Funkcija mišljenja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Funkcija mišljenja

Oceni ovaj blog
Poneki ljudi koji meditacijom utonu u mir nadsvesnog nivoa i otkriju njegovu superiornost u odnosu na inteligenciju odlaze u krajnost te tvrde da je mišljenje uzrok disfunkcionalnosti i otuđenosti kod ljudi, tj. da sprečava smisaono doživljavanje egzistencije.

Koliko takav stav ima suštinski uvid, a koliko je posledica pristrasnosti? Koliko smo mi zaista otkrili pravu svrhu i značaj mišljenja ili koliko ih razumemo?

Mišljenje je ipak osnovna karakteristika ljudi. Kao što je pticama svojstveno da lete, psima da laju, ljudima je da misle. Bez mišljenja, ljudi ne bi bili ono što jesu. Inteligencija ili sposobnost mišljenja reflektuje Božiji duh razuma te je samim tim izuzetna privilegija i dar. Zato je ne treba brzopleto odbacivati ili arogantno omalovažavati. Anne Wilson Schaef piše:

"The mind is a gift. It helps us to process and understand ourselves and the world around us. Our minds can learn in many ways. We can learn abstractly, we can learn from experience, we can learn by listening to and watching others, we can learn from mistakes, and we can learn from successes...Why would I have been given a whole being if I am not expected to use it?"

Mišljenje je ljudima dato s razlogom. Njihov zadatak je da ga uravnoteže kroz duhovnu dimenziju razuma da bi bili u stanju da ostvare suštinski uvid. Zato i sama reč razumevanje kao viši stepen jasnoće i potiče od reči razum.
U Bibliji "Prva Pavlova poslanica Solunjanima" (5:19) piše: "Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite; ali ispitujte svaku stvar, držite što je dobro, i uzdržavajte se od svakog zla."

U fizičkoj egzistenciji sve ima svoj značaj i svrhu čak i onda kada ima drugačiji privid ili kada mi nismo u stanju da otkrijemo tu svrhu i značaj. Mišljenje nije uzrok nefunkcionalnosti i destruktivnosti ljudi niti ih sprečava da otkriju smisao ili suštinu samih sebe ili svega oko sebe.
Naprotiv, mišljenje je "sredstvo" preko kojeg ljudi i mogu da otkriju suštinu, pošto se kroz njega manifestuje duh ili razum.

Problem leži u našem nerazumevanju toga "sredstva" ili nerazumevanju pravilnog načina njegove upotrebe. Mišljenje može da bude i prokletstvo i blagoslov i sloboda i ropstvo. Sve zavisi kako se upotrebljava ili zloupotrebljava. Sve zavisi iz kojeg svesnog nivoa se formiraju misli.

Ukoliko se misli formiraju kroz suštinski nadsvesni nivo one su neiscrpan izvor mudrosti, radosti, smisla i lepote. Zato vrhunska literarna dela kojima se uspela obuhvatiti unutrašnja duhovna snaga predstavljaju izuzetnu vrednost i bogatstvo.

Koliko se samo životne razdraganosti krije u dosetljivim mislima ili rečima duhovitih anegdota i šala? Smeh takođe predstavlja vrstu konekcije među ljudima ili doprinosi njihovom zbližavanju. Koju radost ljudima pruža novi pronalazak ili rešavanje nekog logičnog problema? Čak i skromno rešavanje sudoku, kakuro ili ukrštenih reči može pružiti momente zadovoljstva.

Sve su to dragoceni momenti egzistencije koji postoje s razlogom. Darovi života i razvoja koje je moguće ostvariti samo misaonim procesom. Smisaoni razvoj ljudi ne sastoji se u tome da oni prestanu misliti već u tome da se nauče funkcionalno ili reflektivno misliti.

Život nije dat zato da bi se izbegavao već da bi se shvatio. Shvatiti se može samo onda kada se njegov suludi ritam osmišljava duhovnom melodijom. Na taj način on postaje kreativni ples radosti i smisla, a ne besmislena ili razorna igra očaja i patnje.

Karl Gustav Jung je funkcionalno mišljenje ili refleksiju definisao na sledeći način:
"Reflection" should be understood not simply as an act of thought, but rather as an attitude. It is a privilege born of human freedom in contradistinction to the compulsion of natural law. As the word itself testifies ("reflection" means literally "bending back"), reflection is a spiritual act that runs counter to the natural process; an act whereby we stop, call something to mind, form a picture, and take up a relation to and come to terms with what we have seen. It should, therefore, be understood as an act of becoming conscious."

Mada celokupna naša svest učestvuje u procesu opažanja mi smo svesni samo onog što nam je u mislima. Tako na primer, u slučaju nekog izuzetno intuitivnog doživljaja koji prevazilazi granice misaonog domena neophodno je taj doživljaj svesti na misaoni proces kojim ćemo objasniti i sebi i drugima šta smo doživeli ili opazili.

Dakle, da nešto postane svesno, neophodno je da se manifestuje u mislima. Takva misaona transformacija ili interpretacija je neophodna u procesu formiranja spoznaje. Zato je za ljude (kao inteligentna ili misaona bića) neophodno da putem misaonog procesa prevaziđu neki unutrašnji konflikt i postižu duhovnu i emocionalnu zrelost.

Bez misli, pa shodno tome i zapisanih reči Isusa, Bude ili ostalih prosvećenih ljudi njihovo učenje bi ostalo nedostupno. Da Isus ili Buda nisu njihovo učenje izrazili kroz misli čovečanstvo nikada ne bi moglo imati koristi od njega.

Izuzetnost i lepota poruke koja je izražena kroz stihove "Tao Te Ching" takođe je morala biti transformisana u misli ili reči. Ljudska vrsta jedino kroz misli/reči može komunicirati ili izraziti neko svoje viđenje ili spoznaju te samim tim misli/reči vrše značajnu funkciju u progresivnom razvoju ljudi kroz koji oni ostvaruju neki viši smisao ili dobrobit.

Ipak, sve je u balansu. Da bi se proizvelo stanje funkcionalnog ili reflektivnog razmišljanja neophodno je da se prethodno postigne stanje duhovne ravnoteže kroz momente potpune opuštenosti bez misli. Potrebno je biti u neposrednom kontaktu sa smisaonim mirom u samom sebi jer je takav mir uslov suštinskog razumevanja spoljašnje i unutrašnje interakcije.

Pošalji "Funkcija mišljenja" na Facebook Pošalji "Funkcija mišljenja" na Google Pošalji "Funkcija mišljenja" na My Yahoo! Pošalji "Funkcija mišljenja" na Live Pošalji "Funkcija mišljenja" na MySpace Pošalji "Funkcija mišljenja" na Twitter Pošalji "Funkcija mišljenja" na Digg Pošalji "Funkcija mišljenja" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari