s m r t - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

s m r t

Oceni ovaj blog
Kada te dotakne smrt ,
kada odnese dragu osobu,
tada stane vreme ,
tada se svi pitamo:
"Zašto smo rođeni?" ,
"Zašto je on, ona, ono rođeno?"
pitam se "Zašto sam ja rođena?"

Smrt se prikarada kao planina ravnici, neopaženo nas zaskoči, zbuni, uplaši...

Prolaznost života, smrt je u svakom izdahu.

Umreti, okončati sve svoje sumnje, sva pitanja... Smrt nam je isto toliko blizu kao i naš dah.
Tužna i zamišljena, prebirem šta sve nisam rekla, učinila, tuga za svim ‘’otišlim’’ iznedri suze i uzdahe, prigušen jecaj... sve prolazi, ostaje gorak ukus beznađa i gorčine nakon poslednjeg oproštaja....i znam da mi već nedostaju zagrljaji, razgovor....

Sagledavanje zivota, porazno saznanje da zivot prolazi neiskorisćen,
u uzaludnosti i besmislu, bez jasnih tragova, često u praznini i pogrešnim izborima.

Pomisao šta kad bi znala da taj trenutka smrtije blizu, izbrojiv danima, mesecima.
Tada naviru ne urađene stvari, zapostavljeni prioriteti ...

Izuzetka nema, ni iznenadjenja, svi putevi vode do nje, do smrti.

pely

Pošalji "s  m  r  t" na Facebook Pošalji "s  m  r  t" na Google Pošalji "s  m  r  t" na My Yahoo! Pošalji "s  m  r  t" na Live Pošalji "s  m  r  t" na MySpace Pošalji "s  m  r  t" na Twitter Pošalji "s  m  r  t" na Digg Pošalji "s  m  r  t" na del.icio.us

Oznake: smrt tuga
Kategorije
nešto lično

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Draga pely...
    Sve u životu čoveka je neizvesno, jedino je
    smrt sasvim izvesna...za svakoga bez
    izuzetka. To je, možda, najveća Pravda.
  2. LJILJA MMM (avatar)
  3. coviax1 (avatar)
    Večnost pre rođenja,večnost posle smrti,a između JA!
    U tom trenu koji postojim-ALA ĆU DA MU GA DAM!!!
  4. sirijus49 (avatar)
    Ko se nađe na groblju iz nekog razloga
    zašao jer u polje istine, i tek tu spoznaje
    hteo ili ne hteo deo sebe samog !
  5. Daniel Bor (avatar)
  6. pely (avatar)
    Hvala svima koji o smrt imaju šta reći.



    Pesma umiranja

    Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine
    Agonije duge, neme, nepristupne...
    Niču i mru u svoj lepoti tišine,
    I krišom zatvore svoje oči krupne.

    Zar večita nije ljubav, kao duša?
    Zar najlepši deo duše nije večan?
    Na morima smrti val koji penuša,
    U noćima smrti mlaz sunčani tečan?

    Kada cvet uvene, nova zvezda blisne.
    No pogled umrlih ljubavi kud gleda?
    Moru idu reke, zemlji gore lisne,
    A ljubav ćutanju s usnama od leda.

    Mru u jednoj reči što se nije rekla,
    A u kojoj beše sto vrela života...
    Tako jata zvezda što su prostor sekla,
    Mru u kapi rose na listiću plota.

    Od ljubavi naših veće su tišine...
    Tišina je mati ljubavi; i taka
    Kao golubice od sebe ih vine,
    I opet u ruke vraća joj se svaka.
    Dučić