Volja u prirodi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Volja u prirodi

Oceni ovaj blog
Још је Аристотел поделио узрочност на делотвoрну и сврсисходну:
Постоје две врсте узрока, делотоврни и сврсисходни а у дискусији ваља, колико је могуће, водити рачуна о обома.
Аристотел De Partibus Animalium
Та подела је више него тачна, али је тачно и да се други фактор сврсисходности игнорише или да се појаве у свету узимају као апсолутно случајне при томе човек ни незнајући да је појам "случајан" потпуно везан за појам "намеран" то јест вољан, и да нема никаквог значења без њега. Оно што није случајно јесте вољно! То су супротности. Јин и Јанг, сила акције и сила отпуштености те акције, елан витал и материја, то су два основна темеља света. Воља и материја.
А нико не може негирати вољу а да остави случај као основни и једини. Јер, где год је мотив и деловање, надражај и реакција, узрок и последица, имамо случај али и вољу; градацију испољавања воље која је најиспољенија код мотива и деловања, а најскривенија код узрока и последице.
"Случајно" значи ОТПУШТЕНОСТ ВОЉЕ и не може имати другог значења од тога чак и ако следимо најсировији материјализам који каже да се свет креће из стања максималне уређености, до стања максималне неуређености, ентропије; уређеност значи постојање реда у складу са неком сврхом; у складу са вољом. Чак и сирови материјализам, као што видите, имплицитно ослања своје спекулације на вољу.
А они који себе зову материјалистима нису ни свесни тога, што можете видети из овог примера једног поста:

"Кod" koji definise zivot i "pravila ponasanja" nije pisao covek vec priroda, covek je samo stanje svesti, tj individua koja zna da razmislja, ima + i - i to je sve. Vecina ljudi ima zelju za zivotom al to im je usadjeno, programirano radi ocuvanja vrste ne zato sto je svevisnji cika tako zeleo...
Ово каже човек који себе сматра реалистом, позитивистом, а не види да је попут најобичнијег верника, бога заменио речју природа, тако да сам му одговорио ово:

Уместо "свевишњи чика" ставио си "природа" и ето тебе верника.

Кажеш, није човек већ природа! Ок, ако већ не можеш сварити суптилнију филозофију онда се држи тaкве религије. Али, онда је и зови тако. Природа је "мајка природа"..тј. оно што је била грчка богиња Деметра.

Набави њен кип и на богослужење.

.

Zasto su se vrste prilagodjavale a nisu se jednostavno prepustile entropiji? Koja to sila tera vodu uzbrdo ili živa bica da se prilagodjavaju i napreduju u svetu gde entropija vlada? I zasto životna sila koja goni evoluciju deluje tako kako deluje, a ne drugacije?

Recimo, prilikom povreda dolazi do zarastanja rane. Ali, to se ne dešava metodom bilijarskih kugli, ili da dolazi do hiljada i hiljada slučajnih interakcija izmedju materijalnih čestica čoveka, da bi kao rezultat tih nasumičnih slepih akcija i rekacija, imali na kraju zarastanje rane kao potpuno slučajan dogadjaj bez ikakve svrsishodnosti u svemu tome iako je jos Aristotel podelio uzročnost na delotovrnu i svrsihodnu.
Medjutim, ta svrsishodnost se ignorise, a pokazuje se trombocit uz reci "Evo zbog čega rane zarastaju".

Ne, nije zbog toga. Kao sto nečija rukа koja drži oružje nije uzrok nastanka rane, vec je uzrok volja koja je rukom rukovodila, isto tako trombocit nije uzrok zarastanja rane, već je trombocit jedan činilac od mnogih na lancu kauzaliteta koji u osnovi ima volju ili održanje života. Volju za životom.
Sve ono sto zovemo sila jeste kretanje u vremenu. A vreme je imanentno to jest duhovna kategorija nezavisna od prostora. Samim tim svaka sila je subjektivno VOLJA.

Рецимо, ако ходаш улицом и падне ти цреп, који је одвојио ветар са крова, на главу, рећи ћеш да се то десило случајно. Исто тако, рећи ћеш да је случајно и ако се неко на крову наслонио на тај цреп ненамерно па га оборио. У оба догађаја имамо случајно, зато што нема намере, нема ничије воље.
Из овога видимo да је супротност случајном, воља.

