О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

gost 246399

О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику

Oceni ovaj blog
Сви знамо да србски народ има два равноправна изговора свойега йезика: екавски и ийекавски, уз примѣсе трећега, икавскога ("[I]н[B]и[/B]сам[/I]", "[I]гд[B]и[/B][/I]"). Тако да йе правилно написати и "[I]в[B]е[/B]ра[/I]" и "[I]в[B]йе[/B]ра[/I]", или "[I]потр[B]е[/B]ба[/I]" и "[I]потр[B]ийе[/B]ба[/I]". Али, обзиром да йе брой рѣчи у койих постойе два различита изговора прилично велики и незанемарљив, тиме йе створен раздор и видна подѣла у нашем народу на [I]екавце[/I] и [I]ийекавце[/I]. То доведе до потрѣбе да се исте књиге печате у двайу издањих, уколико се ни йедан дѣо нашега народа и њихов изговор [B]ят[/B]а не желе запоставити. Трѣба напомѣнути да йезици са много већим бройем говорника, попут нѣмачкога, енглескога, францускога, италиянскога, рускога, кинескога немайу овакве подѣле нити два правописа. Они се чврсто држе начела по койем [I]йедан народ трѣба имати йедан правопис[/I].

Али ми имамо два. Екавским изговором се пише у Србийи (иако сва Србия нѣйе екавска), а ийекавицом у Србской, Црной Гори и међу Србима из Хрватске. И то ствара крупан раздор у нашем ионако подѣљеном и малобройном народу. Не можемо имати исте школске учбенике, новине, књиге, а да се неки дѣо нашега народа не осѣти запостављеним. Ако то желимо, морамо их печатати одвойено, посебно екавски, посебно ийекавски. Па и дѣци из йугозападне Србийе (ужички, чачански, ариљски, прийепољски, сйенички край...), гдѣ се говори (или се говораше) ийекавски бисмо трѣбали давати школске учбенике и штиво на ийекавском изговору, што се не чини. Тиме йе учињена крупна неправда према њим и њихову изговору [B]ят[/B]а и бѣху нарушена њихова зайемчена права. Са оваквим подвойеним правописом и азбуком се мораше бирати између двайу зала: одваяња дѣце по изговору ята и печатања двайу издања истих књига, или одбацивања йеднога од изговора. Али, то се [I]могаше[/I] и [I]мораше[/I] избѣћи, да бѣше више разума у надлежних!

Како рѣшити невољу и исправити крупни недостатак нашега йезика и правописа? Покушати искорѣнити йедан од изговора не би било у реду, йер много књижевности бѣше написано на њих, а не би ни дало исходе, пошто су оба изговора дубоко укорѣњена, сваки у свойем дѣлу нашега народа. Рѣшење се нуди само од себе освртом на порѣкло подѣле.

У прасловѣнском и старословѣнском, имавших много већи брой самогласника од данашњега србскога йезика, постояше и такозвани глас "[B]йат[/B]", обележаван словом "[B]Ѣ[/B]". Његова гласовна врѣдност, макар код западнога дѣла йужних Словѣна, бѣше самогласник између "[B]Е[/B]" и "[B]И[/B]". Ни йедно ни друго, него нешто између. Судећи по цртежих распореда нарѣчя нашега йезика (на слици), ми у западной Србийи (рекао бих у малой области около Мионице, Косйерића па до Пожеге) имамо и непромѣњени, изворни изговор [I]ят[/I]-а, койи йе такође сачуван и у пойединих србских селах у румунском источном Банату, а бѣше сачуван до двадесетога вѣка и у говору галипољских Срба у европском дѣлу Турске. Невоља йе што се у већини крайева од срѣдњега вѣка глас [B]Ѣ[/B] поче губити и замѣњивати другима гласовима, и да невоља буде йош већа, различито у разних наших областих. Тако се у екавских крайевах (већи дѣо данашње Србийе) наш глас поче замѣњивати гласом "[B]Е[/B]", западнийе одатле гласовима "[B]ИЙЕ[/B]" или "[B]ЙЕ[/B]", зависно од дужине гласа, а понегдѣ међу Србима, у мањой мѣри и са "[B]И[/B]" (Шумадия и Войводина - "[I]н[B]и[/B]сам[/I]", "[I]гд[B]и[/B][/I]" умѣсто "[I]нѣсам[/I]", "[I]гдѣ[/I]") или чак "[B]А[/B]" ("[I]сел[B]а[/B]х[/I]" мѣсто "[I]сел[B]ѣ[/B]х[/I]"). Свиме овиме би створена основа за данашњу подѣлу.

Рѣшење крупнога недостатка нашега правописа и азбуке йе очигледно из наведенога: у койой год рѣчи се стари глас [B]Ѣ[/B] изговара различито у разних србских говорах, трѣба писати њему одговарайуће слово, и разлика у правопису нестайе! Тако бисмо сви писали рѣч "[I]пѣсма[/I]", а изговарали бисмо йу у складу са нашим изговором: неко "[I]песма[/I]", неко "[I]пйесма[/I]", а неко може бити и ятовски, изворно, "[I]пѣсма[/I]"! Исто тако бисмо трѣбали писати "[I]нѣсам[/I]", што се може читати "[I]несам[/I]", "[I]нисам[/I]" или "[I]нийесам[/I]", у зависности од нарѣчя. Више се по запису књижевнога йезика не би могло видѣти ко йе из койега края, да ли йе из Србийе, ужичкога края, Србске, Црне Горе. И нико се не може жалити да йе по изговору [I]ят[/I]-а запостављен. Србска дѣца у свих крайевах Србийе, Црне Горе и прѣко Дрине би могла учити из истих учбеника, а сви Срби читати исте новине, књиге и чланке са србских сѣдишта на свѣтской мрежи.

