Cvete moj nadjoh te u šarenoj bašti prepunoj cveća kako viriš iz prikrajka gde
usamljeno cvetaju retke vrste. Gledajući te tako opijen nežnoružičastom lepotom
ponadah se da si ti ta purpurna ruža iz moje večite potrage za retkim cvećem.
Kako znati kad ne osetih miris tvoj da me jutrom budi, kako kad ne dodirnuh latice
tvoje kad te noću uspavljujem. Zasadiću te u srcu svom da tu rasteš, negovana
ljubavlju, zalivana poljupcima, da se rascvetaš da bujaš i iznedriš na svetlost dana
tvoju skrivenu lepotu. Cvete moj... brali su te, mirisali, i onda bacali, gazili ono koji
ne razlikuju cveće od korova jer su i sami korov. Podigni klonule latice i stresi sa
njih rosu od suza tvojih jer kao što se posle kiše uvek pojavi duga, tako i posle
zime uvek dolazi proleće. Procvetaćeš opet....
usamljeno cvetaju retke vrste. Gledajući te tako opijen nežnoružičastom lepotom
ponadah se da si ti ta purpurna ruža iz moje večite potrage za retkim cvećem.
Kako znati kad ne osetih miris tvoj da me jutrom budi, kako kad ne dodirnuh latice
tvoje kad te noću uspavljujem. Zasadiću te u srcu svom da tu rasteš, negovana
ljubavlju, zalivana poljupcima, da se rascvetaš da bujaš i iznedriš na svetlost dana
tvoju skrivenu lepotu. Cvete moj... brali su te, mirisali, i onda bacali, gazili ono koji
ne razlikuju cveće od korova jer su i sami korov. Podigni klonule latice i stresi sa
njih rosu od suza tvojih jer kao što se posle kiše uvek pojavi duga, tako i posle
zime uvek dolazi proleće. Procvetaćeš opet....
