Zoo tycoon - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

DjoloIznogud90

Zoo tycoon

Oceni ovaj blog
U neko vreme, pre par meseci, bio sam prilično dokon. Bio sam u stanu pre ovog, stara gradnja, veliki stan, a TA peć. Bilo je hladno stalno pa nisam imao želju ni da ustajem. Nisam ništa radio, spavao sam do dva, a pošto je bila zima imao sam još dva sata dnevnog svetla, koje sam iskorišćavao da se odmorim od spavanja. Gledao sam TV ceo dan, znao sam unapred šta će i kad će Dr. Gregori nešto reći, a kad bih gledao Berija Grilsa ogladneo bih. Jednom, tako, dođem na ideju da nabavim nekog kućnog ljubimca, da se bar igram s njim, ili ekperimentišem, kako sam raspoložen trenutno. Pričao sam sa dosta ljudi o njihovim iskustvima sa živuljkama a neke sam i sam imao te dođoh do nekih saznanja:

- Kornjača ceo dan samo leži na ostrvcetu, hraniš je kao rupu bez dna, ona poraste možda 2cm, ako imaš sreće, i ne treba da očekuješ da ćeš se našetati ako je povedeš napolje na povocu.
- Mačku imam kući, a malo je nezahvalna za držanje u stanu iz kog se možda odselim za koji mesec. Čeprka po cveću, mjauče stalno da ide napolje, ako imaš persijsku mačku imaćeš i persijski tepih, od njenih dlaka, ne pravi tepih. Kad sam bio mali probudio sam se ujutru sa skroz olizanom kosom i veselom mačkom koja leži pored moje glave.
- Psi su slični mačkama, samo što laju i balave i razvlače koske, a ja bih baš voleo onog malog jazavičara Petronija i da ga nazovem Kobasica.
- Papagaji krešte, treba da im menjam piljevinu stalno, a i ne želim da držim kokošku u kavezu.
- Za zeca svi kažu da smrdi kao kod lavova, baš me zanima kako mala pufna može tol'ko da vonja.