Вук Караџић одбияше задржати слово [B]Ѣ[/B] у свойой азбуци, сматрайући га непотрѣбним, йер хоћаше екавски изговор изгнати из йезика и народа, као и сва остала йезичка обѣлежя и особине србскога йезика непозната у његовом ийекавском родном селу. Али, власти Србийе не мишљаху тако, пошто барем три четвртине њенога становништва бѣху екавци, али његову упрошћену азбуку прихватише без трезвенога размишљања о могућих послѣдицах, те отуда имамо непотрѣбно двойство у правопису и сувишну подѣлу нашега народа. Не могаху схватити да правопис и азбука трѣбайу бити прилагођени потрѣбам цѣлога народа и државе, а не потрѣбам становника дѣла земље или штетному гласовному начелу. Свакога начела (па и начела "йедно слово - йедан глас") се трѣба држати уколико йе у корист йединства народа и државе, а не зарад самога начела. А наведено то очигледно нѣйе.

Слово [B]Ѣ[/B] постояше у руском писму и правопису све док га Лењин и комунисти не избацише 1917. године, одмах по осваяњу власти. То бѣше неопходно за стварање украйинскога йезика, и прављење раздора међу говорима Русийе и Украйине (већина говора данашње Русийе су екавски, док су многи говори Украйине икавски). Тако се до Лењина писаше "[I]вѣра[/I]", а по подѣли руски "[I]вера[/I]" односно на новоствореном украйинском "[I]віра[/I]".

У Бугарской слово [B]Ѣ[/B] бѣше избачено из писма 1947. године, такође од стране комуниста. Бугари имайу исту невољу као и ми, али само йедан правопис, зарад чега мораху жртвовати екавски изговор. Около 70% посто Бугара говори "йакавски" ("[I]мљако[/I]", "[I]бял[/I]", "[I]вятар[/I]"), док остатак, у западном дѣлу земље, уз границе Србийе и Македонийе, говори екавски.

[IMG]http://img41.imageshack.us/img41/3070/dijalektistokavskognare.jpg[/IMG]

Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na Facebook Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na Google Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na My Yahoo! Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na Live Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na MySpace Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na Twitter Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na Digg Pošalji "О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику" na del.icio.us

Ažurirano 22.05.2011. u 12:07, autor: gost 246399

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Chirilo (avatar)
    Толико проблема због йедног слова...
  2. Mrkalj (avatar)
    Uvođenje jata je dobra ideja za koju se i ja zalažem od 2005. Smatram da je prěduslov za berićetnu realizaciju uvođenja jatovskog pravopisa - kao i eventualnog oprěděljenja za jedno zvanično pismo srpskog jezika - stvaranje srpske nacionalne države koja bi teritorijalno pokrila makar 80% srpskog naroda, što bi trěbalo da se desi u slědećih pedesetak godina.
  3. gost 246399 (avatar)
    [QUOTE=Mrkalj;bt151625]Uvođenje jata je dobra ideja za koju se i ja zalažem od 2005. Smatram da je prěduslov za berićetnu realizaciju uvođenja jatovskog pravopisa - kao i eventualnog oprěděljenja za jedno zvanično pismo srpskog jezika - stvaranje srpske nacionalne države koja bi teritorijalno pokrila makar 80% srpskog naroda, što bi trěbalo da se desi u slědećih pedesetak godina.[/QUOTE]

    Ако будемо чекали уйедињење са осталими србскими областими, бойим се да до враћања слова [B]Ѣ[/B] никада неће ни доћи. И плашим се да за педесетак година Србийе неће ни бити, него да ће на њених данашњих просторах бити некакви нови Бангладеш.
  4. Mrkalj (avatar)
    Citat Original postavio Александар Невски
    Ако будемо чекали уйедињење са осталими србскими областими, бойим се да до враћања слова Ѣ никада неће ни доћи. И плашим се да за педесетак година Србийе неће ни бити, него да ће на њених данашњих просторах бити некакви нови Бангладеш.
    A ako ne budemo sačekali, imaćemo različit pravopis od njihovog čime ćemo postići upravo suprotan efekat on željenog.

    Na nama je da strepimo i dadajemo sve od sebe da do toga ne dođe.
  5. gost 246399 (avatar)
    [QUOTE=Mrkalj;bt152087]A ako ne budemo sačekali, imaćemo različit pravopis od njihovog čime ćemo postići upravo suprotan efekat on željenog.

    Na nama je da strepimo i dadajemo sve od sebe da do toga ne dođe.[/QUOTE]

    На нас йе учинити свой дѣо посла и прихватити обйедињуйући правопис, односно вратити слово [B]Ѣ[/B], са яснима правилима његове употрѣбе, циљане на йединство. Више од тога не можемо учинити. А на Србах с друге стране Дрине йе хоће ли не пратити и прѣћи на зайеднички правопис или не. У сваком случайу таквим потезом не бисмо били даље од њих, пошто су ни и сада правописи различити, само можемо бити ближе. Зар не?