Opraštanje i greške (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Opraštanje i greške (I)

Oceni ovaj blog
Ljudi traže ili žele ono što im nedostaje. Ko nema unutrašnju snagu, veličinu ili vrednost on je traži izvan sebe. Zato je agresivnost, dokazivanje vlastite vrednosti ili žudnja za spoljašnjom moći uvek odraz unutrašnje slabosti i nemira.

Karakteristika svih mudrih ljudi je skromnost, umerenost i razumevanje pošto takvi ljudi imaju unutrašnju, suštinsku snagu i veličinu koja im pruža mir, sreću i zadovoljstvo.

Mudar čovek nema neprijateljsko osećanje ni za jedno ljudsko biće što ne znači da ne postoje ljudi koji nemaju neprijateljsko osećanje prema njemu. Neprijatelj ne treba izazivati osećaj zabrinutosti i nemira. Ponekad se od jednog neprijatelja uči više nego od deset prijatelja zajedno pošto nas on stavlja u iskušenje.

Kroz reakcije na iskušenja smo u stanju da najjasnije sagledamo vlastiti stepen razvoja ili slabosti koje trebamo prevazići. Na taj način i uviđamo u kom pravcu naš daljnji razvoj treba da se kreće.

Neprijateljstvo predstavlja vid otpora nastalog usled nižeg ili ograničenog nivoa razumevanja koje nije u stanju da shvati nužnost postojanja razlika u fizičkoj egzistenciji kao osnovni uslov učenja i razvoja.

Mudar čovek je svestan toga da postoje ljudi sa zaostalim ili sprečenim duhovnim razvojem čija se disfunkcionalnost manifestuje u vidu zla ili destruktivnosti te ne samo što ih ne mrzi već ih i žali. On zna da takvi ljudi nisu u mogućnosti da daju ništa više od onog što osećaju. Zato nije iznenađen, razočaran ili uznemiren kada takvi ljudi pokažu neprijateljske ili podle namere prema njemu.

I pored besomučnih napada koji su duhovno nerazvijeni ljudi u stanju da vrše usled krajnje ograničenosti ili nerazumevanja, mudri ljudi u njima vide skriveni potisnuti smisao i lepotu koja nije u stanju da se razvije ili dođe do izražaja.

Kao što je nemoguće za miša da se ponaša kao mačka tako je nemoguće od ljudi s regresivnim duhovnim razvojem, zarobljenim nižim strastima i nagonima, očekivati plemenita osećanja i dela. Kada se to zna lakše im se i oprašta.

Ono čemu se najviše opire upravo je ono što treba da se shvati. Zlo ima snagu samo dotle dok mu se opire. A, opire mu se sve dotle dok se ne razume. Krajnje razlike ili suprotnosti prilikom susreta prouzrokuju burnu reakciju ili nemir.

Dobro koje je ograničeno vlastitim zakonitostima nije u stanju da shvati drugačije zakonitosti pa im se zato i opire. Ono nije u stanju da obuhvati celinu egzistencije već se zadržava samo u vlastitoj polarnosti. Takvo razumevanje je takodje ograničeno te kroz njega nije moguće ostvariti mir.

Tek kada se izdigne iznad polarnosti dobra može se shvatiti uzrok zla te na taj način prevazići obe polarnosti i ostvariti mir s celokupnom egzistencijom ili prihvatiti i jedno i drugo kao ono što jeste ili ono što je sastavni deo života ili razvoja u fizičkoj egzistenciji.

Ukoliko se zadržava u ograničenom dobru uzrokuje se stalna tenzija ili nemir u kojem se dobro opire zlu ili nastoji da ga uništi. Time ograničeno dobro kreira upravo ono što nastoji da uništi a to je nemir i disfunkcionalnost, tj. zlo. Međutim, dobro bez zla ne može da postoji pošto je i jedno i drugo život, aktivnost razvoja ili ono što jeste u fizičkoj egzistenciji.
Da li to znači da se treba prihvatati i odobravati disfunkcionalnost (zlo) i da se ništa ne treba preduzimati protiv njega?

Naravno da ne, jer kao što se i u Bibliji kaže: "Ko može dobro činiti, a ne čini, greh čini." Ali i tu je neophodna fleksibilnost. Kada se shvate zakonitosti i zla i dobra tada je moguće kontrolisati njihovu tenziju ili usmeriti njihovu interakciju tako da se ostvari neutralnost. Tamo gde je moguće nešto učiniti na moralan način, učini se. Tamo gde nije prihvati se onako kako jeste, pošto tako mora da bude.

Smisao i dubina božijeg zakona daleko prevazilazi ljudsko razumevanje te je arogantno ukoliko neko nastoji da kontroliše okolinu ili da nameće svoju volju, tj. prisiljava druge da se ponašaju kao on. To ne znači da se mora odreći vlastitih principa ili da se oni ne trebaju ispoljiti ili čak i braniti u interakciji s drugima.

Naprotiv, neophodno je ostati dosledan suštinskim principima ili sačuvati zdravu dozu samopoštovanja i ljudskog dostojanstva, ali isto tako i razumeti medjusobne razlike te svoje daljnju aktivnost ili ponašanje prilagoditi tome.

Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na Facebook Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na Google Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na My Yahoo! Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na Live Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na MySpace Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na Twitter Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na Digg Pošalji "Opraštanje i greške (I)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Lepo napisano,tačno.poučno,utešno...
    Evo nekoliko izreka koje se ukalapaju u napred rečeno:
    -Oprosti im Oče jer ne znaju šta čine ( oprosti im Bože jer ne znaju šta rade-popularna verzija)
    -Ko ima mnogo u sebi na treba mnogo oko sebe
    -Opraštati grehe je delo ljudsko,pravdati ih delo djavolsko
  2. sofija06 (avatar)
    Divan izbor izreka zxy. Zaista se nadovezuju na tekst. Hvala.
  3. Aribi (avatar)
  4. sofija06 (avatar)
    Draga Aribi