Bitak i biće - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Bitak i biće

Oceni ovaj blog
S obzirom da biće u fizičkoj egzistenciji preko svog materijalnog oblika i aktivnosti mišljenja doživljava postojanje ono oblik i aktivnost uzima kao osnovni kriterijum kojim procenjuju postojanje.

Zbog toga sve ono što ima oblik, aktivnost ili manifestaciju za biće predstavlja postojanje dok sve ono što nema oblik, aktivnost ili manifestaciju za biće predstavlja nebiće ili nepostojanje.

Svodeći sve na manifestaciju, biće svoju vlastitu nemanifestovanu suštinu odredjuje kao nebiće ili nepostojanje. Medjutim, kao što je Parmenid uočio biće ne može da nastane iz nebića ili nepostojanja već samo iz nemanifestovanog postojanja.

Ograničena aktivnost mišljenja bića nije u stanju da zamisli višu nemanifestovanost vlastitog bitka. Biće mir nemanifestovanosti odredjuje kao besmislenu prazninu tame jer nije u stanju da shvati mir koji ima apsolutnu punoću smisla. Bitak nije miran zato što nema smisao, već zato što ima vrhunski smisao.

Takvu punoću mira je moguće delimično osetiti pre sna. U njemu se umiruje aktivnost mišljenja pa se tone u izuzetno prijatan mir u kojem se sve razlike i u čoveku i izvan njega stapaju i postaju jedno.

Svest je život koji pulsira i diše kroz stalno sažimanje i ekspanziju. U ekspanziji se biće odvaja od bitka što se manifestuje kao njegova pojava, individualnost i aktivnost u fizičkoj egzistenciji. Sažimanjem se biće vraća bitku ili suštinskoj dimenziji mira i punoće što se karakteriše nestankom manifestacije bića iz fizičke egzistencije.

Što se biće više sažima s bitkom postiže se viša svesna sveobuhvatnost ili prosvetljenost, tako da je apsolutna sažetost bitka i bića (Apsolutno Jedno) puni svesni potencijal, celovitost ili svesna snaga koja nema pojavu ili manifestaciju. Zato apsolutna praznina oblika i pojave ostvaruje apsolutnu punoću suštine.

Postajući ništa u pojavi postaje se sve u suštini. Kada je biće ništa u pojavi tada je suštinski svuda i u svemu. Takva nemanifestovana bezgraničnost i sveobuhvatnost svesti ostaje nedostupna ograničenoj intelektualnoj spoznaji bića u fizičkoj egzistenciji te ostaje večno skrivena tajna postojanja.

Pošto smisao bez razvoja prestaje biti smisao neophodno je da se bića stalno izdvajaju ili individualizuju od bitka i time ostvaruju svesnu aktivnost ili razvoj koji rezultira njihovim ponovnim vraćanjem ili sjedinjavanjem, ali ovaj put to jedinstvo ostvaruje drugačiji ili viši stepen smisla.

Time bitak i biće omogućavaju jedno drugom da budu ono što jesu ili da takvom interakcijom uzrokuju međusobno postojanje. Bez bića (manifestovane pojave) ne bi moglo biti ni bitka (nemanifestovane suštine) i obrnuto te je i Buda rekao: "Kad ne bi bilo privida, ne bi bilo ni prosvjetljenja".

Pojava je sama po sebi paradoks ili varljiva igra suprotnosti koja nam u isto vreme i otkriva i skriva suštinu. Njome nam se i omogućava i onemogućava da otkrijemo istinu. Sve zavisi od samog našeg stava ili odnosa prema pojavi.

Ako se zadržimo samo u pojavi ili ostanemo obmanuti suprotnostima i individualnostima istina se nikada ne može ukazati već uvek predstavlja misteriju obavijenu mnogobrojnim velovima tajni. Tek što se jedan veo otkrije ili jedna tajna razreši pojavljuje se drugi veo ili druga još suptilnija misterija.

Samo onda kada se prevaziđe pojava ili privid individualnosti i suprostavljenosti ukazuje se suština ili istina u svoj njenoj veličini, lepoti i jednostavnosti. Ta istina je ljubav. Zato se ta istina takođe nikada do kraja ili u potpunosti ne moze razotkriti.
Ljubav je sažeti intenzitet beskonačne dubine. Što se više daje više je ima ili više se produbljuje.

