Moralnost (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Moralnost (I)

Oceni ovaj blog
Za većinu religija je karakteristično da ističu značaj duhovne ravnoteže ili umerenosti u uspehu i porazu pošto je i jedan i drugi momenat varljiv, nestalan i prolazan, a takođe i naizmeničan. Takva naizmeničnost se poredi s kolom sreće koje se neprekidno okreće, pa se i kaže: "Dok jedan točak od kola izlazi iz blata drugi u njega ulazi".

Svrha Biblijske priče o Jovu i njegovim mnogobrojnim usponima i padovima je da ukaže da se kroz istrajnost i doslednost suštinskim principima (veri u viši smisao ili Boga) ostvaruje potrebna duhovna ravnoteža ili mir u iskušenjima koji se na kraju uvek kruniše uspehom kao i dubljim razumevanjem.

Zato se ni jedno iskustvo u životu ne treba shvatati suviše ozbiljno, fatalno ili tragično. Ono je samo niže sredstvo u procesu razvoja čija je osnovna svrha postizanje višeg stepena smisla ili razumevanja.

U Zen Budističkoj priči "Jel' tako?" dat je primer unutrašnjeg mira i duhovne ravnoteže učitelja Hakuina koju ni jedan događaj ili incident iz njegove sredine nije bio u stanju da naruši.

Učitelj Zena Hakuin je imao komšije koji su imali mladu neudatu ćerku. Njihova ćerka je ostala trudna s jednim mladićem. Međutim, kada su njeni roditelji saznali za njenu trudnoću ona nije smela da oda ime mladića tako da je rekla da je otac učitelj Hakuin koji je do tada uživao veliki ugled i poštovanje.

Roditelji su u besu otišli do njega i okrivili ga da je on otac deteta. On ih je mirno saslušao i sve što je rekao bilo je: "Jel' tako?" Kada se dete rodilo roditelji devojke su odneli dete Hakuinu da se on brine o njemu. Hakuin je i to prihvatio s istim duševnim mirom i posvetio se nezi deteta. Iako je Hakuinov ugled bio u potpunosti narušen on tome nije pridavao nikakav značaj.

Posle godinu dana devojka nije više mogla da izdrži i priznala je da Hakuin nije otac već mladi radnik iz ribarnice. Roditelji su opet otišli kod Hakuina da mole za oproštaj kao i da traže dete nazad. Sve što je on na to rekao bilo je: Jel' tako?" dok im je vraćao dete.

Hakuin je kroz duhovni razvoj zadobio centar snage u samom sebi tako da neprijatni događaji i nepovoljna mišljenja ljudi o njemu nisu imala kontrolu nad njim. Njegova savest je bila čista i to je za njega bilo sasvim dovoljno da oseća unutrašnji mir i spokojstvo.

Hakuin nije procenjivao iskustva kao dobra ili loša već ih je prihvatao onakvim kakva jesu pošto je verovao da sve ima svoj razlog zašto se dešava i da je sve upravo onako kako i treba da bude. Svako od nas ima određena iskustva koja mora da prevaziđe da bi ostvario potreban razvoj ili razumevanje.

Problem nastaje kada se ljudi opiru iskustvu ili kada smatraju da je sa iskustvom koje oni imaju nemoguće ostvariti sreću i mir. Međutim, oni upravo imaju ono iskustvo koje trebaju da imaju ili da upravo kroz njega budu u stanju da ostvare unutrašnji mir.

Naravno, da to nije lako pošto najčešće iziskuje uvid u vlastitu ograničenost, skrivenu potrebu kontrole ili arogantnost ega koja se mora prevazići. Ali, upravo se u tome i stastoji proces progresivnog razvoja.

Pojedina religiozna učenja koja propagiraju krajnju pasivnost kao vrhunski domen mudrosti i postizanja sklada u egzistenciji često priču o Hakuinu navode kao primer koji govori u prilog njihovom shvatanju.

Hakuinova reakcija je bila u potpunosti adekvatna i mudra za njegovu situaciju. Ma šta da je on pokušao učiniti on nije mogao dokazati njegovu nevinost pošto je devojka bila očajna i takvu laž je smatrala kao najpovoljnije rešenje.

Ali, njemu kao duhovno razvijenom čoveku nije ni stalo do toga da dokazuje vlastitu nevinost jer je znao da je suština postojanja red i da se istina kad tad mora ispoljiti. Čak i da se ne ispolji za vreme njegovog života njemu je bilo dovoljno da je on zna.

Međutim, da li je pasivna reakcija uvek adekvatna za svaku situaciju u životu ili se za viši sklad i harmoniju takođe iziskuje i aktivnost? Ukoliko bi se Hakuin nalazio u drugačijim okolnostima da li bi njegov stav "Jel' tako?" imao istu mudrost i zadobio isto poštovanje?

Tako na primer, da je grupa ljudi dovela kod Hakuina čoveka za kojeg je on sa sigurnošću znao da je nevin ili da je krivo optužen za zločin koji nije počinio, kako bi on reagovao da su mu rekli: " Učitelju, mi idemo da ubijemo ovog čoveka?" Da li bi on prihvatio sve kako jeste i odgovorio: "Jel' tako?"

Pošalji "Moralnost (I)" na Facebook Pošalji "Moralnost (I)" na Google Pošalji "Moralnost (I)" na My Yahoo! Pošalji "Moralnost (I)" na Live Pošalji "Moralnost (I)" na MySpace Pošalji "Moralnost (I)" na Twitter Pošalji "Moralnost (I)" na Digg Pošalji "Moralnost (I)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Mislim da povremeno svako oseti u dubini duše da mu je baš to što ga je snašlo,dakle sopstveno iskustvo takvo kakvo je,da mu je baš to i bilo potrebno da bi bio to što jeste.A da je sa svojom glavom svak zadovoljan i da je ne bi menjao to je poznato.
    Na sudbinu ili karmu mislim da se možda može uticati samo ako se ova razume i spozna njena svrsishodnost.Jer to je uslov istinskog preobražaja,uostalom to je i uslov uspeha svakog čovekovog dela.
    Ovde si lepo iznela nekoliko dubokih istina koje svako intimno zna i oseća ali često prelazi preko toga i zaboravlja ponesen vrtlogom života.Zato je dobro kad može to ovde,lepo napisano,da se pročita.
  2. sofija06 (avatar)
    zxy. Ti si takodje to lepo prokomentarisao.
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Naravno, da to nije lako pošto najčešće iziskuje uvid u vlastitu ograničenost, skrivenu potrebu kontrole ili arogantnost ega koja se mora prevazići. Ali, upravo se u tome i stastoji proces progresivnog razvoja.


    Sve ostalo je apsolutno tačno ali ova faza, ko do nje dodje naravno, je....gadna

    Smatram da sve ima svoje razloge koje ne vidimo uvek u tom momentu, ali ako imamo tu spoznaju onda imamo i strpljenja da sačekamo i vidimo razloge baš takvog dešavanja. Meni sve liči na slagalice....svaka situacija te pisah o tome...neka se složi lakše, neka teže, brže ili sporije ali je najvažnije videti je i odreagovati racionalno. Naravno, nije uvek lako čak i onima koji unutrašnji mir imaju prilično uskladjen i često grešimo pritisnuti brzinom življenja, premorom.....ali i to ima svoje razloge....najvažnije je da te greške ne ponovimo a za nove....pa samo smo ljudi
    Za tekst
  4. sofija06 (avatar)
    Ljiljo. U pravi si. Nije lako zato sto je ego zilav i vest u samoobmani. Medjutim, veoma je vazno da se shvati da je odnos koji imamo sami sa sobom osnova svih odnosa koje uspostavljamo sa okolinom.
    Zato se uvek mora poci od sebe ili od analize vlastite reakcije jer je to ono sto trebamo razumeti da bi bili u stanju da ista menjamo i time ostvarimo ravnotezu ili mir.
    Mi ne mozemo menjati druge ako oni to ne zele, vec samo sebe ili svoju reakciju. Mada promena nase reakcije takodje uslovljava i drugaciji odnos s okolinom ili njihovu drugaciju reakciju u odnosu na nas.