А сада, ако погледаш природу видећеш показатеље воље на сваком кораку. Рана зараста гоњена вољом за животом, она животиња тражи храну гоњена вољом за храном итд.итд. Цео живот функционише гоњен сврхом.

Значи, окружени смо вољом, сврсисходношћу независном од каузалитета, силом која се не може опазити нигде споља већ само непосредно. Самим тим, она ни не улази у рачун емпириста. Зато се на њу скоро не обраћа пажња толико да се материјализам намеће људском мишљењу. А уствари имамо само два чиниоца свега, животну силу као примарну и њену отпуштеност; животна сила се субјективно доживљава као воља, а њена отупштеност као материја.
Све је дакле иманентно, духовно, и све је ВОЉА.

Pošalji "Volja u prirodi" na Facebook Pošalji "Volja u prirodi" na Google Pošalji "Volja u prirodi" na My Yahoo! Pošalji "Volja u prirodi" na Live Pošalji "Volja u prirodi" na MySpace Pošalji "Volja u prirodi" na Twitter Pošalji "Volja u prirodi" na Digg Pošalji "Volja u prirodi" na del.icio.us

Ažurirano 06.05.2016. u 12:28, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. ✿ ✿ ✿ (avatar)
    Sjajno! Hvala ti što deliš ovakve misli sa nama.
  2. zxy (avatar)
    Ne mislim da je materija opuštena volja.U strukturi materije sile su prisutne i moćno spregnute .To je mikro svet u kome je volja takodje prisutna i to na takav način da kad se u to dira onda to...eksplodira .
  3. oziman (avatar)
    Три цветова.
    Хвала теби.

    zxy
    У праву си. Материја је објективисана воља али и сам знаш да има много степени објектиације воље. Материја неког камена је значи отпуштенија од материје неке течности коај је слободнија, биљка отпуштенијеа воља од животиње, животиња од човека. Ради се о градацијама при чему имамо игру напрегнутости и отпуштености воље али у раззичитим степенима. То је игра нужности и слободе.при чему је нужност материја а слобода ...елан витал или животна сила.
    Ažurirano 22.05.2011. u 23:34, autor: oziman
  4. coviax1 (avatar)
    [QUOTE=zxy;bt144262]Ne mislim da je materija opuštena volja.U strukturi materije sile su prisutne i moćno spregnute .To je mikro svet u kome je volja takodje prisutna i to na takav način da kad se u to dira onda to...eksplodira .:eek:[/QUOTE]
    Šefe,Oziman misli da je Šopenhauer otkrio atomsku a ne Openhajmer...:hahaha:
  5. zxy (avatar)
    Citat Original postavio oziman
    Три цветова.
    Хвала теби.

    zxy
    У праву си. Материја је објективисана воља али и сам знаш да има много степени објектиације воље. Материја неког камена је значи отпуштенија од материје неке течности коај је слободнија, биљка отпуштенијеа воља од животиње, животиња од човека. Ради се о градацијама при чему имамо игру напрегнутости и отпуштености воље али у раззичитим степенима. То је игра нужности и слободе.при чему је нужност материја а слобода ...елан витал или животна сила.
    Da su naši cenjeni filozofi
    savremenu nuku poznavali
    što šta bi promenili
    ili bar dopunili
    mada slažem se i ja
    da sve u isti okvir spada
    Ažurirano 22.05.2011. u 23:35, autor: oziman
  6. JA KOJI JESAM (avatar)
    ****
    Рецимо ако ходаш улицом и падне ти цреп који је одвојио ветар са крова на главу рећи ћеш да је то случајно. Исто тако рећи ћеш да је случајно и ако се неко на крову наслони на тај цреп ненамерно. У оба догађаја имамо случајно...зато што нема намере...нема ничије воље.
    Из овога видимo да је супротност случајном воља.

    А сада ако погледаш природу видећеш показатеље воље на сваком кораку. Рана зараста гоњена вољом за животом, она животиња тражи храну гоњена вољом за храном итд,итд. Цео живот функционише гоњен сврхом.

    ****
    .
    .
    .

    Ako ti crijep sa krova padne na glavu 'slučajno'...gdje je tu Volja?

    Pošto tvrdiš da je SVE Volja (a ja tvrdim da nije SVE je Biće KOJE JESI) kako onda tvrdiš da je moguće da Volja pokreće radnju 'Slučajno'.
    Ako je sve Volja, logično je onda da se ništa ne pomijera 'slučajno'. Volja može da se pokrene samo namjerom.

