Jedan razgovor sa izdavačem - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Borac za prava zivotinja

Jedan razgovor sa izdavačem

Oceni ovaj blog
«Dobar dan», kažem, «ja sam ta i ta, i došla sam na zakazani razgovor povodom rukopisa.»
«Izvolite, sedite. Želite li nešto da popijete? Sok, kafu?» Nakašljava se: «Da odmah pređem na stvar. Što se tiče Vašeg rukopisa....» Vadi fasciklu iz fioke i prelistava papire. «Vidi se da posedujete iskustvo. Ali, nadam se da se nećete ljutiti .. jer, imao bih jednu malu zamerku.»
«Da? Koju?»
«Ime romana.» Nastavlja, tobože zamišljeno grickajući vrh olovke: « Naslov mora biti privlačan... Kratak, ili neobičan.... Na primer, nešto kao «Šlagvort za šalabajzne», ili – «Prepelica, gaće, Alhambra»... Razmislite o mojim predlozima. Najbolji je brain storming: sednete s prijateljima i porodicom i zapisujete šta vam padne na pamet.»
«Pa prijatelji nisu čitali rukopis, kako će znati koji naslov odgovara?»
«Ma nebitno je da li odgovara tematici. Naslov je kao i korice: mora da zove, vabi čitaoca, da mu skrene pažnju ... Što me, kad smo već kod korica, podseti: korice moraju biti intrigantne. Recimo – plaža, školjke, svetloplavo nebo, ženski slamnati šešir na pesku ....»
«Ali radnja mog romana nema nikakve veze sa morem i plažom ....»
«Ubacite nešto u roman što bi se moglo povezati s koricama. Recimo, glavna junakinja se priseća letnje avanture ... i ne bi bilo loše da je u tu avanturu upetljana neka javna ličnost ... Biznismen ili političar bi bili najbolji izbor. Eto, rešili smo problem: napišite nekoliko rečenica o tome kako je junakinja jednom davno na moru imala burnu avanturu sa nekim političarem.»
«S kojim?»
«Ne znam, s nekim koji Vam se čini dovoljno atraktivnim. Ako ne nađete adekvatnog među našima, onda uzmite nekog stranog ... što i nije tako loša ideja, jer onda imate na raspolaganju mnoštvo destinacija: Azurnu obalu, Rim, London, Pariz – sve ono što glavna junakinja ne bi mogla videti bez poznanstva sa stranim političarem ili bogatim biznismenom....»
«Ali glavna junakinja nije sponzoruša!»
«Naravno da nije! Ona ne sme imati više od 35 gpodina ... Lepa, obrazovana i pametna, iz stare i nekada bogate beogradske porodice. Da, da, molio bih Vas da joj promenite ime; bilo bi poželjno da zvuči onako – starinski, ili univerzalno. Na primer, Simonida, pa je skraćeno zovu Simona, ili Moni. To je zbog eventualnih stranih čitalaca, da mogu da se identifikuju sa njom. Naša Simonida je taze razvedena, međutim – bez dece. Deca bi zakomplikovala situaciju. Slučajno sreće svoju nekadašnju morsku ljubav .... koji je tada bio student, a sada je pošteni biznismen ili političar.»
«Juuu, gde ste videli poštenog biznismena ili političara?»
«Molim Vas, što da ne ... Još uvek ima takvih. Ako hoćete da ga strpate u roman, onda znajte da pošteni biznismen uvek ima posao vezan za poljoprivrednu proizvodnju, živi na velikom seoskom imanju, povremeno i sam zasuče rukave da pomuze kravu ili zasadi mladicu .. Prikaz seoske pastorale je prilika da se u romanu razvije romantična ljubav.»
«Uopšte nisam tako zamišljala svoj roman ....»
«Neka Vas to ne sekira; i veliki Tolstoj je drugačije zamišljao svoju «Anu Karenjinu». Zato smo mi, izdavači, tu – da usmerimo, pomognemo po kojim savetom.» Zamišljeno nastavlja: «Ja bih, da sam na Vašem mestu, svakako u radnju ubacio i neku misteriju vezanu za mesto događanja; to je sad vrlo moderno.»
«A šta ćemo sa ubistvom?»
«Kakvim ubistvom?»
«Pa onim u prologu, od kojeg sve počinje.»
«Hmm ... Izbacite ga.»
«Ne mogu da ga izbacim, ono je vrlo važno za razvoj priče, motive ... i povezuje likove.»
«Ajte molim vas, pa ko još razmišlja o motivima? Šta će Vam leš u knjizi? To odbija ljude. Niko, u ovim vremenima, ne voli da čita o ubistvu. Roman, podrazumeva se, mora imati srećan kraj...Nema smisla da ljudi kupe roman od čak 300 strana da bi se na kraju rastužili. »
«Ah, pa srećan kraj bi u potpuno srušio koncepciju mog romana! Naime, poruka .....»
«Kakva koncepcija, kakva poruka? Svi tumače poruke kako hoće. Ni dan danas se ne zna šta je Kafka hteo da kaže, to jest da poruči. Pardon, ali zašto biste VI bili bolji od Kafke? Uostalom, nikakav problem: reći ćemo da je reč o postmodernističkom romanu, i niko dalje neće zapitkivati o sitnim nelogičnostima i poruci ....»
«Ipak, strepim od književne kritike ....»
«Čega?»