U Gnosticizmu Bog ili Monad se takođe opisuje i kao Bythos što na grčkom znači dubina. Svest sažimanjem postiže dublji smisao i suštinu. Pošto to sažimanje nije ograničeno ni vremenom ni prostorom ono je beskonačno ili večno, pa uvek ostaje nedostižno ili nestvarno. Suština ili nevidljivost koja kreira vidljivost ili pojavu. Zato se i kaže da je nevidljiva sila jača od vidljive.

Stanje mirovanja nije mrtva tišina nepostojanja svesti ili prazna besmislenost odsustva života već sveti smisaoni mir punoće života ili suštinskog stanja svesti u kojem su bitak i biće Jedno. U takvom stanju se doživljava poptuno ispunjenje te nestaje bilo koje potrebe ili želje pošto se postiže apsolutna sloboda, nesputanost i bezgraničnost.

Ljubav je jedinstveno stanje svesti. Apsolutno Jedno u kojem se sve sažima, rastvara i nestaje. Zato ljubav i jeste krug života ili postojanja iz kojeg sve izvire, koji sve spaja i u koji se sve opet vraća. Početak i kraj ili alfa i omega, gde uzrok i posledica postaju jedno ili gde se prošlost i budućnost stapaju u večno sada, tj. ono što jeste, što je uvek bilo i što će uvek biti. To je najjača sila u čitavom univerzumu kojoj ništa nedostaje, koja je sama sebi dovoljna pošto sadrži apsolutno sve u punoći jedinstva.

Mada je mržnja koncentrisanost krajnjeg nerazumevanja ili apsolutnog odsustva smisla, dok je ljubav apsolutna koncentrisanost ili snaga smisla ona nije komplementarna suprotnost ljubavi. Njena snaga nije dovoljna da u susretu s ljubavlju izazove bilo kakvu reakciju, tako da se i ona rastvara u njoj.

U svakodnevnom govoru se zato i može čuti izraz: topi se od ljubavi - gde se ljubavi pripisuje svojstvo omekšavanja, ublažavanja, stapanja kao i iščezavanja i nestajanja bilo koje krutosti, oštrine, otpora ili neprijatnog osećanja nezadovoljstva i nemira. Iz tog razloga Virgil je i rekao: “ Ljubav sve pobeđuje.”

Za sve izdvojene individualne ili pojavne razlike ili suprotnosti koje se nalaze izvan tog jedinstva je karakterističan nemir praznine, zato sve one teže spajanju da bi ostvarile punoću mira. To prouzrokuje njihovu stalnu međusobnu interakciju koja se manifestuje kao aktivnost pa je aktivnost sama po sebi ograničenost i praznina koja teži ispunjenju u savršenosti mira što je i Lao Tzu primetio kroz izjavu: "Mir je uzrok kretanja."

Pošalji "Bitak i biće" na Facebook Pošalji "Bitak i biće" na Google Pošalji "Bitak i biće" na My Yahoo! Pošalji "Bitak i biće" na Live Pošalji "Bitak i biće" na MySpace Pošalji "Bitak i biće" na Twitter Pošalji "Bitak i biće" na Digg Pošalji "Bitak i biće" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. JA KOJI JESAM (avatar)
    ****
    Time bitak i biće omogućavaju jedno drugom da budu ono što jesu ili da takvom interakcijom uzrokuju međusobno postojanje. Bez bića (manifestovane pojave) ne bi moglo biti ni bitka (nemanifestovane suštine) i obrnuto te je i Buda rekao: "Kad ne bi bilo privida, ne bi bilo ni prosvjetljenja".

    ****
    .
    .
    .

    Suština je apsolutna, kao što si i rekla, ali nikako ne zavisi od postojanja manifestovane pojave. Suština ili 'bitak' JESTE što uistinu znači da ni po čemu ne zavisi ni od čega do same Sebe.

    Dat' ću ti jednostavno poređenje: Recimo da je 'bitak' ona informacija na CD-u koja svojom projekcijom stvara pojavu koju doživljavamo kao Film. Dakle, Film bi bio 'svijet' a svjetlosni zraci, tačke projektovane na platnu, bi bili-e 'bića'...Kao što se Film projektuje sa CD-a, tj, na osnovu informacije koja je postojeća bez obzira da li će projekcija da se manifestuje ili ne, tako i 'bitak' ili apsolut, postoji bez obzira na projekciju iskustava Sebe koju ti nazivaš 'bićem'. Za razliku od 'bitka', tj. apsoluta, 'biće' ili iskustvo Sebe kroz dušu, ne može da postoji bez svoje suštine...

