Moram da objavim da sam ja niko i ništa. Ja sam obična protuva koja tumara po stihovima, kao što divokoza skače po stenama. Ali tako ja saznajem svoj život i tako se manje plašim onoga što zaista jesam.
Da vam se pohvali čika Bužap: uspeo je jutros da razume neke životinje. Hranjenje pranom, najjačom duhovnom hranom na našoj planeti, odnosno solarna joga, učinilo je da čika Bužap počinje da razume nemušti jezik. Naime, jedan čovek pored kog sam seo na jednu klupu, budući da su sve druge bile zauzete, jeo je faširani burek. Naišla je jedna mačka, stala pored nas, i pogledala ga. Rekla je: “Mijau.” I ja sam je razumeo. “Mijau... Jedi, jedi, dabogda se zagrcnuo, da sve što ostane - ostane meni...” Nasmejao sam se. Mačka najednom pobeže, jer je naišao neki pas. I on je seo pored klupe i pogledao u čoveka. “Av! Av!”, rekao je. I njega sam razumeo. “Av! Av!.. Jedi, jedi, ostaće i meni malo...” I čovek mu je bacio malo.
Ustao sam sa klupe sav srećan. Slušao sam ptice kako se svađaju, zbog ptičje švaleracije... a onda otišao do mravinjaka, do svojih mrava, čiji sam kralj... Njih odavno već razumem. Ali danas sam spoznao ceo nemušti jezik.
Poslušajte čika Bužapa, radite na sebi, za sopstvenu dobrobit; praktikujte solarnu jogu, i hranite se pranom, najjačom duhovnom hranom na planeti. Svaka čast svima koji su poslušali čika Bužapa, i pomogli sami sebi, jednog dana će razumeti jezik životinja, kao ja; od čika Bužapa možete mnogo toga naučiti, i krenuti njegovim putem prosvetljenja, čak i oni koje su braća iz vere slagala da će živeti večno u raju na Zemlji, dok oni čika Bužapa nikada i nikako ne mogu nagovoriti da radi protiv sebe, da ide sa boljeg na gore, sa hranjenja pranom na prizemnu veru u spasenje preko nečije krvi i/ili bilo koje životinjske telesne tekućine... Aum.
Da vam se pohvali čika Bužap: uspeo je jutros da razume neke životinje. Hranjenje pranom, najjačom duhovnom hranom na našoj planeti, odnosno solarna joga, učinilo je da čika Bužap počinje da razume nemušti jezik. Naime, jedan čovek pored kog sam seo na jednu klupu, budući da su sve druge bile zauzete, jeo je faširani burek. Naišla je jedna mačka, stala pored nas, i pogledala ga. Rekla je: “Mijau.” I ja sam je razumeo. “Mijau... Jedi, jedi, dabogda se zagrcnuo, da sve što ostane - ostane meni...” Nasmejao sam se. Mačka najednom pobeže, jer je naišao neki pas. I on je seo pored klupe i pogledao u čoveka. “Av! Av!”, rekao je. I njega sam razumeo. “Av! Av!.. Jedi, jedi, ostaće i meni malo...” I čovek mu je bacio malo.
Ustao sam sa klupe sav srećan. Slušao sam ptice kako se svađaju, zbog ptičje švaleracije... a onda otišao do mravinjaka, do svojih mrava, čiji sam kralj... Njih odavno već razumem. Ali danas sam spoznao ceo nemušti jezik.
Poslušajte čika Bužapa, radite na sebi, za sopstvenu dobrobit; praktikujte solarnu jogu, i hranite se pranom, najjačom duhovnom hranom na planeti. Svaka čast svima koji su poslušali čika Bužapa, i pomogli sami sebi, jednog dana će razumeti jezik životinja, kao ja; od čika Bužapa možete mnogo toga naučiti, i krenuti njegovim putem prosvetljenja, čak i oni koje su braća iz vere slagala da će živeti večno u raju na Zemlji, dok oni čika Bužapa nikada i nikako ne mogu nagovoriti da radi protiv sebe, da ide sa boljeg na gore, sa hranjenja pranom na prizemnu veru u spasenje preko nečije krvi i/ili bilo koje životinjske telesne tekućine... Aum.
