Ona - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

širom zatvorenih očiju

Ona

Oceni ovaj blog
.

Nisam znala kako izgleda i nisam mogla da je primetim.
Nisam je prepoznavala,bila je pritvorna.
U trenucima dok smo spavali i iste snove sanjali,nečujno nam se prikradala.
Obilazila nas je lukavo,vešto.
Kroz neimenovane strepnje se javljala,u razne likove pretvarala da nas obmane,da je ne prepoznamo.
Bila je majstor u prerušavanju,gospodarica maski.

Ulazila je kroz prozor neočekivano,a na vrata nenajavljeno.
Kada bih je osetila kako nečujno stoji iza njih,nepomična,bez daha,na sam moj dodir brave nestajala bi brzinom svetlosti.
Dešavalo se da čak drsko i pozvoni.
Često se predomišljala,dozvoljavala da me hirovito,reklo bi se u zabuni,kao slučajno,poseti..
A onda da korak skrovito zametne i tragove svoje izbriše.

Već sam se navikla na njenu blizinu,kada se prvi put ukazala..zapravo,kada sam je prvi put ugledala u njegovim očima.
Mada mi je on rekao za svoju mučnu prošlost na početku našeg poznanstva,njeno postojanje kao da me nije opterećivalo.
Ako neko nije više prisutan u ovoj dimenziji,stvari na koje bi mogao da utiče čine se kao nemoguća misija.
Kako je svoju prošlost ocenio kao košmarnu,nesrećni ljubavni izbor,njeno postojanje sam prihvatila samo kao informaciju.
Zato sam,nezainteresovana,ignorisala njeno prisustvo.
Naravno,s vremena na vreme bih se pažljivo zagledala u njegove oči i u njegovu dušu.
Tamo nisam primećivala tragove njenog prisustva,a ja sam veoma pažljiva,uz to i analitična osoba.
Sve moje sumnje su nestajale u trenucima kada sam nestajala u zagrljaju širokih ramena,obmotana sigurnošću njegovih čvsrtih ruku.
Njegov zagrljaj je bio gnezdo za mene,nemirnu pticu koja je napustila nebo slobode i sletela na njegov dlan.
Njegov dlan je bio i moj kavez koji sam dobrovoljno prihvatila kao svoj novi dom.
A dlan mu je bio topao....ljubio me nežno,ljubio me je željno i u toj požudi se jasno ocrtavala strast zbog koje je decenijama bio gladan.

Onda se Ona pojavila preda mnom,zanemelom od zaprepašćenja.
Na njenom licu se ogledao jasan užas od ljubomore i pakosti.
Nasmejala se nadmenim grohotom,smehom pobednika.
Kao da sam čula reči za koje nisam bila sigurna da ih je i izgovorila:
„Sada i ti odlaziš u prošlost pout mene..zar si poverovala da se sa mojim odlaskom može nastaviti njegov mrtav život?!“
Oholo me je posmatrala,u pogledu joj je gorela zloba.
A onda se izdigla uznad tla i uz strahovit vetar poletela u visinu,put oblaka..
Izazvala je olujnu kišu i potopila nas dvoje,aktera njene monodrame.
Uz grmljavinu eha kanonade njenih već odslušanih posmrtnih zvona,spojila je nebo i zemlju i nestala u njihovom procepu.
Apokaliptična scena jezive predstave nas je ostavila zaledjenim.
Konačno uspela da naše senke omedji nepremostivom provalijom.
I tada sam u jasnom svetlu videla lice nekoga do koga sam pokušavala da doprem i koga sam želela da volim.
Objekat moje sumorne ljubavi je stajao kao gromom pogodjen,u suznim očima mu je carovala praznina.
Njegova do malopre robustna figura se čudnovato smanjila i telo mu se transformisalo u konturu skrušenog držanja.
Onako bespomoćano,njegovo telo me je podsetilo na napuštenu ljušturu puža.
Iz nje je otišao njen vlasnik i još samo trag skorene sluzi,ovih nemoćnih suza,dokaz su da je nekad ovde živeo čovek.
Bila je u pravu,morala sam da joj priznam....ispred mene je stajao samo prividno živ čovek.

