~
KASA
Braon sivo crna masa u kotlu je vec pocela da se zgusnjava. Varjaca je teze klizila. Pomislila sam kako mi smesa lici na plastiku I da nisam videla nikad ne bi predpostavila da je ovo bila necija glava. Varjacom sam zakacila nekadasnje kosti lobanje, sada crne tanke krte , ostale su cele samo u ceonom delu. Izgledaju kao neka od onih gumenih maski za noc vestica. Pokusala sam da se setim koje su supstance stavili kada sam cula glas iza ledja: Gde ste je nasli?
Misle na glavu, ali to je bio muskarac. Ne ja sam bila predmet njihove paznje.
- Mnogo je glupa.
- Primetio sam.
Da li je to istina? Jel ispravno ovo sto radim? Nikad nisam bila neposlusna… uvek sam sve zadato izvrsavala. Otkad sam uopste sa njima? Nisam mogla da se setim. Oduvek, cinilo mi se.
Rekli su mi da ostatke iz kotla odnesem svom psu. I dalje nisam mogla da se setim sastava smese. A sta oko je otrovno. Ja mu ne zelim zlo. A I kroz tri prevoza se voziti sa ovim bilo mi je mrsko. Krenula sam nazad. Put me kao uvek vodio pored Kalemegdana, biblioteka je bila u blizini. Ne zkam sta sam uradila ali kad sam dosla do zgrade ruke su mi bile prazne. Nije ni bitno, pomislila sam ,I onako necu moci da se setim. Pri ulasku u stan pogledom sam presla peko polica punih knjiga. Od poda do plafona. Kotao se opet pusio.
- zadrzala si se.
nisam nista odgovorila. Nije ni trebalo. Tom kotlu nekako kao da to nije bilo mesto. Pogledala sam u njega. Butne kosti su virile. Pomislila sam da je to ostatak. Ostatak cega? I otkud mi ideja das u to butne kosti. …
- I ovo ces odneti.
Pogledala sam belo u crnog coveka I zenu koja je stajala iza njega.
- ovaj put nahrani medvede.
Kroz glavu mi je proletela misao da ce neko ovolike kosti u crnoj kasi ipak primetiti.
KASA
Braon sivo crna masa u kotlu je vec pocela da se zgusnjava. Varjaca je teze klizila. Pomislila sam kako mi smesa lici na plastiku I da nisam videla nikad ne bi predpostavila da je ovo bila necija glava. Varjacom sam zakacila nekadasnje kosti lobanje, sada crne tanke krte , ostale su cele samo u ceonom delu. Izgledaju kao neka od onih gumenih maski za noc vestica. Pokusala sam da se setim koje su supstance stavili kada sam cula glas iza ledja: Gde ste je nasli?
Misle na glavu, ali to je bio muskarac. Ne ja sam bila predmet njihove paznje.
- Mnogo je glupa.
- Primetio sam.
Da li je to istina? Jel ispravno ovo sto radim? Nikad nisam bila neposlusna… uvek sam sve zadato izvrsavala. Otkad sam uopste sa njima? Nisam mogla da se setim. Oduvek, cinilo mi se.
Rekli su mi da ostatke iz kotla odnesem svom psu. I dalje nisam mogla da se setim sastava smese. A sta oko je otrovno. Ja mu ne zelim zlo. A I kroz tri prevoza se voziti sa ovim bilo mi je mrsko. Krenula sam nazad. Put me kao uvek vodio pored Kalemegdana, biblioteka je bila u blizini. Ne zkam sta sam uradila ali kad sam dosla do zgrade ruke su mi bile prazne. Nije ni bitno, pomislila sam ,I onako necu moci da se setim. Pri ulasku u stan pogledom sam presla peko polica punih knjiga. Od poda do plafona. Kotao se opet pusio.
- zadrzala si se.
nisam nista odgovorila. Nije ni trebalo. Tom kotlu nekako kao da to nije bilo mesto. Pogledala sam u njega. Butne kosti su virile. Pomislila sam da je to ostatak. Ostatak cega? I otkud mi ideja das u to butne kosti. …
- I ovo ces odneti.
Pogledala sam belo u crnog coveka I zenu koja je stajala iza njega.
- ovaj put nahrani medvede.
Kroz glavu mi je proletela misao da ce neko ovolike kosti u crnoj kasi ipak primetiti.