Moja jaga - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Moja jaga

Oceni ovaj blog
Do se moji dragi bratanci spremaju za odlazak u selo kod baba tete (moja tetka, mamina sestra), na isto ono mesto na kojem sam ja godinama uživala sa nikad prežaljenim Lazom i Macom (moji baba i deda koje smo zvali po imenu, jer se mom Lazi nije dopadala reč "deda" ), naviru mi razna sećanja... Od onog da smo, čim se raspustimo počeli sa svakodnevnim pitanjima: "kad ćemo krenuti?" sve dok nas tata i mama ne "spakuju" u auto sa sve biciklima, rolšulama, loptama... i ostalim rekvizitima koji su nam neophodni tokom raspusta. "Pauzu" smo pravili samo zbog odlaska na more i ako bi se namestilo da se npr. vratimo u utorak, a tata ne može da nas vozi pre vikenda - to je bila prava muka.
Zbog toga što znam šta je selo, zbog toga što sam je kao dete toliko uživala u boravku tamo - jako sam srećna što i sledeća generacija rado odlazi tamo. Naravno, vremena su se promenila, njihovi zahtevi, prioriteti, su drugačiji, odnos (odraslih) prema njima je drugačiji, ali - njima je tamo lepo!
Istina je da njihova baba-teta, kolikogod da ih voli nije isto što i moji Laza i Maca (oni su, ipak, neponovljivi po svim pitanjima), istina je da nema ni konja, ni ovaca, ni svinja... samo po neka krava (pa bude i teluškice ), pilići i to je - to. Volim i što klinci vole životinje i što im od malena prilaze i smatraju svojim.
Takva sam i ja bila...
Uživala sam mazeći ih i igrajući se sa njima, nisam se plašila ni konja ni krave - naprotiv. Bilo je puno tih "ljubimaca" koje bih pozdravljala kad odem kući i radovala se kad ih tokom godine posetim, a oni pokažu da me nisu zaboravili...
Jednom, ne sećam se da li sam tada uopšte išla u školu, je Laza doneo kući tek ojagnjeno jagnje. Bilo je preslatko, skroz crno. Pošto je ovca ojagnjila blizance, a obično ne može da se stara o oba - to jedno je doneto kući i othranjeno na kravljem mleku. Svakodnevno sam sa nestrpljenjem čekala da Maca spremi mleko i sipa mi u flašicu, kako bih ga nahranila. Ono je brzo napredovalo, bilo veselo i razigrano i pratilo me u stopu! Tačno se po tome gde je ono, moglo znati i gde sam ja! Sećam se sledeće scene: Sedim u sedlu na nekoj mašini, ono pored mene i jedem grisine: ja uzmem štapić. odgrizem, pa dam njemu. On odgrize malo, ja ponovo i tako redom... Laza se smejao kad nas je video... rekao nešto u stilu: "Nemoj, pile, njega da hraniš... ima on mleko i seno", ali mu je bilo simpatično...
Pošto jagica nikad i nije bila na pašnjaku, svi su je videli u tanjiru!
Naravno, meni je Laza obećao da ga neće dirati, odnosno da će ono ostati da poraste i biti ovca. Ja i danas ne znam da li je moja jaga bila muško ili žensko... ali čvrsto verujem da me Laza nije lagao.
Uglavnom, bližilo se neko porodično okupljanje, dolazili su gosti, tetkini i tečini bliski prijatelji i naravno da se pripremala i trpeza. Sve vreme sam znala za to i pričalo se i o jagnjetini, ali sam bila mirna i spokojna: Laza mi je obećao da niko neće dirati moju jagu.
Scena koja mi se urezala doživotno, izgledala je ovako: Nedelja ujutro, ja tek ustala iz kreveta, vidim automobile i znam da su stigli i moji roditelji i tetka i teča. Polazim da im se javim i zatičem tatu i teču kako oštre noževe (znate onu "napravu" na nogarama gde se onaj kamen ručno okreće? Mi smo to zvali "tocilo"). Pozdravimo se, moja jaga trčka oko mene. I dok sam stala da popričam sa njima, ona se okrenula ka plastu sena i "čupka" po malo, dok je ja češkam po leđima. Pitam ih gde je jaga koja će da završi na trpezi, moj tata najprirodnije odgovara. "pa eto je!"
Nisam se rasplakala (to mogu i sad kad se setim te scene!), vrisnula sam! I otrčala u kuću, alarmirajući sve oko sebe. Niko nije znao o čemu se radi, mislili su da sam se povredila ili... nemam pojma šta. Uglavnom, svi su za tren bili oko mene. Nisam bila u stanju ni da ispričam... Samo sam kroz suze ponavljala: "Ne dam moju jagu!". Uz pokušaj objašnjenja da "jednom mora da se zakolje" (koji odvratni rezoni!), bilo je i međusobnih prepucavanja tipa: "Što ste joj rekli?". Ali je sve trajalo samo do trenutka dok se tu nije pojavio i moj Laza.
"Šta je bilo?" autoritativno je pitao, mada je i sam shvatio.
I uopšte nikog ništa više nije pitao. Samo je rekao: "To jagnje neće da se kolje! Čekajte da donesem drugo!". Momentalno se spakovao, seo na bicikl i krenuo prema pašnjaku da donese drugo jagnje. Uz put je "malo" grdio Macu (neko je morao biti kriv!) što je, na njen predlog da se kolje "veće", izbor pao na moju jagu.
I dok su se gosti gostili i uživali u svežoj jagnjetini, ja sam najveći deo dana provela grleći moju jagu, zahvalna što je onaj ko je trebalo da razume - razumeo!
Eto ga još jedan od razloga zašto sam ubeđena da sam imala najboljeg dedu na svetu. Sasvim posebnog.
PS Slike kad dođem kući. Nemam ovu jagu, ali imam neke druge, sigurna sam.

Pošalji "Moja jaga" na Facebook Pošalji "Moja jaga" na Google Pošalji "Moja jaga" na My Yahoo! Pošalji "Moja jaga" na Live Pošalji "Moja jaga" na MySpace Pošalji "Moja jaga" na Twitter Pošalji "Moja jaga" na Digg Pošalji "Moja jaga" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Pa, umal se ne rasplaka....al me Laza sprečio.
    Mi nismo imali jagnjad ali smo imali prasiće....i svaki put je bilo suza i cvilbe i.....
    Divna priča draga.....volim tvoje priče
  2. smeh (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Pa, umal se ne rasplaka....al me Laza sprečio.
    Mi nismo imali jagnjad ali smo imali prasiće....i svaki put je bilo suza i cvilbe i.....
    Divna priča draga.....volim tvoje priče
    Ako ti kažem da meni oči zasuze na samu pomisao na ovaj događaj... verovaćeš
    Više ne toliko zbog jage, koliko zbog Laze. Obožavali smo se, na samo naš način. I sa godinama, sve bolje razumem.