Pružio mi je ruke u očajničkom pokušaju da se odmakne od ivice provalije koja je stajala tik uz nas.
Nisam mu pružila svoje,izmakla sam se..
Ovo je bio trenutak koji je potvrdjivao moju raniju strepnju da ne mogu ništa da učinim za nešto meni nenamenjeno.
Tromo sam se okrenula i zakoračila u poraznu stvarnost.
Okrenula sam se i pogledala ga poslednji put.
Pogled mi je zamrzao sliku,urezanu u sećanje..na njegovim ramenima,poput kandži,bili su grčevito zariveni njeni prsti.
Lice nisam mogla više da joj ugledam,ali bio je to ključni dokaz da se vratila.
Ovo je bio njen konačni povratak koji on nije mogao da izbegne.
Mada znam da se trudio svom snagom i nadčovečanskim naporima,sopstvenu sudbinu niko još nije izbegao.

Susret dve dame nalaže pristojno,damsko ponašanje,ma kako one bile u "sukobu interesa"...ha,ha...
Pozdravila sam je i dobacila sam joj,uz osmeh:
“Pobeda je,ipak,na mojoj strani...mogla sam da te i nevidljivu ugledam,sestro...!“






Ps.For one Woman...in the memory, for 9 july `1o.



...

Pošalji "Ona" na Facebook Pošalji "Ona" na Google Pošalji "Ona" na My Yahoo! Pošalji "Ona" na Live Pošalji "Ona" na MySpace Pošalji "Ona" na Twitter Pošalji "Ona" na Digg Pošalji "Ona" na del.icio.us

Ažurirano 12.07.2011. u 20:43, autor: lejla.al.dbuni

Oznake: she
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. faraonn (avatar)
    ...u odbiru Puta , često se ide i stazama kozjim ali uvijek prema Putu...istina je to da naš Put je često i nečiji promašaj...
    Snaga naša je u tome ako promašajcima ukažemo poštovanje i ne exkalira ' sukob interesa'...
    Princesa to zana i tako i radi...na traželju Puta ostaju samo oni koji nijesu zadovoljni samo stazama...
  2. 123loncar (avatar)
    ...živ a da nije ni živeo... teška stvar ... čovek bez duše ... obično umre telo , al kad čoveku duša ode za mrtvom ljubavlju - umre i ostavi svoje telo ; zaista je teška stvar ...

    ... divan tekst ... bravo !
  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...u odbiru Puta , često se ide i stazama kozjim ali uvijek prema Putu...istina je to da naš Put je često i nečiji promašaj...
    ...na traželju Puta ostaju samo oni koji nijesu zadovoljni samo stazama...
    Idemo Putem za koji verujemo da je staza koja vodi našem cilju..
    Kad uvidimo da smo zalutali "kozjom stazom",nema nam druge nego da se vratimo nazad..
    Boli nas lažna nada,pogrešna procena i izgubljeno vreme koje smo nekom poklonili..

    To je život...šta drugo da posluži kao opravdanje?

    Uvek sam birala samo svoj put,zato sam potpuno spremna i cenu prolaska njime da platim,moj Faraonne...

  4. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    ...živ a da nije ni živeo... teška stvar ... čovek bez duše ... obično umre telo , al kad čoveku duša ode za mrtvom ljubavlju - umre i ostavi svoje telo ; zaista je teška stvar ...
    ... divan tekst ... bravo !
    Vraćanje u prošlost,preispitivanje da li je proživljeni život bio samo izgubljeno vreme sa ženom koja ga nije volela i koja mu je u amanet ostavila opustošenu dušu i saznanje da neće umeti nikome da pruži ono što je ostala njegova trajna potreba...to je trenutni status ovog čoveka.
    Decenijama potiskivanje osećanja manje vrednosti i konstantno emotivno iscpljivanje i trpljenje,nužno dovode do deformacije ličnosti.
    Nakon tri decenije opstajavanja da održi porodicu na okupu (on je plemenit,patrijahalan tip) i nakon godinu dana kako je ostao sam,on svodi svoj životni bilans.
    Pita ko je,šta je...koliki je udeo njegove krivice u onome sa čim se sada suočava. Vrhunac te besmislene potrage,sopstvenog osećaja beznadja poentira u očajnom pitanju sebi samom :"kako sam samo mogao da budem tat u sopstvenom krevetu?".

