, kao što su kako je to živeti u dvoje, paranormalne pojave... Čak smo i o sportu pričali. Ma, kažem ti, dragi dnevniče, pričali smo o svemu i svačemu. Možeš zamisliti moje iznenadjenje kad me je pozvao na voćnu salatu koju je sam spremio? Hajde, da je to u nekom restoranu, ali se mučio zbog mene! To niko do sada nije uradio za mene.
Jednom me je sačekao ispred zgrade kad sam se vraćala s posla. Znaš već kakva sam zbog svakodnevnih putovanja na posao i s posla. Nervozna sam uvek, nekad više, nekad manje. Tog dana je bilo i neko grozno vreme, oblačno, hladnjikavo. On stoji ispred, čeka me i, uz smešak, iznenada je izvukao ružu i poklonio mi. Baš pažljivo! Odmah me prošao umor, nestala nervoza. Otišao je dobacivši pritom da bismo mogli opet da se vidimo sutra-prekosutra...
Dragi moj dnevniče, znam da ti je ovo smešno i da te nervira, ali ja nemam kome da se poverim, pa ću pokušati da skratim. Narezao mi je par diskova, maltretirala sam ga da mi skida nešto sa interneta par sati. Jako je pažljiv, dobronameran prema meni. Izgledalo mi je da se uporno nabacuje, ali nikad nije rekao ništa na tu temu. To mi je bilo jako čudno, ali ni ja nisam davala povoda. Barem tako mislim.
Već sam ti pisala da zbog posla ne mogu da idem na Bajagin koncert. Zvao me telefonom da čujem omiljenu pesmu!
Samo mi je jednom poslao sms koji me je zbunio. Pisalo je "Ti mene više ne voliš, jer mi se ne javljaš!" Nisam znala šta bih mu rekla, kako je mogao da shvati da ga ja volim, kad mu to nisam ničim ni napomenula, a kamoli nešto više? Odakle mu to da ga volim? Malo sam bila zbunjena, ali nisam htela da dramim. Pustila sam da vreme reši taj problem.
On se i dalje povremeno javljao, izašli bismo kad sam ja imala vremena... Za prvomajski praznik smo išli na neki izlet, na rastanku mi je rekao "Ako ti nisam danas dosadio, hajde da i večeras izadjemo!"
Dakle, jasno je da mi se uporno nabacuje. Ono što je počelo da me zbunjuje u poslednjih par meseci, počeo je da mi priča o nekoj svojoj bivšoj ljubavi?! Šta mene briga za njegove bivše? Malo mu je tužna priča, koliko sam ga shvatila. Pukla je ta veza odavno, ali, eto on je pamti i sve mu liči na, kako je sam rekao "špansku seriju". Da li hoće da me "navata" na patetiku i njegovo slomljeno srce? Stvarno nisam pametna... Bila sam fina i rekla mu da je ta "ćurka" na gubitku čim nije s njim, ali da život ide dalje. On se složio s tim. I dodao da život ide dalje za sve, samo ne za njega!
Stvarno nisam pametna...
Eto, dragi dnevniče, sad znaš zašto sam zbunjena. Videćemo šta će da donese dan, a šta noć.
Do tada, voli te i ljubi tvoja A.
nisam ti se javljala malo duže, jer sam imala nekih obaveza. Izvini zbog toga.
Znaš i sam da nemam običaj da ti pišem o mojim razmišljanjima. Ovaj put činim izuzetak i molim te da mi ne zameriš. Potpuno sam zbunjena i ne znam šta da radim. Krenuću od početka.
Upoznala sam ga, kako to biva, sasvim slučajno. Pravila sam društvo sestri, ona je išla da se nadje sa nekim prijateljima i tu je bio i on. Nisam nešto mnogo obraćala pažnju na okupljene, uostalom ti me znaš. Ja sedim sa strane i odgovorim ako me nešto pitaju. Ionako je to sestrino društvo, pa se ja ne bih mnogo mešala tu. Nebitno. Ubrzo smo se razišli i izgledalo je da će to biti novo poznanstvo kao i gomila koje sklapam, neobavezna, površna...
