Opraštanje i greške (II) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Opraštanje i greške (II)

Oceni ovaj blog
Ljudi ne mogu da menjaju život drugih ljudi ukoliko oni sami to ne žele ili ukoliko nisu spremni za to. Svaki takav pokušaj bio bi uzaludan i samo bi doprineo još višem neskladu.
Kao što ruža ima svoje vreme otvaranja tako ga isto imaju i ljudi. Svi mi imamo naše određeno vreme kada smo u stanju da se otvorimo ka višoj spoznaji i razumevanju. Zato je sve upravo onako kako i treba da bude i nema mesta kajanju.

Život je proces razvoja što znači da se sastoji od različith faza koje ponekad odredjujemo kao greške. Međutim i greške su deo puta ili stepenica kojima idemo ka vrhu te čine sastavni deo razvoja i učenja. One su niže stepenice koje su nam omogućile da se uspnemo do viših.

Greške upućuju ljude na potrebnu aktivnost. Kroz njih ljudi uviđaju šta ne trebaju činiti kao i to šta trebaju činiti drugačije. Iz toga razloga je potrebno da se osvrće na greške da bi se iz njih učilo, a ne kajalo. Jer, kao što kaže Konfučije: "Onaj koji napravi grešku, a ne ispravi je - čini i drugu grešku!"

Greši se i onda kada se očajava ili kaje zbog greške jer se u egzistenciji uvek sve balansira pa i Emerson kaže: "The world looks like a mathematical equation, which, turn it how you will, balance itself. Every secret is told, every crime is punished, every virtue rewarded, every wrong redressed, in silence of certainty."
Kant je isto tako uočio: "Sa svakom stvari koju si propustio, nešto si dobio. Sa svakom stvari kojom dobiješ nešto si izgubio."

Kajanje koje nas osvešćuje time što jača našu volju da prevazidjemo niže nagone i idući put u sličnoj situaciji reagujemo ispravnije, plemenitije ili mudrije ima karakter konstuktivnog kajanja. Ono se razlikuje od uzaludnog ili jalovog kajanja.

Jalovo kajanje iscrpljuje i parališe te se treba prepoznati kao niža svesnost (razumevanje) kojom se sprečava daljnji progresivni razvoj. Dok dopuštamo sebi da nam se misli zadržavaju ili kruže u tami bola, mučenja, zbunjenosti i kajanja ne možemo dopreti do skrivenog sjaja smisla koje je u stanju da rastera takvu tminu i uzdigne nas do višeg stepena spoznaje.

Personalno nadsvesno ili ograničeno dobro se i pored plemenitih osećanja ili misli nalazi pod uticajem zakonitosti fizičke egzistencije zato ono ima potrebu kontrole kao i arogantnost. Tek se kroz suštinsko nadsvesno spaja sa svešću univerzuma kojom se prevazilaze takve zakonitosti, odnosno postiže najviši stepen razumevanja. Ljudi koji se zadrže u ograničenom dobru nisu u stanju da oproste.

Svi mi u višoj ili manjoj meri podležemo fizičkim zakonitostima pošto imamo telo tako da u slučaju nanete nepravde ili zla prva reakcija obično potiče iz nižeg svesnog nivoa. Zato je karakteristično da ljudi prolaze kroz različit spektar emocija i to je sasvim normalmo.

Međutim, ako se pojavi produžena disfunkcionalna opsesija sa zločinom ili zločincem uzrok tome je uvek zadržavanje u personalnom nadsvesnom ili polarnom dobru. Kroz njega ljudi nisu u stanju da shvate ni zločin ni zločinca zato žele da ga kazne ili unište.

Ne samo što se na taj način ne može uništiti zločin ili zločinac, već osoba uništava sama sebe pošto kreira disfunkcionalnost i u sebi i u odnosu s bližnjima.
Ona svoj daljnji razvoj ili svoja daljnja iskustva podredjuje jednom jedinom iskustvu te na taj način obezvređuje životni smisao i konstruktivnost, a daje snagu destruktivnosti i zlu. Stalna preokupacija s nepravdom ili zločinom je uslov njihovog stalnog održavanja i regeneracije pa osoba kreira upravo ono što nastoji da uništi.

Jedino se kroz suštinski nadsvesni nivo oslobađa potrebe za kažnjavanjem i kontrolom te se prepušta univerzumu ili Bogu da balansira naneto zlo. To je istinska vera u Boga ili potpuno predavanje pa se zato u Hrišćanstvu insistira na nužnosti opraštanja.

Ponekad pobožni ljudi koji nisu u stanju da oproste još više doprinose vlastitoj disfunkcionalnosti time što osećaju krivicu zbog toga. U pitanju nije njihova neadekvatnost već samo zadržavanje u personalnom nadsvesnom nivou.

Ukoliko ljudi uz najiskrenije napore i pokušaje nisu u stanju da oproste trebaju prihvatiti takvo stanje kao nešto što jeste. Ali, onda ne trebaju dozvoliti sebi ili svojim mislima da se nepotrebno zadržava u zločinu.

