Рихард Штраус је још једно велико име немачке позне романтике.
Рођен 11. јуна 1864. године у Минхену. Већ у петој години, узимао је часове клавира код Аугуста Томбоа, а у седмој – виолине код Бена Валтера. Уз то, у шестој години, почео је и да компонује. Од 1874. до 1882. године, похађао је гимназију. За то време, написао је своје прве композиције, прва камерна дела. После матуре, извесно време је на универзитету слушао предавања из историје културе, историје књижевности и филозофије. Од 1884. године, почиње његов интензиван стваралачки рад. Важно је напоменути да он није ниукаквом сродству са чувеном Бечком породицом композитора валцера, полки, маршева и оперета, иако нас својим презименом може случајно подсетити на њих.
Рихард Штраус је за живота био велики диригент. Уз Густава Малера и Артура Тосканинија, највећи у своје време. Својим талентом, премостио је јаз који је настао смрћу првог, а пре дефинитивне афирмације другог. Концертирао је по многим Европским музичким престоницама, а и у САД. Врхунци његове диригентске уметности, везују се за Минхенску Оперу, Берлинску Дворску Оперу и Бечку Државну Оперу. У Берлину је од 1908. године био генерални музички директор, а од 1917. до 1920. године, предавао је композицију на Високој музичкој школи. Последњих година свога живота, није концертирао, већ је живео повучено у својој вили у Гармишу, где је и умро после богатог и испуњеног живота, у дубокој старости, 8. септембра 1949. године.
Но, Рихард Штраус је до данас остао славан управо као композитор. Поред првих камерних дела, извесног броја соло-песама и солистичких концерата, а уз позамашно оперско стваралаштво, он је управо због својих симфонијских поема, поред диригентске активности, остао упамћен као емининтни симфоничар немачке позне романтике, својим ведријим погледом на свет и стил музичког изражавања - ''други пол'' позноромантичарске симфонијске музике, насупрот једном колосу Гусатву Малеру.
Рођен 11. јуна 1864. године у Минхену. Већ у петој години, узимао је часове клавира код Аугуста Томбоа, а у седмој – виолине код Бена Валтера. Уз то, у шестој години, почео је и да компонује. Од 1874. до 1882. године, похађао је гимназију. За то време, написао је своје прве композиције, прва камерна дела. После матуре, извесно време је на универзитету слушао предавања из историје културе, историје књижевности и филозофије. Од 1884. године, почиње његов интензиван стваралачки рад. Важно је напоменути да он није ниукаквом сродству са чувеном Бечком породицом композитора валцера, полки, маршева и оперета, иако нас својим презименом може случајно подсетити на њих.
Рихард Штраус је за живота био велики диригент. Уз Густава Малера и Артура Тосканинија, највећи у своје време. Својим талентом, премостио је јаз који је настао смрћу првог, а пре дефинитивне афирмације другог. Концертирао је по многим Европским музичким престоницама, а и у САД. Врхунци његове диригентске уметности, везују се за Минхенску Оперу, Берлинску Дворску Оперу и Бечку Државну Оперу. У Берлину је од 1908. године био генерални музички директор, а од 1917. до 1920. године, предавао је композицију на Високој музичкој школи. Последњих година свога живота, није концертирао, већ је живео повучено у својој вили у Гармишу, где је и умро после богатог и испуњеног живота, у дубокој старости, 8. септембра 1949. године.
Но, Рихард Штраус је до данас остао славан управо као композитор. Поред првих камерних дела, извесног броја соло-песама и солистичких концерата, а уз позамашно оперско стваралаштво, он је управо због својих симфонијских поема, поред диригентске активности, остао упамћен као емининтни симфоничар немачке позне романтике, својим ведријим погледом на свет и стил музичког изражавања - ''други пол'' позноромантичарске симфонијске музике, насупрот једном колосу Гусатву Малеру.