Nakon premišljanja odlučim da nabavim hrčka. Mali je, jednostavan za držanje, trči k'o blesav ceo dan i možeš da ga staviš i u gaće ako si baš debil. Devojka je kupila ženskog hrčka, crno-belog, kog nazvasmo Krmenadla a ja muškog, žutog, koji je dobio ime Bojler. Odlučili smo da ih držimo pored peći. Pošto nismo imali kavez kupili smo neku plastičnu, pravougaonu činiju sa poklopcem, namenjenu držanju voća, skakavaca, ljudskih bubrega ili šta već ko voli da jede. Tako ispada da sam ja hteo da jem hrčke, ali nisam. Napravio sam im rupice na poklopcu za vazduh, stavio piljevinu, od neke činijice napravio kućicu, i to lepu kućicu, i stavio ih tu. Par dana sam ih stalno mučio, terao da jedu one ružne semenke, davao im šargarepu i to. Bojlera sam jednom, u naletu dosade, bockao hemijskom dok je nije iz besa pregrizao. Bio sam tužan što je slomio moju hemijsku. Onda sam uzeo drugu pa nastavio. Shvatio sam da sam ja dobio hrčke koji su bili lenji skoro koliko i ja, ceo dan su samo ležali u kućici ili se zatrpavali piljevinom. Onda sam ja morao da ih vadim odatle i lupkam po glavi da bi postali malo zanimljiviji, tj. da bi uplašeno trčkarali po kutiji. Uveče bih ih zatvorio i legao da spavam. Jedno jutro sam otvorio poklopac da ih nahranim i ubrzo sam se našao u kupatilu umivajući bolne oči. Smrdeli su, skidali su tapete. Rešio sam da im promenim piljevinu, ali sam provalio posle dva dana da verovatno tako brzo počnu da vonjaju jer ih uveče zatvaram pa malo vazduha prolazi. I tako ja, jedno veče, uzmem i ostavim ih otvorene. Ujutru sam se probudio a oni su veselo trčkali po sobi, ostavljajući brabonjčiće svuda, tad sam ih pohvatao i rešio da ih uvek zatvaram kad nisam tu, previše su porasli i mogli su da se popnu preko kućice napolje.
E sad, posle mesec dana drugarica me pozove da izađem sa njom, što ja naravno odmah prihvatim. I tako, zatvorim ja hrčke, ili hrčkove, kako ko voli da zove ta čudesa, negde oko 10 sati i odem da pijem tuđa piva, jer, naravno, neću da dam 300 dinara za buđavi Tuborg. Vratim se negde oko 4-5, polupijan, predsoblje se okreće, izuvam patike nekako, ulazim u sobu, palim svetlo, nešto protrča po podu. Wtf, počeo sam da vidim žute loptice. Skapiram, hrčak, aaaaa, hehe, nisam ipak tol'ko popio, i blaženo se nasmejem. Zamislim se, ali, kako je on izašao? Dovučem se do kutije, mali gmaz progrizao plastiku i oba izašla napolje! Ugledam Krmenadlu kako utrčava iza male police u ćošku, pogledam iza, mrak. Pomerim policu, kad ono, oni napravili rupu u zidu i izvukli cigala, zemlje i maltera za jednu manju kućicu. Pa ***** ti i sunce i staru gradnju, tražim novi stan! Šta ću, poješće mi ceo zid unutra, moram da ih izvadim. Nađem neku tanku žicu, kooo zna od čega, dugačku oko metar i odlučim da je gurnem u rupu da vidim kolika je. Uguram malo, ide ona, ide, ide, uguram pola žice, gledam, kolika je rupa bre?! Cela žica uđe! Mala gamad za par sati napravila lavirint u mom zidu! Šta ću sad, i ovako mi pola mozga radi, a spaaava mi se k'o da nisam spavao od Kosovskog boja. Setim se ja, kako sam pametan, zapušiću rupu sa onim ciglicama i zemljom i oni neće imati vazduha pa će morati da izgrebu put napolje pa ću tad da ih po'vatam. Zapušim, sednem na fotelju prekoputa i čekam. Ne smem da upalim TV ili muziku, uplašiću ih. 5 ujutru, polupijana-poluzaspala budala sedi u tišini u sobi i čeka da magični hrčci izađu iz zida. Posle nekog vremena proučavanja dlaka na sopstvenim rukama čuo sam ih da grebu da izađu. Zagledam se u rupu, puf, izađe glavica, dve sekunde i vrati se unutra. Pa da li je moguće..! Setim se kako su oni samo noću trčali po kutiji i nervirali me, o daaa, oni su noćne životinje. Zaključak, treba da ugasim svetlo, onda će da skapiraju da je bezbedno. Zapušim opet rupu. Pola 6 ujutru, polupijana-polukomirana budala sedi u tišini u sobi u MRAKU i čeka da magični hrčci izađu iz zida. Pomislim da verovatno sanjam, da sam poblesavio i zatvorim oči da se malo odmorim. Negde u daljini čujem grebanje, grebanje, grebanje, i onda male nožice kako idu po laminatu. Hrčak! Otvorim oči, a Bojler se šeta desno od mene. Skočim, upalim svetlo i počnem, teturajući se da jurim smrada po stanu, dalje od rupe. Uhvatim ga nekako, nindža potezima i ubacim ga u kutiju. Isto uradim sa Krmenadlom, i onda pokupim sve što su iščeprkali i uguram u rupu. Vratim policu, poklopim kutiju skejtom, taman je toliko savijen da vazduh ulazi al oni ne mogu kroz onu rupu. 7 sati, zaspim k'o zaklan.
Išao sam tog vikenda da spavam kod druga i ostavim hrčke sa dosta hrane, ali u hladnoj sobi, ******, TA peć vuče struje kao bilbord u Tokiju. Posle dva dana se vraćam, palim peć, pogledam, Krmenadla mokra, leži na leđima, hladna. Neeee! Jadna hrčkina, previše joj je hladno bilo! Osetih se krivo što sam stoka i što mi je uginuo hrčak, te joj napravih kovčežić od kartona. Ostavio sam je u ćošku, pored peći, dok ne krenem napolje do kontejnera kasnije. Posle pola sata, čujem ja nešto šuška tamo, gledam, verovatno ovaj jurca kroz kutiju, nastavim da gledam TV. Pogledam, iza peći, mrda se nešto. Krmenadla se odledila (koliko bolesno to zvučalo!) i mrda nogicama, polako ustaje i tetura se. Vadafak? Ubacim je u kutiju i ona se najede šargarepe i nastavi da trčkara k'o da ništa nije bilo. Verovatno je upala u zimski san ili šta već, zaključih.
Bojler je već neko vreme pokušavao da, je li, oplodi Krmenadlu i njegove male mošnice više nisu bile male, što je izgledalo bolesno smešno. Napadao je i napadao a ona manja pa ga otera. Otišao ja jednog vikenda kući, i ostavim ih ali kažem devojci da dolazi tako par puta da upali peć i da ih hrani. Oke, nije problem, vraćam se za dva dana. Dopisujem se u subotu s devojkom, kaže krenula je u moj stan, sve kul, zezamo se, odgovorih joj na jednu poruku i čekam da vrati. Kad ono ona zove.

