Колико наш званични йезик стварно има падежа? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

gost 246399

Колико наш званични йезик стварно има падежа?

Oceni ovaj blog
У школах нас учаху да званични србски йезик има [B]седам[/B] падежа, и то йе йедна од рѣтких ствари коя се не заборавља после школовања. Чак и полуписмени знайу да падежа има седам, то им би утувљено у главу безбройним понављањем током школовања и живота. То чак и врабци на гранах знайу.
Али, да ли йе баш тако? Ако погледамо било койу рѣч у йеднини, видѣћемо да су одговори на питања "[I]Коме? Чему?[/I] ([I]датељни[/I] падеж, односно dativ)" и "[I]О коме? О чему?[/I] ([I]мѣстни[/I] падеж, односно locativ)" увѣк истога облика. Ево примѣра из свих скупина промѣне: "[I]раду, о раду[/I]", "[I]селу, о селу[/I]", "[I]жени, о жени[/I]", "[I]радости, о радости[/I]". Примѣра гдѣ су облици, односно падежи различити - нема. Значи да мѣстнога падежа нема, мѣсто њега се користи датељни!

Погледаймо какво йе стање у множини: од могућих седам падежа ту постойе само четири. Да будемо искрени [I]зватељнога[/I] (vocativ) и немаше никада, за његову намѣну се одувѣк коришћаше именитељни, тако да йе найвећи могући брой у ствари шест. На примѣр рѣч "[I]рад[/I]" има само множинске облике "[I]радови, радове, радова, радовима[/I]". У множини нам недостайу два падежа, пошто су одговори на питања "[I]Коме? чему?[/I]", "[I]О ком? о чем[/I]?" и "[I]Са ким? са чим?[/I]" у званичном, односно тршићком йезику увѣк исти "[I]радовима, селима, женама, радостима[/I]".

Поставља се питање куда се дедоше преостала два множинска падежа, и како они изгледайу. Одговор на прво питање йе прост: из йезика их свѣстно протѣра Вук Караџић. Из простога разлога: у његовом селу их немаше, Тршићани коришћаху само четири множинска падежа. А то што се у многих других србских крайевах знаше више од тога њега не занимаше много. Вуку бѣше битан само говор његовога роднога села и ништа више. Дослѣдно се, до края живота држаше свойега схватања да [U]оно што нѣйе тршићко нѣйе србско[/U]. Сви остали бѣху по њѣм искварени, а врхунац искварености бѣше познавање и коришћење више од четири множинска падежа. Недостайући падежи, из йезика протѣрани Вуком Караџићем, сви или пойедини, се у његово врѣме могаху чути међу србским народом у разних крайевах, од йужнога Косова и йужне Црне Горе па до Войводине (гдѣ се найвише коришћаху), од Велике Мораве на истоку па до края около Бенковца у Далмацийи на западу.

Одговор на друго питање се може видѣти на горњих примѣрах, гдѣ ћу навести како они изгледаху до Вука:
-датељни: ([B]радовом, селом, женам, радостим[/B])
-творитељни (instrumental): ([B]радови, сели, женами, радостими[/B])
-мѣстни: ([B]радовах/радових, селах/селих, женах, радостих[/B]) Напомѣна: већина србских говора свугдѣ изостављаше глас [B]Х[/B], па и овдѣ.

То се све може видѣти у дѣлах многих србских писаца од прѣ Вука, али и код неких послѣ њега, попут Бранка Радичевића и нарочито Лаза Костића.

Овдѣ се може видѣти поређење спорних множинских падежа у свих словѣнских йезицих.

[IMG]http://img96.imageshack.us/img96/197/padezi.png[/IMG]

Шта овиме изгубисмо?
-Прво се граматички односно йезички беспотрѣбно удаљисмо од свойих прѣдака и од осталих Словѣна. Наш йезик тиме постаде мање словѣнски а не постаде више србски. Само више тршићки, и више искварен и неправилан. Йезик Светога Саве, осталих Немањића и кнеза Лазара нам постаде удаљенийи, стран. И йезик многих србских писаца, користивших све наше падеже. Као и многи србски народни говори.

-Друго, одбацивањем датељнога и творитељнога падежа множине из йезика и њиховом замѣном општим падежом наш йезик у многих случайих не може више служити свойой сврси, пойедине мисли више не може исказати. Ево примѣра: рѣченице у йеднини "[I]Људи се прилагођавайу [B]промѣни[/B][/I]" и "[I]Људи се прилагођавайу [B]промѣном[/B][/I]" очигледно имайу различита значења. Ако ове двѣ различите мисли покушамо прѣвести у множину добиямо исту рѣченицу "[I]Људи се прилагођавайу [B]промѣнама[/B][/I]", коя йе тиме двосмислена. Тршићка граматика, за койу Вук говораше да йе "[I]опћенито правилна[/I]" наведене мисли не може исказати у множини. Али прави, изворни србски, са неокрњеним падежним саставом би их разлучио овако: "[I]Људи се прилагођавайу [B]промѣнам[/B][/I]" и "[I]Људи се прилагођавайу [B]промѣнами[/B][/I]". И ту забуне и двосмислености нема.
Таквих примѣра има много више него што човѣк може у првом тренутку помислити. Ево йош йеднога: "[I]Заклех се свойим [B]синовима[/B] да то не учиних.[/I]" Да ли се закле им (коме), или са њима, помоћу њих (са ким, са чим)? Неписмен србски сељак из Войводине у врѣме Вука не би имао тешкоћа са недореченошћу и двосмисленошћу: у првом случайу би рекао "[I]Заклех се [B]свойим синовом[/B][/I]..." а у другом "[I]Заклех се [B]свойими синови(ми)[/B][/I]...". Попут осталих Словѣна имайућих падеже.

Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na Facebook Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na Google Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na My Yahoo! Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na Live Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na MySpace Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na Twitter Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na Digg Pošalji "Колико наш званични йезик стварно има падежа?" na del.icio.us

Ažurirano 08.09.2012. u 17:53, autor: gost 246399

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. NeshaDeBeli (avatar)
    Padeža ima devet ako niste znali.
    Osmi padež se zove zemunativ i dobija se na pitanje koga, čime.
    Deveti padež zove se prezervativ i dobije se na pitanje koga, gde.
    E sad Aco, ako si se naljutio izvinjavaj, al' rekoh kad je već neko pomenuo padeže da se umešam.
  2. Mrkalj (avatar)
    Citat Original postavio NeshaDeBeli
    Padeža ima devet ako niste znali.
    Osmi padež se zove zemunativ i dobija se na pitanje koga, čime.
    Deveti padež zove se prezervativ i dobije se na pitanje koga, gde.
    E sad Aco, ako si se naljutio izvinjavaj, al' rekoh kad je već neko pomenuo padeže da se umešam.
    Mišljenje je kao dupe - svako ga ima.
  3. NeshaDeBeli (avatar)
    Moje je dupe veliko što znači da je takvo i mišljenje.