E ovo sam morao ubaciti u blog (sa istoimene teme Isus “odnosi greh sveta”), jednostavno ne mogu odoleti:
Možda bi trebalo otvoriti novu temu za ovako nešto, jer stvar je ozbiljna... “spasenje”... od čega spasenje?
Dobro si to primetila. Od čega spasiti nekoga ko je već poginuo ili umro? Pa jedino od ponovnog rođenja, jer materija i energija ne mogu prestati da postoje, a svest je sama po sebi večna...
Da, po hrišćanskom učenju, podeljenom na oko 1100 raznoraznih tumačenja, koliko i ima hrišćanskih denominacija; ali ne realno. Za “spasioca” se uvek vezuje lik onog čoveka koji je poveo narod protiv vlasti. Takav lik mora da je ozbiljna pretnja vlastima i čitavom sistemu verovanja. Taj mora da se žrtvuje, od njega se pravi nova serija verovanja, tako što se u njegove reči umeću značenja koja vas vode tamo gde ste bili i pre njegovog navodnog dolaska... i... ciklus se ponavlja... vi ponovo čekate spasioca. To je šema… Ono što se još primećuje jeste užasavajuća činjenica da se takvim verovanjem daje do znanja da jedino neko drugi može da vas spasi, a da ste vi nemoćni... a zapravo spasenje (ukoliko se to može tako nazvati) je napuštanje materijalne egzistencije i povratak u duhovne sfere, dakle nirvana (ili kako hindusi kažu mokša), i zavisi od svakog pojedinca, bez potrebe da se traži ikakav posrednik, pripadnik iste životinjske vrste (koji je umislio da je drugačiji)...
Aham. Da. Baš će da gleda čovek na čoveka. Isus ne može “da odnese greh sveta”, niti to može bilo koji čovek sa ove planete, niti bilo koje uslovljeno živo biće (palo duhovno biće zarobljeno u materijalnom, životinjskom telu) sa bilo koje planete. Isus Hrist, kao i svi ostali “božji sinovi”, “proroci” i “mesije” nisu univerzalni, jer za njih ne znaju bića u drugim svetovima, kao što ni mi ne znamo za njihove “božje sinove”, “proroke” i “mesije”... tužna istina... Znači, bez obzira na to kakvo je nečije životinjsko srce (jer sve životinje imaju srce) ili duša (koja je univerzalna i ne može biti “ljudska”, “kravlja”, “pseća” itd.) – takozvano “spasenje” zavisi samo od pojedinca i/ili njegove želje da napusti materijalnu egzistenciju.
Možda bi trebalo otvoriti novu temu za ovako nešto, jer stvar je ozbiljna... “spasenje”... od čega spasenje?
Dobro si to primetila. Od čega spasiti nekoga ko je već poginuo ili umro? Pa jedino od ponovnog rođenja, jer materija i energija ne mogu prestati da postoje, a svest je sama po sebi večna...
Da, po hrišćanskom učenju, podeljenom na oko 1100 raznoraznih tumačenja, koliko i ima hrišćanskih denominacija; ali ne realno. Za “spasioca” se uvek vezuje lik onog čoveka koji je poveo narod protiv vlasti. Takav lik mora da je ozbiljna pretnja vlastima i čitavom sistemu verovanja. Taj mora da se žrtvuje, od njega se pravi nova serija verovanja, tako što se u njegove reči umeću značenja koja vas vode tamo gde ste bili i pre njegovog navodnog dolaska... i... ciklus se ponavlja... vi ponovo čekate spasioca. To je šema… Ono što se još primećuje jeste užasavajuća činjenica da se takvim verovanjem daje do znanja da jedino neko drugi može da vas spasi, a da ste vi nemoćni... a zapravo spasenje (ukoliko se to može tako nazvati) je napuštanje materijalne egzistencije i povratak u duhovne sfere, dakle nirvana (ili kako hindusi kažu mokša), i zavisi od svakog pojedinca, bez potrebe da se traži ikakav posrednik, pripadnik iste životinjske vrste (koji je umislio da je drugačiji)...
Aham. Da. Baš će da gleda čovek na čoveka. Isus ne može “da odnese greh sveta”, niti to može bilo koji čovek sa ove planete, niti bilo koje uslovljeno živo biće (palo duhovno biće zarobljeno u materijalnom, životinjskom telu) sa bilo koje planete. Isus Hrist, kao i svi ostali “božji sinovi”, “proroci” i “mesije” nisu univerzalni, jer za njih ne znaju bića u drugim svetovima, kao što ni mi ne znamo za njihove “božje sinove”, “proroke” i “mesije”... tužna istina... Znači, bez obzira na to kakvo je nečije životinjsko srce (jer sve životinje imaju srce) ili duša (koja je univerzalna i ne može biti “ljudska”, “kravlja”, “pseća” itd.) – takozvano “spasenje” zavisi samo od pojedinca i/ili njegove želje da napusti materijalnu egzistenciju.