Onda je počelo da se polako dešava. On ima terasu na mnogo lepom mestu, uslovno rečeno. Za vreme "Roštiljijade" bina je bila preko puta te terase, pa nas je zvao u "VIP ložu", kako je sam nazvao. Trebalo je da gledamo "Leb i sol", ali nam se nije dalo. Iako smo se dogovorili (sestra, ja i ne znam ko još), koncert je otkazan zbog iznenada proglašenog dana žalosti. U stvari, nije otkazan, samo je pomeren za nedelju uveče. Nema veze, pomislila sam, može i nedelja. Ali, u nedelju je proglašena žalost u Makedoniji i koncert je, ovaj put, definitivno otkazan. Jedino ja to nisam znala i dodjem u dogovoreno vreme. I sad, šta da se radi, kad smo već tu, izadjemo na terasu da gledamo zamenu koju su organizatori navatali. Dragan Kojić Keba! Baš je zamena, ali sad... Još i neka kišica počela da pada, ma, sve krenulo da ne može bolje... Odslušali smo 3-4 pesama i izašli da prošetamo, popili piće u kafiću i razišli smo se.
E, posle toga polako počinju da se dešavaju stvari koje me zbunjuju. On mi je već ujutru poslao sms gde mi je poželeo srećan put do posla... Uveče mi je slao citate pesama za laku noć. Najčešće Crvena jabuka, ali bilo je tu i starodgradskih bisera... Sve sami romantični momenti. Svakog vikenda me zvao da izadjemo, da prošetamo, popijemo piće... Pričali smo o običnim stvarima, tipa ko koje filmove gleda, koju muziku sluša... Ali, znali smo da se dohvatimo i teških filozofskih tema, kao što su kako je to živeti u dvoje, paranormalne pojave... Čak smo i o sportu pričali. Ma, kažem ti, dragi dnevniče, pričali smo o svemu i svačemu. Možeš zamisliti moje iznenadjenje kad me je pozvao na voćnu salatu koju je sam spremio? Hajde, da je to u nekom restoranu, ali se mučio zbog mene! To niko do sada nije uradio za mene.
Jednom me je sačekao ispred zgrade kad sam se vraćala s posla. Znaš već kakva sam zbog svakodnevnih putovanja na posao i s posla. Nervozna sam uvek, nekad više, nekad manje. Tog dana je bilo i neko grozno vreme, oblačno, hladnjikavo. On stoji ispred, čeka me i, uz smešak, iznenada je izvukao ružu i poklonio mi. Baš pažljivo! Odmah me prošao umor, nestala nervoza. Otišao je dobacivši pritom da bismo mogli opet da se vidimo sutra-prekosutra...
Dragi moj dnevniče, znam da ti je ovo smešno i da te nervira, ali ja nemam kome da se poverim, pa ću pokušati da skratim. Narezao mi je par diskova, maltretirala sam ga da mi skida nešto sa interneta par sati. Jako je pažljiv, dobronameran prema meni. Izgledalo mi je da se uporno nabacuje, ali nikad nije rekao ništa na tu temu. To mi je bilo jako čudno, ali ni ja nisam davala povoda. Barem tako mislim.
Već sam ti pisala da zbog posla ne mogu da idem na Bajagin koncert. Zvao me telefonom da čujem omiljenu pesmu!
Samo mi je jednom poslao sms koji me je zbunio. Pisalo je "Ti mene više ne voliš, jer mi se ne javljaš!" Nisam znala šta bih mu rekla, kako je mogao da shvati da ga ja volim, kad mu to nisam ničim ni napomenula, a kamoli nešto više? Odakle mu to da ga volim? Malo sam bila zbunjena, ali nisam htela da dramim. Pustila sam da vreme reši taj problem.
On se i dalje povremeno javljao, izašli bismo kad sam ja imala vremena... Za prvomajski praznik smo išli na neki izlet, na rastanku mi je rekao "Ako ti nisam danas dosadio, hajde da i večeras izadjemo!"
Dakle, jasno je da mi se uporno nabacuje. Ono što je počelo da me zbunjuje u poslednjih par meseci, počeo je da mi priča o nekoj svojoj bivšoj ljubavi?! Šta mene briga za njegove bivše? Malo mu je tužna priča, koliko sam ga shvatila. Pukla je ta veza odavno, ali, eto on je pamti i sve mu liči na, kako je sam rekao "špansku seriju". Da li hoće da me "navata" na patetiku i njegovo slomljeno srce? Stvarno nisam pametna... Bila sam fina i rekla mu da je ta "ćurka" na gubitku čim nije s njim, ali da život ide dalje. On se složio s tim. I dodao da život ide dalje za sve, samo ne za njega!
Stvarno nisam pametna...
Eto, dragi dnevniče, sad znaš zašto sam zbunjena. Videćemo šta će da donese dan, a šta noć.
Do tada, voli te i ljubi tvoja A.