[I]Svakom je nekad potrebno ohrabrenje i nije mala stvar ako smo u stanju da takav dar pružimo dragim osobama onda kada im je potreban - ili, možda, ne uvek samo dragim osobama, već i nekome za koga nam je očigledno da bi mu to značilo. Onako, bez posebnog razloga.
Kako ohrabriti nekog? Prvo, tu je pružanje podrške. Znate da neko nešto pokušava - prijateljica ide na razgovor za posao, ćerka ide na audiciju, ili samo vidite da koleginica koju slabo poznajete izgleda kao da bi joj prijateljska reč dobro došla. Nije neophodno uložiti sate i sate u ohrabrivanje, već i poziv ili diskretno ostavljena poruka (može i na specijalno kupljenoj čestitki) tipa "Obori ih s nogu!" može puno da znači. Što se pomenute situacije s koleginicom tiče, nije čak neophodno da znate o čemu se radi - i bez toga joj možete reći da se nadate da će sve biti u redu.
Drugo, tu je odavanje počasti. To već zahteva za nijansu više mentalnog ulaganja, jer treba znati bar ponešto o osobama koje ćete ohrabriti. Razmislite koje su to osobine koje cenite - hrabrost, snaga, mudrost, strpljenje, vedrina, saosećajnost, nežnost, dobrota - i kada vidite da neko ispoljava neku od tih osobina, pokažite im makar uz dve-tri reči da ste to primetili i da to cenite. Ovo je posebno bitno kad se radi o vašim najbližim, ali je izuzetno lep gest i kada odate počast potpunom neznancu (osmehom pohvalite nepoznatu osobu koja vam je pridržala vrata, pohvalite dete koje pomaže starijoj osobi da pređe ulicu...). Time te osobe ohrabrujete da nastave s ispoljavanjem vrlina koje cenite.
I treće, tu je davanje nade, onda kada je ohrabrenje baš potrebno. Reći nekom "Uspećeš" ili "Verujem u tebe" i biti u stanju da makar u tom trenutku zaista tako mislite može izuzetno mnogo da znači nekome ko je prestravljen zbog same ideje da bi mogao da u toj-i-toj stvari ne uspe. Ako možete da na trenutak zaboravite na sopstvene sumnje u sposobnosti te osobe, i ako možete da je na trenutak učinite centrom svog sveta, kao da je vaša životna misija da joj pružite nadu onda kada joj je najpotrebnija, učinili ste veliku stvar.
Da ne bude zabune, sve ovo ne znači da treba stalno gledati unaokolo koga bismo sve i kojim povodom mogli da ohrabrimo. Međutim, jeste dobro bar povremeno obratiti pažnju, i onda kada vidite da bi taj jedan gest koji ne zahteva mnogo vremena ni energije mogao nekom da pomogne, ohrabriti tu osobu. Lep je osećaj kada to učinite - a nemoguće je opisati kakav je osećaj kada vam godinama kasnije neko zahvali za taj mali trenutak pažnje.http://www.zenskisvet.com/[/I]
Kako ohrabriti nekog? Prvo, tu je pružanje podrške. Znate da neko nešto pokušava - prijateljica ide na razgovor za posao, ćerka ide na audiciju, ili samo vidite da koleginica koju slabo poznajete izgleda kao da bi joj prijateljska reč dobro došla. Nije neophodno uložiti sate i sate u ohrabrivanje, već i poziv ili diskretno ostavljena poruka (može i na specijalno kupljenoj čestitki) tipa "Obori ih s nogu!" može puno da znači. Što se pomenute situacije s koleginicom tiče, nije čak neophodno da znate o čemu se radi - i bez toga joj možete reći da se nadate da će sve biti u redu.
Drugo, tu je odavanje počasti. To već zahteva za nijansu više mentalnog ulaganja, jer treba znati bar ponešto o osobama koje ćete ohrabriti. Razmislite koje su to osobine koje cenite - hrabrost, snaga, mudrost, strpljenje, vedrina, saosećajnost, nežnost, dobrota - i kada vidite da neko ispoljava neku od tih osobina, pokažite im makar uz dve-tri reči da ste to primetili i da to cenite. Ovo je posebno bitno kad se radi o vašim najbližim, ali je izuzetno lep gest i kada odate počast potpunom neznancu (osmehom pohvalite nepoznatu osobu koja vam je pridržala vrata, pohvalite dete koje pomaže starijoj osobi da pređe ulicu...). Time te osobe ohrabrujete da nastave s ispoljavanjem vrlina koje cenite.
I treće, tu je davanje nade, onda kada je ohrabrenje baš potrebno. Reći nekom "Uspećeš" ili "Verujem u tebe" i biti u stanju da makar u tom trenutku zaista tako mislite može izuzetno mnogo da znači nekome ko je prestravljen zbog same ideje da bi mogao da u toj-i-toj stvari ne uspe. Ako možete da na trenutak zaboravite na sopstvene sumnje u sposobnosti te osobe, i ako možete da je na trenutak učinite centrom svog sveta, kao da je vaša životna misija da joj pružite nadu onda kada joj je najpotrebnija, učinili ste veliku stvar.
Da ne bude zabune, sve ovo ne znači da treba stalno gledati unaokolo koga bismo sve i kojim povodom mogli da ohrabrimo. Međutim, jeste dobro bar povremeno obratiti pažnju, i onda kada vidite da bi taj jedan gest koji ne zahteva mnogo vremena ni energije mogao nekom da pomogne, ohrabriti tu osobu. Lep je osećaj kada to učinite - a nemoguće je opisati kakav je osećaj kada vam godinama kasnije neko zahvali za taj mali trenutak pažnje.http://www.zenskisvet.com/[/I]