- Halo draga?
Ona vrišti.
- Ej bre, si prsla, šta mi vrištiš u fon?
- Pooojeo ju jeee!!!
- A? Šta pričaš bre?
- Pojeooo juuu je Đooole, aaa!!! - kroz suze ona vrišti.
- Jesi bre normalna?! Ko koga pojeo, prestani da plačeš bre!
- Bojler pojeo Krmeeenadluuu!
- A bre?!
- Celu! Nema glaaavuuu, aaa!!!
- Omajgad! Pozovi policiju i forenzičare, neka zatvore stoku!
- Đoooleee, krv je svudaaa!
- Ae bre, ako stvarno jeste. Poklopi i u kontejner.
- Neee smem!!!
- Joj tugo moja...

Njen brat je odložio kutiju u kontejner, otvorenu, Krmenadla je dobila sahranu a Bojler slobodu, iako je zaslužio doživotnu. Verovatno mu je dopizdilo da mu ova ne da. U naletu besa i požude ju je gricnuo umesto pola šargarepe koja je tu bila. Sad luta kao odmetnik Divljim zapadom kontejnera, neka ga na slobodi.

Sad, nakon par meseci sam ih preboleo. Rešio sam da nabavim zeca, jednog, valjda on neće da mi jede zidove ni moju nogu. A ako smrdi, ******, otvoriću prozor.

Nadam se da niko iz ORCA-e ili kako se već zove to čudo, mrzi me da guglam, ne čita ovaj post. Proglasiće me za manijaka.

Pošalji "Zoo tycoon" na Facebook Pošalji "Zoo tycoon" na Google Pošalji "Zoo tycoon" na My Yahoo! Pošalji "Zoo tycoon" na Live Pošalji "Zoo tycoon" na MySpace Pošalji "Zoo tycoon" na Twitter Pošalji "Zoo tycoon" na Digg Pošalji "Zoo tycoon" na del.icio.us

Kategorije
Psihogubljenje

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Djole, ja opet uživala, ne u dogadjaju koji je opisan, no u načinu kako je opisan.
    Genije si, bre...Djole, nisi ti za ćuvanje živuljaka, ti si pisac....moj omiljeni, eto....
    Evo ti za lepo provedeno poslepodne uz tvoje štivo.
  2. 123loncar (avatar)