    Ukratko:

    Apsolut ('bitak') je vječno postojanje (Postoji kao vječan po Principu LJUBAVI, bezuslovnog davanja).
    Iskustvo Sebe ili 'biće' je projekcija koja ima ograničeno trajanje.

    Jedino se 'biće' vraća 'bitku' tj, Svjesnost se vraća SVIJESTI...nikada obrnuto.

    A to što je Buda rekao...to važi samo za onaj aspekt postojanja kojeg ti nazivaš 'biće' tj, Iskustvo JEDNOG Bića KOJE JESTE.
    Dakle, ovo što mi doživljavamo kao 'život' jeste privid (po njemu) a ono što JESTE, suština (Istina), ono-ona prosvjetljava Biće koje je trenutno u svojoj 'prividnoj' formi...to se dešava samo onda kada se Biće kao Svjesnost o Sebi vrati svom Izvoru-apsolutu ili SVIJESTI o SEBI....nikako obrnuto.

    Ukoliko bi apsolut ('bitak') zavisio od 'bića' tj. manifestovane pojave, i sam apsolut bi nestao destrukcijom ili smrću 'bića'...a to je (hvala 'BOG-u' ) nemoguće.
  2. sofija06 (avatar)
    Ja koji jesam, hvala za komentar. Bitak je smisao. Smisao koji ne obnavlja sam sebe ili koji se ne produbljuje prestaje biti smisao. Zato je za svest ili postojanje i karakteristicna stalna promena.

    Ta promena se ogleda promenom svesnih stanja u vidu sazimanja i ekspanzije, te zivot u fizickoj egzistenciji reflektuje takvu pojavu kao ritam pulsiranja, disanja (udisaj-izdisaj) itd. koji su neophodni da se zivot obnavlja.

    Svidja mi se tvoj primer sa CD. Medjutim, on se ne moze primeniti na svest (zivot ili postojanje) posto mu nedostaje dinamika, transformacija ili cirkulacija. Hriscanstvo nije jedina religija koja istice trojstvo ili razlicite svesne aspekte i transformacije kroz Oca, Sina i Svetog Duha.

    Bitak (smisao) razvija sam sebe vlastitom ekspanzijom koja stvara manifestaciju ili nastanak bica (aktivnog, ogranicenog stanja) sa drugacijim ili komplementarno suprotnim (fizickim) zakonitostima razvoja.

    Dakle, bice je potrebna projekcija ili komplementarna suprotnost bitka kojim ono ostvaruje svoj razvoj ili preko kojeg mu se omogucava da jeste ono sto jeste -smisao u razvoju. Bez sposobnosti bitka da projektuje vlastito bice, bitak ne bi bio u stanju da se razvija ili da opstaje kao smisao. Zato je bice znacajan "element" ili faza razvoja bitka.

    Ukoliko bi apsolut ('bitak') zavisio od 'bića' tj. manifestovane pojave, i sam apsolut bi nestao destrukcijom ili smrću 'bića'...a to je (hvala 'BOG-u' ) nemoguće.
    Bice ne umire (ne nestaje) vec se sazima ili transformise u bitak, cime se bitak takodje menja ili postaje drugacije, mada predstvalja uvek jedno te isto ili ono sto jeste. To se moze porediti s razvojem jedne osobe (sustine) koja se preko razlicitih iskustava uvek menja tako da je uvek drugacija, ali i ista posto uvek predstavlja istu osobu koja ostvaruje smisaoni razvoj.

    Bitak i bice ne mogu nestati jer suprotnosti uvek kulminiraju ili se transformisu jedna u drugu. Sazimanje uvek kulminira u ekspanziju, a ekspanzija u sazetost pa se bitak i bice neprestano transformisu ili odvajaju i spajaju. Bitak je potencijal. Bice je realizacija toga potencijala. Mada realizacija uvek zavisi od potencijala, daljnji razvoj potencijala takodje zavisi od realizacije.