«Ah, da ... recenziju će napisati moja supruga. To će Vas koštati između 30 i 50 evra, zavisno od broja slovnih znakova.»
«Vaša supruga je pisac?»
«Ne, završila je pravno-birotehničku i trenutno je domaćica, ali ima iskustva u pisanju recenzija.»
Ustajem sa stolice da krenem.
«Čekajte ... moramo još nešto da se dogovorimo. Dakle, apsolutno je neophodno da uzmete pseudonim. Ne bih hteo da Vas uvredim, ali Vaše ime je nekako previše ... jednostavno, da ne kažem prosto ... domaće, i fali mu književnički šmek. Zamislite kako bi Milica Jakovljević prodavala svoje romane da nije pisala pod pseudonimom Mir-Jam, zar ne? Mogli biste uzeti pseudonim Millie ili Vanilla Lady .....Pseudonim otvara još jednu mogućnost: odmah ćemo Vas proglasiti hit piscem, piscem bestselera koji se prvi put objavljuje kod nas.» (Zadovoljno trlja ruke.) «Ako se knjiga ne bude prodavala, izbacićemo ubistvo i misterije, dodati još par biznismena i promeniti naslov u «Sto i jedan način kako osvojiti muškarca», i tako pokriti troškove, pa i extra zaraditi.»

Već sam uhvatila kvaku, kada me opet zaustavi njegov glas:
«Pošto smo se lepo dogovorili, red je da potpišemo ugovor.»
Zabezeknuto gledam u parče papira u svojim rukama: «Ne razumem .... Zašto da vam platim 1200 evra?! Valjda JA treba da dobijem honorar?»
«A ne, ne, ne ide to više tako ... Vama treba da bude čast što ću Vam publikovati knjigu. Uostalom, već čitav sat radim na tome da Vam sugestijama pomognem da roman bude bolji .... Moj profesionalni trud, prelom, štampa, logo moje izdavaćke kuće na koricama Vašeg romana, i renome koji uživam među ostalim izdavačima ..... sve to košta daleko više, ali ste mi simpatični pa Vam, pored popusta od 5%, nudim i posebnu pogodnost: deset primeraka Vaše knjige, kada bude odštampana.»

«Zbogom!» kažem.
«Do viđenja. Sledeći!»

Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na Facebook Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na Google Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na My Yahoo! Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na Live Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na MySpace Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na Twitter Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na Digg Pošalji "Jedan razgovor sa izdavačem" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Morrana (avatar)
    ''Ovog uza zid, pa mitraljezom rrrrrrrrrrrrrrrrrr'' tako kaže moja baba kad joj se neko ne dopada, kao meni ovaj bljutavi.
  2. LJILJA MMM (avatar)
    dakle.......definitivno ....ali definitivno ....eliminisati tipa......fizički....zauvek...
    inače sam jako miroljubiva ....posebno danas
    Ažurirano 04.07.2011. u 19:00, autor: LJILJA MMM
  3. Morrana (avatar)
    Nemoj reći da je istinita priča???
    Moja baba bi mitraljez, a ja bih to suptilnije.. Bič ima da radi..!!!
    Ima da ga nema!
    Ažurirano 04.07.2011. u 18:57, autor: Morrana
  4. mari47 (avatar)
    Pročitala sam i oduševila se načinom
    oslikavanja jedne situacije iz života, verno
    do tančina obojenih likova, stilom koji drži
    pažnju....
  5. bracaco (avatar)
    Zato mene nikad ni videti nece :) uostalom ko ih sisa blog ih je vec do pola pregazio :)
  6. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Nemojte da vas moj tekst demorališe.
    Kroz ovo sam prošla više puta.
    Na kraju se nađe normalan izdavač.
    Ne traži vam pare i da vam čak 20 primeraka knjige!
  7. hakim bej (avatar)
    Da, da, daj ga Morraninoj babi.
    Takvi postaju danas svi poslovi. Kada su moju zgradu krecili, stanari se nisu dogovorili oko boje.
    Sada je sarena, i svi mrze gradjevinca jer je upropastio nekada lepu zgradu.
    Sad, mitraljez ili bič... Neka starija odluci.
  8. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio bracaco
    Zato mene nikad ni videti nece uostalom ko ih sisa blog ih je vec do pola pregazio
    Ni mene vala....osim ako rešim, a onda ide u se i u svoje kljuse....ionako bi se šokirali idejom koju imam
  9. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Da, da, daj ga Morraninoj babi.
    Takvi postaju danas svi poslovi. Kada su moju zgradu krecili, stanari se nisu dogovorili oko boje.
    Sada je sarena, i svi mrze gradjevinca jer je upropastio nekada lepu zgradu.
    Sad, mitraljez ili bič... Neka starija odluci.
    Hakime, nije važan način već rezultat.....eliminacija
  10. Džek svih zanata (avatar)
    Citat Original postavio Borac za prava zivotinja
    Nemojte da vas moj tekst demorališe.
    Kroz ovo sam prošla više puta.
    Na kraju se nađe normalan izdavač.
    Ne traži vam pare i da vam čak 20 primeraka knjige!
    Moje iskustvo nije tako... ja sam zapeo za svoj naslov, iako ga je hteo izdavać promeniti i moja volja bi ispoštovana.
    Za svoju zbirku proze nisam dao dinara, sem povremenih putovanja za Bg... ali, nisam ni dobio cvonjka
    Mislim da to sve zavisi od samog izdavaća i politika IP-a

    Ali dobio sam 40 primeraka, plus deset koji me još čekaju na tiraž od 500 kom u prvom izdanju


    (žanrovska proza, domaća, nije nikad ni cenjena bila u ovoj zemlji, zato kupujemo Živkovićeva dela na engleskom i prevodimo ih na Srpski )
  11. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Citat Original postavio Džek svih zanata
    Moje iskustvo nije tako... ja sam zapeo za svoj naslov, iako ga je hteo izdavać promeniti i moja volja bi ispoštovana.
    Za svoju zbirku proze nisam dao dinara, sem povremenih putovanja za Bg... ali, nisam ni dobio cvonjka
    Mislim da to sve zavisi od samog izdavaća i politika IP-a

    Ali dobio sam 40 primeraka, plus deset koji me još čekaju na tiraž od 500 kom u prvom izdanju