    Kad kažeš 'slučajno' onda podrazumijevaš da tu NEMA namjere Volje...a to je NEMOGUĆE. Ako je sve Volja onda se sve dešava s namjerom ili NAMJERNO. Ništa se ne pokreće bez namjere. Stoga, ne postoji NE-namjerna Volja. Postoji NE-Svjesno korištena namjera koja upošljava Volju. Da bi se Volja 'uposlila', Biće prvo mora da kreira MOTIV upošljavanja Volje. Šta je Motiiv koji je pokrenuo 'padanje crijepa sa krova na tvoju glavu'?
  7. oziman (avatar)
    Citat Original postavio JA KOJI JESAM

    Ako ti crijep sa krova padne na glavu 'slučajno'...gdje je tu Volja?

    Pošto tvrdiš da je SVE Volja (a ja tvrdim da nije SVE je Biće KOJE JESI) kako onda tvrdiš da je moguće da Volja pokreće radnju 'Slučajno'.
    Ako je sve Volja, logično je onda da se ništa ne pomijera 'slučajno'. Volja može da se pokrene samo namjerom.

    Kad kažeš 'slučajno' onda podrazumijevaš da tu NEMA namjere Volje...a to je NEMOGUĆE. Ako je sve Volja onda se sve dešava s namjerom ili NAMJERNO. Ništa se ne pokreće bez namjere. Stoga, ne postoji NE-namjerna Volja. Postoji NE-Svjesno korištena namjera koja upošljava Volju. Da bi se Volja 'uposlila', Biće prvo mora da kreira MOTIV upošljavanja Volje. Šta je Motiiv koji je pokrenuo 'padanje crijepa sa krova na tvoju glavu'?
    Јединство случајног и намерног јесте синхроницитет или где низ каузалних догађаја који је привидно без сврхе, заправо се показује као сврсиходан.

    Не смемо никада заборавити поделу на појаву и ствaр по себи јер је у њој кључ разумевања јединства случајног и намерног а то ћу и објаснити:

    Појава, или опажајни свет слика око нас, а који зовемо "реалан свет", везана је формама опажања разума или простором и каузалитетом. Значи, све у појави биће повезано везом узрока и последице и на тај начин показивати се као нужно или као случајно. У тој вези узорка и последице нећемо наћи вољу, јер воља није нешто што се може опазити или део ланца узрока и последице. Воља је доступна искуству једино у самосвести не и кроз опажање. Тако да ће се веза спољних догађаја показивати сазнању као нужна.. као случајна ..као без икакве сврхе. Међутим, ако погледамо другу страну тог догађања или свет као вољу, у самосвести где појам СВРХЕ једино има своје извориште; видећемо да је тај случајни низ каузалних промена стања у спољњем, емпиријском свету, заправо прожет вољом...ПРОЖЕТ СВРХОМ....а то је управо синхроницитет...јединство случајног и намерног где је свет као представа парада случајног, али у исто време и демонстрација воље. Оно што је објективно каузални случај ..субјективно је воља.

    Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће.
    Шопехауер
  8. JA KOJI JESAM (avatar)
    oziman,

    govoriš upravo onako kako jeste do onog dijela kada izostavljaš Biće KOJE JESTE a koje pokreće i motive i namjere...kroz IZBOR.

    Ono što bih volio da kroz ovu diskusiju proširimo i objasnimo jasnije jeste IZBOR koji se mora načiniti da bi Volja uopšte imala motiv svog pokretanja. Volja, je mehanizam, nerazdvojan od Bića i onda kada nam to najmanje izgleda uočljivo. Ali upravo o tome i jeste riječ. Svejsno ili NE-Svjesno korištenje Volje. Biti SVjestan ili NE-Svjestan procesa postajanja...(?)

    Volja NIJE mehanizam koj sam po sebi radi. To bi bilo kao kad bi nas auto vozio bez vozača i bez ikakve instrukcije (programa)...tada za sigurno, odvezao bi nas i dovezao 'tamo' gdje samo 'slučajno' možemo da dođemo.

    Naravno, da je svima jasno da je Volja ne-materijalne prirode te 'očima' nije vidljiva ali...Volja je naslutljiva i može se čitati na dva načina:

    1. Kroz NAMJERENI IZBOR
    2. Kroz manifujuću realnost predstave