Božije tajne su skrivene i nedokučive. Sve ima svoje odgovarajuće ili potrebno vreme. Kao što kruška i sama otpadne kada je zrela tako i Božija mislost dotakne ljude upravo onda kada treba i kada im je vreme.

Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na Facebook Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na Google Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na My Yahoo! Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na Live Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na MySpace Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na Twitter Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na Digg Pošalji "Opraštanje i greške (II)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Još je Hipokrat rekao "Ko ne želi da se menja ne mogu mu pomoći"
    Takodje jedna izreka glasi:
    Ko je mudar-onaj ko ume da izvuče pouku iz inoga šta mu se dogadja ( da mu se greška ne bi ponovila)
    Ko je snažan -onaj ko može sebe da obuzda i t d

    Uvek me je čudilo zašto ovakvih izlaganja nema u crkvenim propovedima iako su tako potrebna i aktuelna i imala bi dejstva.To bi bilo osavremenjavanje religiskog pristupa vrednim istinama koje su inače prisutne u njima.Sada mislim da oni namerno žele da ljudi ostanu u personalno nadsvesnom umesto da pomažu prelazak ka suštinskom nadsvesnom tj.istinskom preobražaju ljudi.
    Ažurirano 11.06.2011. u 10:06, autor: zxy
  2. Nao (avatar)
    "Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje Moramo da upućujemo dobre misli

    Misli,raspoloženje,želje rukovode našim životom Kakvim se mislima bavimo,takav nam je život
    Ako su nam misli mirne,tihe,pune ljubavi, dobrote, plemenitosti, čistote-onda je u nama mir jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas
    Ako u sebi nosimo negativne paklene misli,onda je naš unutrašnji mir razoren"

    Kakve su tu misli takav ti je i zivot - Otac Tadej
  3. sofija06 (avatar)
    Hvala za aforizme zxy posto ih uvek rado citam. Nema dragocenije riznice blaga u zajednici ljudi od aforizama.
    Ne znam sta je razlog dogmaticnosti crkvenih propovedi, ali znam da progresivni razvoj u sebe mora ukljuciti otvorenost ka novim idejama.
  4. sofija06 (avatar)
    Misli kao aktivni svesni princip i jesu sustina zivota ili njegove stalne aktivnosti i promene zato se slazem s Ocem Tadejom i njegovim obrazlozenjem. Hvala na tako lepom izvodu.
  5. 123loncar (avatar)
    Sofija , pitanje Boga tako je veliko i nedokučivo, da ne može se mešati sa nekakvom ljudskom teorijskom postavkom o zločinu i kazni ( iliti kako ti kažeš : " opraštanje i greške - kroz ljubav prema mudrosti ) .... tvoje kazivanje ovog problema svelo se na Savlovskopvalovskoj prevari koja je data kroz religijski moral ( koji je na marginama etike ) ....
    malo ću da grešim pa ću da se uzdižem kroz pokajanje jer kroz njega dosežem prosvetljenje ...a ono , prosvetljenje po tome je uskraćeno onima koji su časni pošteni od rođenja do smrti .... ta jevrejština, koja je zaposela gotovo celu psihologiju nakazna je kao i tvrdnja, da je njima obećan svet ...ti hoćeš da kažeš da ako se pokaju zločinci iz ove balkanske klanice da će tim prosvetljenjem da se uzdignu i uznapreduju izvan svog neljudskog bića ( "greške su deo puta ili stepenica kojima idemo ka vrhu te čine sastavni deo razvoja i učenja. One su niže stepenice koje su nam omogućile da se uspnemo do viših. " --- ovo priča šešelj i čavoški - sa celom opštenarodnom bandom ratnih zločinaca i profitera ....
    ... srećo , ovo je pitanje etike ...
    ...treba da znaš , ako jednog lopova kokošara uhvatiš i zatvoriš - ljudi ne trpe štetu a kokoške mogu slobodno da žive ; zato suđenja kokošarima nisu ni bitna ...ako jednog ubicu uhvatiš i zatvoriš -- ljudi mogu slobodno bez straha da nastave život ; ali suđenje njemu je važno za ljude , jer vaspitno deluje na sve zločinačke potencijale međ ljudima i sprečava ih ...... ali ako uhvatiš vaspitača kokošara i ubice koji su pisanim i javnim govorima stvorili ličnosti ovih pogrešnih ljudi --- možeš da im sudiš ; da ih večno utamničiš ; možeš da im radiš šta hoćeš -- ljudi i čovečanstvo će još dugo trpeti štetu ...

    ...zapamti ovo ... jedan top može ubiti stotine ljudi , ali zato perfidan govor može milenijumima ubijati ljude ....
    .. u đubre možeš bacati zlato i dragulje , ali đubre nisi pozlatio nit si zlato i dragulje opoganio ... čovek koji pređe takozvanu ljudsku crtu , ne može se uzdignuti ničijim oprostom niti pak pokajanjem međ ljude a ponajmanje međ svece ... zato se i briše identitet barabama i zločincima u religijskim i državnim službama , te im se stvara nov kako bi bili uvaženi ljudi --- spremaju ih za ikone ...