    Nisam mogla da pomognem,iako sam profesionalno edukovana,a i privatno motivisana..
    Postoje ljudi i situacije za koje ne postoji mogućnost da se prevazidju..

    Moje pisanje je u poslednjih mesec-dva dana posvećeno je njemu...
    Ono je moja indirektna borba da ne podlegnem nečemu što bi me koštalo onoliko koliko nisam u stanju da platim.
    Ovo je vid mog bekstva od situacije u kojoj još uvek nije stavljena tačka koja označava njen kraj.
    Moja strana priče je potpisala ostavku,njegova se još uvek ne slaže sa tim..

    Mislim da je imalo potrebe da ovo pojasnim,Lončaru..
    Mislim da mi sa ovakvim monologom biva lakše,da snažim sebe samu..a to mi je baš potrebno.

    Zahvaljujem na zaista lepom komentaru,zemljače........
  5. miwka (avatar)
  6. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio miwka



    Drago mi je da ti se dopalo,Miwka....
  7. Nao (avatar)
    Boli nas lažna nada,pogrešna procena i izgubljeno vreme koje smo nekom poklonili..
    Draga Lejla bas tako...
  8. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Ninel
    Draga Lejla bas tako...
    Lepotice moja...ti si u VIP loži mog bloga,..jer prvi ženski komentar je uvek tvoj.

    Zahvaljujem,Ninel.....
  9. coviax1 (avatar)
    Da ti tu bio Covi
    bilo bi drukčije sve...
    (koliko sam druga vraćao iz nedraga u dragoljublje...)
  10. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio coviax1
    Da ti tu bio Covi
    bilo bi drukčije sve...
    (koliko sam druga vraćao iz nedraga u dragoljublje...)
    Verujem da imaš posebne sposobnosti za takvu vrstu posla,moj Covi....

    Ali,moram da priznam da je On tako ruiniran da nikakva adaptacija ne bi mogla da ga dovede u red..

    Moram ovako da potegnem za crnim humorom,dragi moj...to me jedino spašava u preživljavanju košmarne stvarnosti.

    Zahvaljujem na ponudi,Covi man...sledeći put ništa ne počinjem bez tvoje dozvole.

    Kad ti overiš tipa (onako,znalački,po tvojim muškim kriterijumima),ja prihvatam bespogovorno istog..
    a
    And...,are we make a deal,dear?


  11. hakim bej (avatar)

    Ažurirano 11.07.2011. u 02:08, autor: hakim bej
  12. vision7 (avatar)
  13. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Sve od ex-YU r`n`r muzike sa zadovoljstvom ponovo odslušam,Hakime Bej...

  14. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio vision7

    Zahvaljujem,Vision.....
  15. slutnja @ (avatar)
    prelep tekst
  16. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio slutnja_z
    prelep tekst
    Zahvaljujem,mila...
  17. Zakasneli (avatar)
    Između ovog tvog fiktivnog sveta i za muškarce pojednostavljeno idealnog sveta špageti vesterna, gde se sve svodi na čuvenu rečenicu:
    "Postoje dve vrste ljudi, oni koji drže pištolj i oni koji kopaju", nalazi se čitav ovaj realni svet. Zato valjda volim da čitam tvoj blog.

    a ja sam veoma pažljiva,uz to i analitična osoba.
    Ti reče da dobro gađaš, onda samo biraj oružje
  18. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Zakasneli
    Između ovog tvog fiktivnog sveta i za muškarce pojednostavljeno idealnog sveta špageti vesterna, gde se sve svodi na čuvenu rečenicu:
    "Postoje dve vrste ljudi, oni koji drže pištolj i oni koji kopaju", nalazi se čitav ovaj realni svet. Zato valjda volim da čitam tvoj blog.
    Ti reče da dobro gađaš, onda samo biraj oružje
    I am so glade if you like my pulp fiction story....

    A dobro gadjam,zaista..a i mete su mi pažljivo odabrane.

    Ali,avaj....prilično sam ubojita,krvav je to odstrel.

    A woodooo....to je solucija koju imam nameru da razmotrim..

    Zahvaljujem na inspirativnom komentaru,Zakasneli....

    ...