    (žanrovska proza, domaća, nije nikad ni cenjena bila u ovoj zemlji, zato kupujemo Živkovićeva dela na engleskom i prevodimo ih na Srpski )
    Da je u ovoj državi sve kako treba, ne bismo bili ucenjivani (i ostajali bez honorara), i izdavaštvom se ne bi bavio svako.
    Postoji još jedno rešenje: sam svoj izdavač.
    Jeste da se treba potruditi oko plasmana i prodaje, ali, bože moj, internet je čudo ....
    Na kraju krajeva, najvažnije je da knjiga stigne do čitalaca. Od knjiga se svakako ne živi ... ne ovde.
  12. Džek svih zanata (avatar)
    Ja tebi dugujem primerak i dalje, a bogme i ti meni

    Samoizdavanje je put ka propasti.
    Mislim, koliko treba za tiraž od 500? Millja do dve evrona, koje naravno nikad više nećeš videti...

    Dakle, lektor i ilustrator uzimaju keš, štampar pod obavezno, autor duva u flautu a knjiga neafirmisanog (kao ja, je l' da ) glumi magnet za prašinu godinama po nekim policama levih knjižara koji se komisiono ugrađuju kao na heroinu, sve do dana kada tiraž ne naseli vaš podrum da ga tamo tama zaborava prekrije...

    Mislim, promocije su lepa stvar, ali samo nadodaju finansijski gubitak, jer se tamo deset puta više proždere i popije nego što se primeraka proda...
  13. NeshaDeBeli (avatar)
    Znao sam da postoji neki razlog zbog koga ne želim da vidim nijednog izdavača, samo nisam znao koji je.
    Sada znam.
    Kad ovako seru za romane šta li bi mi rekli za pesme
  14. MPMcB (avatar)
    Nemojte da vas moj tekst demorališe.
    Kroz ovo sam prošla više puta.
    Al' te ovaj nasekir'o.
    Što ne nađeš nekog drugog?
    Lik je toliko tipičan da bi i osnovcima bio dosadan. Sve zajedno sa pričom u kojoj ima samo žuči i ničeg više.
    Izdavači, pogotovu oni uspešni su piscima bića iz drugog sveta, stvorenja suprotne na krv i nož zakrvljene vere, jer tako mora u svetu ovom našem.
    Samoizdavaštvo je propast reče neko, ako se ne pretvoriš u tog takvog, koji samo zato što je takav i opstaje.
    Naravno da je najlakše mitraljez ili bič, a najbolje oba po smislenom redu.
    Ali možda je bolje spaliti rukopis ili čak ni ne pisati?
    Koja ušteda u vremenu čoveče, a tek u živcima?
    Jedino što knjiga ne dođe do ćitaoca.
    I tu je kvakica ćini mi se.
    Ovaj svet ima svoja pravila, nepoštena, nefer, nedostojna,
    Ne kažem, ali kome se ne sviđa nek ide ili neka ih menja, ako baš hoće.
    Ni mene vala....osim ako rešim, a onda ide u se i u svoje kljuse....ionako bi se šokirali idejom koju imam
    Ljiljka nemoj bar nas da ostaviš bez te ideje.

    Jer, da se ne lažemo, od knjiga se itekako, lepo živi.
    Jedino se ne jede baš redovno i uvek po izboru.
  15. coviax1 (avatar)
    Nedavno naletim na Basarine Bicikliste i vidim da im tiraž bio 1000...Požutela knjiga...
    Nađem,među tim starim knjigama i neku knjigu priča u crnom tvrdom povezu bez označenih autorstava,a svaku priču-očigledno,pisao drugi pisac...Ovo je jedini primerak koji sam sreo u životu...Prče starinske,za ovo vreme naivne i s previše pogrešnih naziva skupnih emocija...Varvari iz prošlosti...Naiva...
    I šta će biti s tim pismima iz Srbije za pedeset godina?
    Covi tako manje piše-više rl...
  16. *moonlight* (avatar)
    Najgore je što većina stvari može da prođe ako se odstrani bilo kakav element kvaliteta.
    Zato danas može pisati svako. Zato se danas svako i čita.
  17. shonery (avatar)
    Teške muke sa izdavačima...