    ..po ovoj pameti , koja je ovde umotana u farisejski govor , mi imamo svete i časne pretke oslikane po crkvama i državnim zadužbinama ( inače su braćo i oco ubice ; pljačkaroši narodnih blagajni i gulikože ; ubice i genocidni manijaci ), kao naše velikane od uzora ...

    ...hoću da kažem , kad izneseš neku izresavljenu literaturu , potrebno je da daš kritičan osvrt .. inače ona nema smisla ...
  6. sofija06 (avatar)
    Ah, Loncar. Mislim da je problem u tome sto ti u svemu uocavas fantom politike. Ne znam sta je razlog tome? Mozda je ta sva situacija kod nas uticala da se njome preopteretis te time izgubis potrebnu ravnotezu ili predjes u preterani subjektivizam iz kojeg nisi u stanju da "saslusas" sagovornika ili da pravilno protumacis ono sto on nastoji da kaze.

    Ocigledno je da si inteligentan i da imas originalno misljenje, ali smatram da bi ti koristilo da se opustis i da verujes u iskrenost kao i intelektualnu sposobnost drugih ljudi, tj. da pokusas da s njima uspostavis mnogo ravnopravniju, zdraviju ili uravnotezeniju interakciju.

    Veoma je naporno i mucno u svemu traziti neko skriveno zlo. Naravno, da se nista ne treba prihvatati bezrezervno i da je neophodno imati izvesnu dozu opreza, ali i tu je potreban balans ili ravnoteza.
    Nadam se da se neces ljutiti na moju iskrenost koja je dobila proporciju indiskretnosti. Dopustila sam je iz razloga sto smatram da je ponekad neophodno saslusati neko neprijatno, ali iskreno misljenje drugih ljudi jer nas moze stimulisati na dublju unutrasnju interakciju, a time i otkrivanje i prevazilazenje odredjene nefunkcionalnosti koje nismo u dovoljnoj meri svesni.

    Sto se tice gresaka, ja sam u jednom od mojih tekstova napravila razliku izmedju greske i greha. Greska se cini iz neznanja ili organicenog razumevanja. Ljudi su ubedjeni da cine ispravnu, pravednu ili korisnu stvar na osnovu njihovog odredjenog stepena razvoja ili informacija s kojima raspolazu, da bi kasnije (kroz gresku, naravno) ustanovili da su bili u zabludi posto su raspolagali s neispravnim, nedovoljnim ili nepotpunim informacijama.
    Zbog toga im greska omogucava da otkriju potpunije ili ispravnije informacije, tj. da nesto novo nauce i time ostvare progresivniji razvoj ili razumevanje.

    Greh se cini svesno, a ne iz neznanja. Osoba radi protivno svojoj savesti ili svesno krsi bozanske principe zajednistva te time ne ostecuje samo druge ljude i okolinu vec i sama sebe. Na taj nacin ona se otudjuje od svoje prave sustine sto postepeno rezultira duhovnim siromastvom i gubitkom smisla koji ona vesto nastoji da prikrije. Zato nije slucajno sto se mnogi zlocinci okarakterisu kao mentalno bolesni ili ludi. Bez kontakta s duhovnom dimenzijom ili bez njenog razvoja, intelekt se zaista degenerise ili ostvaruje regres.

    Ja u nikom slucaju ne podrzavam ili ohrabrujem greh. Naprotiv, smatram da je neophodno da se ucini sve sto je u nasoj moci da se on spreci. Medjutim, suvise je arogantno smatrati da se sve treba naci pod kontrolom ljudi ili da su ljudi sposobni da na sve uticu. Neke stvari su izvan nase kontrole posto prelaze u visi bozanski domen uskladjivanja. Takve stvari se trebaju prihvatiti time sto se "pomiri sa sudbinom" ili sto se uspostavi izvesna ravnoteza i mir u mucnim situacijama koje prevazilaze nas domen uticaja ili izmene.
  7. 123loncar (avatar)
    ..ne ljutim se ... Veliko hvala ! ... vidiš da možeš da imaš svoj stav o svemu pa čak i o temi koju postavljaš .. a što se tiče politike i njnog upliva u sve -- što pre prihvatiš to stanje , pre ćeš moći da ga koristiš ka strategiju ... čovek je društveno pa i stoga i političko biće .. može se reći da je i idiotstvo svojevrsna politička strategija prema društvu i društveno političkim odnosima ... pokušaj to da razumeš ..... Pozdrav !
  8. sofija06 (avatar)
    Drago mi je da se ne ljutis. Ja ne poricem cinjenicu da je covek drustveno bice u cijem zivotu politika zauzima odredjeno znacajno mesto. Medjutim, pored nje takodje postoje i ostali znacajni faktori neophodni za dobrobit i blagostanje ljudi.
    Harmonija se ostvaruje tek onda kada su svi ti faktori zastupljeni u potrebnoj proporciji. Ukoliko se bilo koji od tih faktora preuvelicava ili preforsira dolazi do izvesne neuravnotezenosti i nesklada.
    Pozdrav i hvala za javljanje.